.
Trenutno
IN teen
 Treći program Radija RTV
Lifestyle / Web

Da li su nam potrebni digitalni zaštitnici?

10.09.2018.

Prema nedavno objavljenom Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela je digitalno nasilje. U odnosu na prethodnu godinu, devet odsto mladih više bilo je izloženo digitalnom nasilju, navodi se u izveštaju.

.

KOMS-ov Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2018. godinu predstavlja analizu trenutnog stanja mladih u državi. Istraživanje je sprovedeno kroz desk analizu, fokus grupe i upitnik u kojem je učestvovalo 1.200 mladih, u periodu od maja do jula 2018. 

Digitalno nasilje relativno je nov fenomen koji tokom poslednje dve decenije zaokuplja sve veću pažnju naučne i stručne javnosti. Postoji veliki broj definicija digitalnog nasilja, neke su opštije i uključuju sve vrste uznemiravanja pomoću digitalnih tehnologija, dok su druge u vezi sa pojedinim oblicima digitalnog nasilja.

Sam alternativni izveštaj KOMS-a odnosi se na nekoliko prioritetnih oblasti koje su definisane Nacionalnom strategijom za mlade, a jedna od tih oblasti je pitanje bezbednosti. Članica Nadzornog odbora KOMS-a Natalija Ristić objasnila je za Oradio zašto je ove godine poseban akcenat stavljen na digitalno nasilje.

"Kada govorimo o bezbednosti  jedna od osnovnih pitanja je pitanje digitalne bezbednosti, odnosno, koliko su mladi ljudi bezbedni kada koriste internet, jer smo svesni toga da mladi najviše vremena provode na internetu . Naše istraživanje je pokazalo da je to osnovni medij kod mladih. Mladi internet koriste za različite aktivnosti i zabrinjava podatak da je svaka treća osoba je odgovorila potvrdno na pitanje da li je bila izložena nekoj vrsti digitalnog nasilja, više od 30 odsto ljudi bilo je izloženo digitalnom nasilju", upozorava Natalija.

nas jpg

Postoji dosta različitih definicija digitalnog nasilja. Bojan Perkov iz Share fondacije objasnio je za Oradio šta zapravo znači digitalno nasilje.

"Digitalno nasilje može da predstavlja svaku vrstu sadržaja kojom se na neki način želi nauditi nekome. To mogu biti naizgled bezazlene dečije igre, ali problem je što se takvi sadržaji brzo šire i što deca često ne znaju posledice toga kako mogu da reaguju njihovi drugovi i drugarice iz škole, roditelji i šira zajednica. To zapravo predstavlja svaki sadržaj koji na neki način ugrožava integritet određene osobe. Da li je to pravo na privatnost, dostojanstvo ili neko drugo lično pravo, nije presudno. Suština je da se naudi sadržajem koji je dostupan na internetu, koji svi mogu brzo i jednostavno da lajkuju i šeruju dalje i koji i u većini situacija dosta teško može da se obriše na internetu", kaže Bojan.

Prema publikaciji Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje svako nasilje, i klasično i digitalno, predstavlja socijalni fenomen – problem u međuljudskim odnosima. Međutim, nasilje koje se dešava u digitalnoj komunikaciji poseduje niz specifičnosti koje ga jasno razlikuju od klasičnog vršnjačkog nasilja, koje se dešava u direktnoj komunikaciji "licem u lice".

Kao prvo, digitalno nasilje odlikuje visok stepen anonimnosti nasilne osobe ili grupe. Za razliku od tradicionalnih oblika nasilja, osobe koje uznemiravaju druge putem digitalnih medija obično se kriju iza lažnih imena i nadimaka, brojeva telefona, imejl adresa ili profila na socijalnim mrežama, zbog čega neki autori digitalno nasilje smatraju "kukavičkim oblikom vršnjačkog nasilja". Anonimnost, s jedne strane, otežava utvrđivanje pravog identiteta osobe (ili grupe) koja vrši nasilje i ohrabruje nasilne osobe da se ponašaju onako kako se ne bi ponašale u direktnom kontaktu. S druge strane, povećava osećanje nesigurnosti, bespomoćnosti, tuge i besa kod osobe koja trpi nasilje.

U digitalno nasilje može biti uključen (svojom ili tuđom voljom) praktično veoma veliki broj osoba (neuporedivo veći nego u školskom dvorištu). Informacije se šire velikom brzinom, pa se broj osoba koje su uključene u digitalno nasilje – direktno (kačenjem, lajkovanjem, šerovanjem, ili retvitovanjem komentara ili fotografija ) ili indirektno posmatranjem ili svedočenjem, za vrlo kratko vreme može značajno i nekontrolisano povećati. Kada se jednom postave na internet, zlonamerne informacije teško je uništiti i mogu se, po potrebi, ponovo zloupotrebiti.

nas1 jpg

S toga, Evropski sud pravde omogućio je građanima EU da koriste pravo na digitalni zaborav. To znači da, ukoliko procene da im je ugrožena privatnost, građani i građanke mogu da zatraže od pretraživača brisanje ličnih podataka sa interneta.

Zbog ovakvih situacija, potrebno je preventivno reagovati i edukovati, prvenstveno decu, o tome kako da se ponašaju na internetu. Bojan Perkov izdvojio je nekoliko primera koji su, kako on kaže, napravljeni tako da su deci najprijemčiviji, jer se fokusiraju na način kojima je deci najpristupačniji.

"Izdvojio bih dobar primer edukativne platoforme Pametno i bezbedno Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, gde ima dosta saveta o tome kako bezbedno koristiti internet, kako digitalno opismeniti građane i takođe, mogu da se prijave slučajevi problematičnog sadržaja. Druge organizacije, poput Share fondacije, takođe imaju edukativne materijale. U saradnji sa 'European digital rights', koalicijom koja se bavi zaštitom ljudskih prava u digitalnom okruženju, preveli smo dečiji strip Digitalni zaštitnici koji kroz prizmu superheroja i zlikovaca prikazuje šta može da ih čeka na internetu i kako mogu da zaštite svoju privatnost. Takvi materijali mogu biti prijemčivi deci i mogu biti objašnjeni jezikom koji oni mogu da razumeju", kaže Bojan.

Ako ikada budete svedoci digitalnog nasilja, dobro je znati da na pomenutoj platformi Pametno i bezbedno postoje opcije za prijavljivanje nepoželjnih sadržaja jednim klikom ili se može pozvati broj 19833. Iako ovo nasilje ne dovodi do fizičkih povreda, ono nije bezazleno i bezopasno. Kao i svakom vrstom nasilja i ovim se krše osnovna ljudska prava i narušava se nečiji život, čime se stvaraju posledice koje nekad mogu biti i kobne. 

Prilog možete čuti u plejeru:

Svetlana Paramentić  

.
Kako Facebook ima opciju "On this day", mi smo pronašli sajt koji će vam otkriti šta se sve to desilo "On your day".
.
Dokument, sačuvan u PDF formatu, često stvara prepreke pri menjanju sadržaja, međutim, nakon ovog sajta, više nećete imati problema. 
.
Iako kamere iz godine u godinu imaju sve oštriju sliku, zaljubljenika u zrno i prašinu kao da nikada nije bilo više. Nudimo vam…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
   
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
  
Anketa

Koliko institucije u Srbiji rade u interesu građana?