Iz traumatičnog stanja u "normalu"

Pravila tokom vanrednog stanja kod nas su se, moglo bi se reći, često menjala. Radnog vreme prodavnica je skraćivano i produžavano, karantin je nekada trajao pola dana, nekada i po tri dana. Čak su i kućni ljubimci morali da se prilagođavaju ovim promenama. No, mere su konačno blaže, postepeno se vraćamo nekim navikama koje smo imali i pre početka pandemije, u nešto izmenjenom scenariju.

foto: canva.com

Boravak u ugostiteljskim objektima praćen je razmakom stolova, ulazak u gradski prevoz nije moguć bez maski i rukavica (bar tako kažu), frizeri i kozmetičari naglašavaju da je sve dezinfikovano i svi smo pozvani na individualnu odgovornost. Uz tu odgovornost ide i ispunjavanje ličnih potreba i želja, koje su nam bile uskraćena, zahvaljujući Covidu-19. 

Aleksandra Đurđević (27) kaže da su joj se navike trošenja novca promenile, da neće prvo poći u prodavnice odeće i obuće, ali da se raduje gradskom i međugradskom prevozu.

"Neću posećivati kafiće, teretane i salone, još uvek. Autobuse ću definitivno koristiti, pridržavajući se mera. Iako mislim da ću se osećati veoma anksiozno dok sam u tom autobusu. Niko se, bar ne u Kikindi, više ne pridržava nošenja maski i rukavica. Popuštanje mera sam videla kao neminovno, prevenstvno iz ekonomskih razloga, ali to ne znači da se i pridržavanjem svih tih mera osećam zaista sigurno. Ne vidim kako će mi pomoći upotreba rukavica", kaže Aleksandra.

Prema njenim rečima ovakve mere na duže staze nisu moguće.

"Vidim to kao neminovnost - nećemo se više pridržavati mera. Čak će i kafići i restorani početi da zbližavaju stolove, prosto nije profitabilno da ovako rade, kao ni autobusi. Ne vidim, na duže staze da je to moguće. To je prelaz iz traumatičnog stanja, u takozvanu normalnost", ističe ona.

foto: privatna arhiva

Evropa je počela sa ublažavanjem mera. U zavisnosti od države do države, to izgleda drugačije. Španija je ušla u takozvanu četvrtu fazu i do kraja juna planiraju da se vrate u "novonastalu realnost". U Italiji su otvorene neke fabrike i prodavnice, u Francuskoj će se škole postepeno otvarati. Jedna od metoda rada u kafićima koja se ponavlja u više evropskih zemalja, pa i u Srbiji je "coffee to go" sistem. Kod nas, doduše, ne u svim kafićima, što je odlično za one koji vole da popiju kafu sedeći na svom omiljenom mestu, baš kao i glumica Isidora Vlček (24).

"Poželela sam se kafića i druženja, pogotovo od kako je proleće i lepo vreme. Nije meni bio problem, ja sam se tu i tamo viđala s ljudima na distanci i pre, ali smo sedeli na klupama. Ja volim taj momenat, uz kafu, na suncu u centru grada. I to ću prvo uraditi. Nije mi problem da u prodavnicama i na zatvorenim mestima nosim rukavice i maske. To ću verovatno i nastaviti da radim. Znam nekoliko ljudi kojima to predstavlja veliki problem, ali to je samo u njihvim glavama", kaže Isidora i dodaje da je posebno raduje nastavku rada u pozorištu i da jedva čeka da igra predstave.

Slično mišljenje deli i muzička umetnica Ivana Antić (31), koja takođe jedva čeka da se vrati poslu.

"Vrlo sam srećna što se naš život ponovo vraća u normalu nakon izbijanja ove pandemije. Posebno se radujem što ću ponovo moći da vidim svoje prijatelje i ljude sa kojima srađujem. Jedva čekam naše probe i radionice i da nastavimo sa svim umetničkim projektima sa kojima smo stali. Veliki sam ljubitelj ispijanja kafa po baštama kafića, ali će za to možda morati da prođe još neko vreme, jer bismo morali da se pridržavamo nekih mera opreza, bar još malo", kaže ona.

foto: privatna arhiva

Sa druge strane, ima i onih koji nisu baš najzadovoljniji popuštanjem mera. Divna Prusac (24) misli da ovo i nije bio najispravniji potez.

"Meni se to popuštanje mera uopšte ne dopada. Ne gajim ni trunčicu sažaljenja prema ugostiteljima. Naravno da mi je žao ljudi koji su konobari i slično i koji su ostali bez posla. To je jezivo, svakako. A to da li mi je žao vlasnika kafića i da li će oni propasti ili neće - jasno je da smo mi narod koji voli da ide u kafanu, svakako ćemo u nekom trenutku krenuti. Naravno da mi je nedostajao odlazak u kafić sa drugaricama, ali bože moj, biće vremena i za to, važno je da se čuvamo", ističe Divna.

Osim ublažavanja mera, u Srbiji su donete i neke mere koje treba da pruže podršku onima koji su finansijski ugroženi. U tu kategoriju, za sada, nisu "upali" samostalni umetnici. Muzičar Marko Aleksić (26) kaže da je popuštanje mera olakšavajuće za sve nas, a pogotovo za one kojima je kafić radno mesto. Tu su i muzičari koji u njima nastupaju.

"Ne znam kako će to sve da izgleda, zbog mera, koliko ljudi sme, koliko ne sme, da li će se to isplatiti ili ne. I dalje je neizvesno. Mi muzičari nemamo nikakvih informacija. Eventualno za nekih mesec dana ćemo možda moći da znamo kada, gde i pod kojim uslovima ćemo moći da radimo. Mada, vidim da se po kafićima ni sada mere ne poštuju. Čak sam video i nekoliko policajaca, dakle službenih lica koja ne nose maske, sedi više njih za stolom", kaže Marko.

Aleksandar Radetić (24) kaže da mu najviše nedostaje druženje sa ljudima, šetanje i odlaženje u prirodu. Kafići mu nisu bili svakodnevnica, a u teretanu nije ni išao.

"Kada se situacija koliko-toliko normalizuje, probaću da se vidim sa babom i dedom, sa prijateljima, otići ću na partiju bilijara. Verovatno ću ponovo krenuti da vozim bicikl kao sportsku aktivnost. Ličnu higijenu sam održavao i ranije, retko sam se razboljevao, pa ću tako nastaviti i dalje, jer ima i drugih virusa. Što se tiče distanciranja, ni ranije nisam voleo da mi neko u redovima diše za vratom. Mislim da je odluka da se mere sada popuste dobra. Nemam strah, ali ću biti oprezan", ističe on.

Doživaljaju relaksiranih mera su različiti. Dok su ih neki jedva čekali, za neke nema opuštanja još uvek. Psihološkinja Edit Vereš (26) se između ostalog plaši i novih, masovnijih okupljanja.

"Vidim da se već sada mnogo ljudi ne pridržava mera. Ne znam u čemu je štos. Možda su ljudi shvatili to poput bombardovanja, pa kao, sada su prestali da nas bombarduju, ali prosto ne shvataju da virus ne može tako odjednom da nestane. I svi se vrlo nonšalantno ponašaju, što me čini nesigurnom na ulici. Bezbednije sam se osećala kada su bile oštrije mere i kada su ih se svi pridržavali", kaže ona i dodaje da je ovo jedan veliki eksperiment koji će, prema njenim rečima, pokazati kako se društvo i pojedinci ponašaju u ovakvim situacijama.  

foto: privatna arhiva

Osim hobija i nekih navika, mnogim mladima je najviše nedostajalo da vide svoje porodice. Novinarka Kristina Ivković Ivandekić (26) kaže da je upravo to ono što je jedva dočekala.

"Idem u drugi grad da vidim svoju porodicu i to nakon dva meseca, jer sam sve vreme tokom vanrednog stanja radila i nisam imala mogućnosti da odem, a nisam ni želela zbog mogućeg rizika. To je ono čemu sam se najviše obradovala, kao i šetnjama i aktivnostima u prirodi, koje ću početi da primenjujem tek ovih dana. Na grupne treninge, na koje sam išla pre ove situacije, se još uvek neću vraćati. Mislim da ću ih u potpunosti zameniti trčanjem", kaže Kristina i dodaje da će nastaviti da se pridržava mera.

Postepeno vraćanje u "normalan" život većini neće biti isto. Popuštanje mera nekome je donelo strah i anksioznost, pitanja o bezbednosti i sigurnosti napolju. Neki su ovo sa nestrpljenjem čekali, kako bi se vratili stvarima u kojima uživaju i koje su im bile potrebne. Sada treba da se priviknemo na novu realnost, sa nekim novim pravilima i merama, u kojima je onu parolu "ostani kod kuće", zamenila "ipak ostani bezbedan". 

Više o ovoj temi u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić