Dosada nas tera da budemo kreativni

Globalna pandemija virusa Covid-19 prodrmala je čitav svet na ekonomskom, socijalnom, globalnom, ali i na psihološkom nivou. Osim higijene, prva mera je izolacija. Psihološkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Bojana Bodroža pričala nam je o adaptaciji, strahovima, suočavanju, ali i o pozitivnim stvarima koje možemo izvući iz cele situacije.

Kako će ova situacija uticati na mlade, ako govorimo o nekom dugoročnom periodu?

Mislim da se još nismo u svojim glavama ni suočili do kraja s onim što nas čeka. Ovo stanje izolacije će sigurno trajati duže vreme. Osećaji beznađa, pojačane anksioznosti, tek će doći, naročito dosada. S tim ćemo se suočiti kada iscrpimo one osnovne načine kojima sebe zabavljamo i kako obično rešavamo te situacije.

Zašto je ona drugačija u odnosu na neke ranije krize?

Zato što čemo biti lišeni socijalnog kontakta. Nećemo moći toliko da budemo, barem ne uživo, sa ljudima koje volimo i koji nam znače. I to je ono što menja situaciju u odnosu, recimo, na period bombardovanja. Možda se mlađe generacije toga ne sećaju, ali to je takođe bilo vanredno stanje u kome smo se svi nalazili. Bile su suspendovane škole i tako dalje. Ali smo se tada puno družili. To je ono što nam je izvor podrške i što će nam u ovom slučaju nedostajati. Međutim, danas imamo sreće što imamo internet, a mnogi ljudi tako već i komuniciraju.

Koja su to stanja kod mladih koja su očekivana?

Jedan deo ljudi će reagovati pojačanom anksioznošću, ne samo mlađi, nego i stariji. Anksioznost je povećana kod onih koji su inače skloni tako da reaguju na neizvesnost. Drugi aspekt su oni mladi koji ovo posmatraju kao jednu bezazlenu situaciju - mogli bismo da se zabavljamo, jer imamo slobodno vreme. Ja bih zaista apelovala da ozbiljno shvate ovu situaciju. Sa ovim se niko na planeti nije suočio ranije i moramo da razmišljamo i da se ponašamo odgovorno. Dakle, mladima će biti potrebno neko vreme da shvate ozbiljnost situacije, da ona ne bi izmakla kontroli. Takođe, mladi ljudi će sigurno iskusiti dosadu, Možda sada ne, možda im još uvek prija slobodno vreme, ali kada se istroše stvari koje inače radimo, stići će dosada.

Foto: mc.rs

Kako mladi da se izbore sa tim?

Oni koji su anksiozni treba što više da se izoluju od vesti koje izazivaju anksioznost, kao i od ljudi koji je pobuđuju. Neki ljudi oko nas ne razumeju da možda to nekome škodi. Dakle, ako osećate da vam ne prija priča nekih ljudi, prosto izbegavajte te ljude ili ih zamolite da ne pričaju o tome. Recite otvoreno da se ne osećete dobro kada slušate o tome. Pričajte o nečemu drugom.

Ipak mladi imaju potrebu za informisanjem, kako to onda da izbalansiraju?

Svakodnevno svi tražimo vesti na internetu i nekada nailazimo na proverene, nekada na neproverene vesti i često ne znamo ni kako da ih razlikujemo. Možemo da se ograničimo samo na to da ujutru i uveče otvorimo poneke vesti i da onda dobijemo informacije. A da u međuvremenu to izbegavamo. Teža strana toga je što nam vesti dolaze i kroz komunikaciju sa ljudima, od ljudi koji nas teše i koji su nam potrebni u u ovoj situaciji. Ume da bude teško izolovati se od svega toga, ali vredi pokušati.

A što se tiče dosade?

Moj savet je da se okrenu onim stvarima koje su oduvek hteli da rade ili nauče, a nisu imali vremena. Ono što se već dešava je da pojedine osobe počinju da prave tutorijale o nečemu što znaju da rade. Tako se osećaju korisnim. Dakle, tako se dobija i neki doživljaj lične svrhe i tako radite nešto korisno. Istovremeno je i popunjeno vreme. Svako ima nešto što ume da radi dobro. Podstičem mlade da se upuste u nove stvari.

Kako se društvo prilagođava onlajn sistemu življenja?

Mislim da će se mladi brže adaptirati na onlajn školovanje od nas starijih, recimo. Oni koji su još stariji od mene imaju još veći problem s tehnologijom. Ovo će trajati i po svaku cenu moramo da se adaptiramo na to da poslove koje imamo obavljamo kako znamo i umemo onlajn. I mi se na fakultetu "sređujemo". Analiziramo onlajn opcije, kako bismo nastavili redovnu nastavu. Trudimo se da sve osposobimo kako bi mogli redovno da radimo. Ipak živimo u digitalnom vremenu. Da se sve ovo desilo pre 20 godina, situacija bi bila mnogo dramatičnija i na psihološkom i na svakom drugom nivou.

Možemo li nešto pozitivno da izvučemo iz trenutne situacije?

Ona nas je pogurala da izađemo iz svoje zone komfora. I evo, iz moje pozicije, kao nekoga ko se bavi obrazovanjem - mene ova situacije tera da učim nove stvari. Hajde da iz ove situacije izvučemo ono najbolje. I reći ću da mi psiholozi znamo da je dosada zapravo jedno dobro stanje. Zašto? Ona nas tera da budemo kreativni. Kada nam je dosadno, pokušavamo da je umanjimo na poznate načine. Onda kada ni to više nije korisno, onda smišljmo nešto novo.

J. Božić