Ne budi sam svoj lekar za korona virus

O dosadašnjem lečenju korona virusa znamo da je lečenje usmereno na ublažavanje simptoma i može uključivati: sredstva protiv bolova, sirup protiv kašlja ili lekove, odmor, unos tečnosti. Svaka iole teža klinička slika zahteva bolničko lečenje i tu nastaje problem. Susrećemo se sa infekcijom o čijoj prirodi još uvek nema konsenzusa bilo da se radi o simptomima, lečenju, traženju vakcine. Jedino što medicina danas sa sigurnošću može reći jeste da izgradnja imunog sistema pomaže.

Od samog začetka epidemije javljale su se razne priče o navodnim lekovima, preventivnim merama, terapijama po "sam svoj lekar" konceptu i gotovo po pravilu nemaju veze sa realnošću.

Negde s početka epidemije, pojavila se uobičajena zimska priča o tome kako se korona virus leči rakijom, belim lukom i slaninom. Fama o svemoćnom belom luku toliko je raširena po svetu, da je Svetska zdravstvena organizacija morala da izdaje posebno saopštenje u kojem kaže da beli luk nema baš nikakvog uticaja na COVID 19 i da se nipošto ne smemo oslanjati na njega u lečenju opake bolesti.

Jedan od lekova čije je ime postalo dominantno u kontekstu lečenja obolelih od korona virusa jeste Hlorokin, poznat i kao hlorokin fosfat, lek koji je već odavno odobren za korišćenje u lečenju malarije i artroze. Njega je naročito promovisao američki predsednik Donald Tramp, a u Njujorku su započeta klinička ispitivanja koja se sprovode na teško bolesnim pacijentima.

Dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da hlorokin može spasiti organizam tako što eventualno neće dozvoliti da Covid-19 pređe u svoju treću i najopasniju fazu razaranja pluća.

"Jedini lek za koji postoji konsenzus u ovom trenutku je lek za malariju, hlorokin, koji vrši stabilizaciju lizozoma, organele koja proizvodi veliki broj enzima i na taj način sprečavamo citokinsku buru u samoj inicijalnoj fazi infekcije", kaže dr Samardžić.

On upozorava da se hlorokin nikako ne može uzimati na sopstvenu ruku.

"Ti lekovi nisu za uzimanje u kućnim uslovima. Koriste se samo pod nadzorom lekara i za najteže oblike kliničke slike, dakle, starije pacijente. Dobijaju ga samo precizno selektovani pacijenti pod nadzorom lekara. Hlorokin je toksičan za vidno polje, neretko se može javiti i retinopatija kod tih pacijenata. Zato nema nikakvog smisla uzimati preventivno", upozorava Samardžić.

Bez obzira na brojne apele lekara, u apotekama širom Srbije i šire ponestaje ovog leka, jer mnogi smatraju da njime mogu da spreče zarazu.

Direktorka RFZO Sanja Škodrić apelovala je ovih dana na građane da ne koriste na svoju ruku lek hlorokin, jer nepravilno doziranje može izazvati ozbiljne posledice.

"Moramo da upozorimo građane da hlorokin nikako ne uzimaju na svoju ruku. To je lek koji se koristi i za lečenje malarije, reumatidnog artritisa, lupusa i doziranje nije isto za te bolesti i za infekciju Covid -19", naglasila je ona.

"Takođe, molimo građane da ne kupuju lekove i stvaraju veštačke nestašice zato što ga obezbeđujemo u dovoljnim količinama", dodala je direktorka RFZO.

Lekari upozoravaju da ni slučajno ne bismo smeli na svoju ruku da se lečimo od Covida 19, jer o uticaju ovog virusa ne znamo mnogo, a pojedini tretmani mogu ozbiljno da ugroze naše zdravlje ukoliko ih ne koristimo strogo po lekarskim uputima. Takođe, ne postoji nijedna studija o tome da bilo koji alternativni tretman ili lek deluju na korona virus ili naš organizam da se izbori sa njim, pa lečenje treba prepustiti profesionalcima.

Ono što možemo da činimo na svoju ruku jeste izgradnja imuniteta, ali i tu ima pravila: šta smemo ili nikako ne bismo trebali da radimo.

Doktor Momir Dunjić kaže da je ishrana veoma važna u podizanju imuniteta i da tu treba osloniti na prirodne namirnice, a evo šta moramo izbeći po svaku cenu:

"Treba unositi što je manje moguće šećera u organizam i tu pre svega mislim na veštačke šećere, koji se nalaze u grickalicama, slatkišima i gaziranim sokovima. Unos šećera ozbiljno smanjuje sposobnost našeg tela da se brani od virusa jer unižava imunitet. Ovo, naravno, ne važi za voćne šećere, odnosno, fruktozu. Voće i povrće svakako treba konzumirati svakodnevno i vitamini, kao i prirodni šećeri, dovoljni su iz tog izvora da osnažimo telo za borbu protiv zaraze", kaže Dunjić.

Prema njegovim rečima, kao i kod svakog gripa, kljuična je i stalna hidratacija organizma.

"Treba piti što više vode, ali pošto se ovde borimo sa virusom, ta voda treba da bude što je moguće toplija, a da se ne opečemo. Virusi ne vole toplotu i to može samo da pomogne", kaže dr Dunjić.

Lažne vesti, dezinformacije i podmetačine u vezi sa lekovima kojima biste i sami mogli da se zaštitite od korona virusa, na svakom su koraku. Portal Istinomer posvetio je ovoj poplavi vesti posebnu rubriku i do sada su uspešno uspeli da obore teorije o moćima kubanskog leka Interferon Alfa 2-B, ruskog Arbidola, negativnih jona koji navodno uništavaju virus. Istinomer prenosi i priču o Aleksu Džounsu, poznatom u Americi po svojim teorijama zavere o pucnjavama u školama i terorističkom napadu 11. septembra 2001. On je tvrdio u svojoj radio emisiji da pasta za zube, dodaci ishrani, kreme i drugi proizvodi koji se prodaju na njegovom sajtu mogu da spreče i izleče virus COVID-19. Sve to je, naravno opasna dezinformacija.

Alternativni lekovi za lečenje korona virusa za sada ne postoje, a jedini efikasan način za njegovo suzbijanje jeste vakcina. Kada ćemo je imati na raspolaganju, danas niko sa sigurnošću ne može da kaže.  

P.K.