Diskriminacija, digitalno nasilje i borba za prava

Pripadnici LGBT populacije se i dalje bore za ravnopravnost i prihvatanje u društvu. Prva Parada ponosa u Srbiji održana je 2001. godine u Beogradu i završila se nasiljem nad učesnicima. Prva uspešna je bila skoro deset godina kasnije, 10. oktobra 2010. godine. Iako je situacija danas bolja, pripadnici LGBT zajednice i dalje nailaze na diskriminaciju, nepoštovanje, nasilje i odbacivanje. Među novijim primerima su reakcije i hejt komentari koje je izazvala Koktina reklama u kojoj se pojavljuju pripadnici ove zajednice. Isti je slučaj bio i sa komentarima na Netfliksove serije u kojima su glavni junaci gej osobe.

Foto: Pixabay.com

Aktivistkinja za LGBT prava Il (18), koja se autuje kao kvir, smatra da je život jedne LGBT osobe u Srbiji prepun straha. I to ne samo od društva, već i od samog sebe.

"Jako je teško u borbi za prava i ravnopravan život naići na pozitivnost i volju, jer te društvo zakopava i mizerno je. Ljudi koji su LGBT se suočavaju sa nekim stvarima u svakodnevnom životu sa kojima se ljudi, koji nemaju iskustva manjine, ne suočavaju. Na primer ideš noću ulicom i ne nosiš obe slušalice da bi čuo da li neko hoda iza tebe", priča Il.

Prema njenim rečima, teško je odrediti da li je neka zajednica ili grupa tolerantna prema LGBT osobama ili ne.

"Učestvovali smo na i u organizaciji Prajda i nailazili smo na lepe komentare, jer kada smo u zajednici, čuvamo jedni drugima leđa i onda je teško sagledati celinu i ceo Novi Sad. Sve zavisi od konvencionalnosti mesta na koje ideš. Meni se puno puta dešavalo da, na primer, Podbarom šetam noću i da mi ljudi dobaciju. U par momenata sam se i susretala sa nasiljem i to mi nekako sruši sve. Gledaš kroz ružičaste naočare sve dok ti ih neko neko nasilno ne skine", priča naša sagovornica.

Ona takođe poručuje i da su različitosti koje imamo bogatstvo i da su ljudi puzle, u kojima je biti LGBT samo jedan deo toga.

Foto: Pixabay.com

Omladinska radnica iz grupe IZAĐI Jelena Mitrović skreće pažnju na nasilje, koje postoji prema pripadnicima LGBT populacije, ali i na važnost komunikacije i podrške ovoj zajednici.

"Dosta mladih na dnevnom nivou dobija nasilne poruke, trpe vršnjačko nasilje. To se sad svelo i na digitalno nasilje, ne toliko na fizičko, zato što ono može da se prijavi i lakše dokaže. Te pretnje stižu uglavnom sa skrivenih profila i mladi koji dolaze ovde uglavnom se žale na digitalne pretnje i onda mi to prijavimo, ukoliko oni na to pristanu. Ono što je dobro je to što vidimo mlade od 13, 14 godina da sve češće prihvataju sebe ranije, pa im je malo lakše. Oni koji su tek na fakultetu shvatili svoj identitet, žive u strahu", kaže Jelena i dodaje da zna dosta ljudi koji se kriju, koji se kreću i u huliganskim grupama, kako bi sakrili ono što su i osetili se tamo bezbedno.

Jelena naglašava da u grupi IZAĐI oni mogu da očekuju podršku, razgovore sa omladisnkim radnicima i besplatno psihološko savetovanje. Ona naglašava važnost potrebe da mladi komuniciraju o svojim problemima i strahovima.

"Volela bih da grupu IZAĐI vide kao bezbedan prostor. Radimo na tome da im ovo bude druga kuća, a ima i onih koji kažu da im je ovo prva. Glavna stvar, koju mladi ovde mogu da očekuju je podrška, pogotovo podrška vršnjaka, jer smo primetili da ona najviše prija. Ono što pokušavamo da radimo, ne samo grupa IZAĐI, već i druge LGBT organizacije, jeste da seu većim gradovima i opštinama ustanovi makar jedna osoba u policiji, koja će moći da bude kontakt LGBT osobama. Mladi se plaše policije i plaše se da će i tamo trpeti diskriminaciju zbog toga šta su i ko su", ističe ona.

Prema njenim rečima neophodno je da se, osim donošenja adekvatnih zakona i prosvetni radnici edukuju, a direktan rad ističe kao najbitniji.

Foto: Oradio

Mladi sa kojima smo razgovarali dele mišljenje da položaj LGBT populacije nije dobar i da je daleko od idelanog. 

U Srbiji je ova tema i dalje škakljiva, jer mnogi ljudi i dalje ne prihvataju različitost. Neki to otvoreno pokazuju, a neki ćute. Njihov položaj je nikakav i verujem da mnogi žive dvostruki život, što dovodi do različitih posledica u njihovom životu.

Položaj je mnogo povoljniji u većim gradovima i sredinama gde je stanovništvo više obrazovano i upućeno u tu temu, dok je u nerazvijenim delovima to drugačijie. I dalje se oni ne osećaju slobodno i prirodno.

Ljudska prava u Srbiji su generalno u katastrofalnom stanju, posebno prava LGBT zajednice ili neke druge manjine. Mi teško prihvatamo ljude koji su drugačiji i koji se ne utapaju u masu. Ne svi, ali većina, ona glasna većina. Mogu samo da zamsilim kako je LGBT populaciji i svaka im čast na tome što se bore za svoja prava.

Aktivista i student Aleksa Stanišić (21) kaže da postoji mnogo predrasuda i stereotipa o ovoj zajednici i da su upravo takva mišljenja povod za nerazumevanje.

"Na primer, da su svi momci feminizirani, da su to osobe koje su promiskuitetne, da je veliki broj njih HIV pozitivno, što naravno nije tačno, to postoji i uostalim zajednicama. Zatim da devojke koje su lezbejke nisu lepe, kao i da ljudi iz LGBT zajednice promovišu pedofiliju. Ako si LGBT, ne znači da imaš poremećaj ličnosti. Ima mnogo stereotipa, koji se tiču ne samo fizičkog izgleda, već i ponašanja i stavova. Ne znači da podržavaš prajd ako pripadaš LGBT zajednici", ističe Aleksa.

Kako on kaže nije sve crno-belo.

"Klasična priča je da svaka žena treba da ima dete i svaki muž treba da ima posao i da odgaja porodicu. Živimo u svetu koji je binaran, nule i jedinice i to je to. Ono što je između, to ne postoji. Iako se veliki broj ljudi koji ne pripada LGBT zajednici kune da svet nije crno-beo, nego siv, kada dođe do nekih problema, kada se pojavi različitost, osobe moraju da pripadaju crnom ili belom, a ono što je između ne sme da postoji", zaključuje on.

Iako je situacija znatno bolja nego pre deset ili dvadeset godina, realnost je da se mnoge LGBT osobe ne osećaju bezbedno i ravnopravno. Čini se da treba još mnogo truda i rada dok društvo u kome živimo ne prihvati različitosti kao pozitivnu vrednost, a stvar izbora kao pravo svakog ljudskog bića.

Više o ovoj temi poslušajte u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić