Dokazi ruše lažne mitove o vakcini

Prošlog aprila glavna tema je bio karantin, dok je ove godine, u to isto vreme, vakcinacija ono o čemu se priča. Iako smo se svi nadali da će se pandemija koronavirusa uskoro završiti, čini se kao da joj nema kraja. Lekaraska struka apeluje na građane u celom svetu da se vakcinišu, ali izgleda da su te apele nadjačali neki drugi izvori informisanja, alternativni doktori, nepoverenje i strah. U našoj zemlji, koja je jedna od retkih u kojoj vakcina može da se bira, vakcinacija se i dalje preispituje, a sumnja u pouzdanost vakcine nije izostala ni kod mladih.

Podsetimo, u nedavnoj anketi, u kojoj smo studentima postavili pitanja u vezi sa vakcinacijom, većina naših ispitanika (a bilo ih je više od 200), odgovorila je da se neće vakcinisati. Neki čekaju da prođe još malo vremena, neki ne veruju vlastima ili Kriznom štabu, a mnogi ne veruju ni u virus.

Epidemiološkinja sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine, doktorka Mirjana Štrbac, kaže za Oradio da od početka vakcinacije mladi najviše postavljaju pitanja koja se tiču steriliteta i uticaja vakcine na reproduktivno zdravlje. 

"To je najveći mit kod mladih, razlog zbog koga izbegavaju vakcinu. Volela bih da im objasnim da je apsolutno potvrđeno da vakcina nikako ne može da izazove sterilitet. Pre će infekcija koronavirusom ili infekcija nekim drugim virusom, koja prolazi sa blagom krvnom slikom, to da izazove. Važno je da znaju da je vakcina najispitanije i najproverenije medicinsko sredstvo i da nemaju nikakav razlog da sumnjaju u ispravnost i bezbednost vakcina. Ako mi kao struka stojimo iza toga da svi treba da se vakcinišemo kako bi stvorili imunitet, onda treba da nam veruju, a ne da čitaju kojekakve senzacionalističke vesti i objave na internetu, nekih 'samoprozvanih' stručnjaka", ističe doktorka Štrbac.

Ona dodaje da joj "nije jasno" odakle dolazi strah i nepoverenje. 

"Mi se isključivo bavimo medicinom zasnovanom na dokazima. Nama su neophodni dokazi da bi nešto proglasili medicinskim sredstvom koje je potpuno bezbedno. Vakcinologija i imunologija nisu ništa novo. E sad, studentima je mnogo više poznat protivotrov kod ujeda zmije, kod tetanusa ili protivotrov kod botulizma. To su smrtonosne bolesti kod kojih, ukoliko ne primite protivotrov ili antidot, može da dođe do smrtnog ishoda. A protivotrov ili antidot su u stvari gotova antitela. To je deo veštačkog imuniteta sa gotovim antitelima. To su ti isti naučnici koji su osmislili i vakcine. Dakle, ako verujete u tu vrstu medicine i ako ćete potražiti pomoć kada vam je život ugrožen, ne vidim zašto nećete da verujete da, ako primite tri kapi nekog antigena u vakcini, da ćete stvoriti sami antitela nekog virusa," kaže naša sagovornica. 

Sa našim mladim sugrađanima razgovarali smo i o tome kako se informišu o vakcinaciji:

"Vakcinisala sam se pre mesec dana, pa više i ne pratim toliko informacije o vakcini. Pratim ponekad, pošto sam čula da ova vakcina sa kojom sam se ja vakcinisala nije baš proverena, pa sam se malo informisala o tome putem društvenih mreža i stranih novinskih agencija. Dok nisam primila vakcinu, informisala sam se iz vesti i privatnih izvora, od prijatelja koji su doktori i koji su me podržavali da primim vakcinu".

"O vakcini se isključivo informišem preko zvaničnih kanala relevantnih institucija i pokušavam da izbegavam društvene mreže i mišljenja pojedinaca". 

"Najviše se informišem iz domaćih i stranih medija, sa društvenih mreža i internet portala. Čitam izveštaje na svakodnevnom nivou. Ponekad odem na sajt SZO i vidim da li ima nešto novo. Nekada i na sajtu Ministarstva zdravlja, mada nisam tamo pronašla vesti koje već nisu bile u medijima. I u suštini, to je to. Imam sreću da su dva člana moje porodice u zdravstvu, pa se informišem i preko njih oko vakcinacije".

"Ne infomišem se nigde, zato što trenutno ne planiram da se vakcinišem i onda nemam potrebu da gledam koja vakcina je najbolja i zašto, koji su benefiti i u suštini uopšte ne pratim. Kada bude došlo vreme i ako budem morao da se vakcinišem, tada ću se informisati. Verovatno će informacije biti pristupačnije i sigurnije."

Pandemija je donela gomilu vesti, među kojima su i one koje su tačne, ali i one koje su poluistinite ili neproverene. U situacijama koje su nam važne za zdravlje i bezbednost, neophodno je da sve više puta proverimo i da se konsultujemo sa relevantnim izvorima. Na putu ka tom cilju značajno pomaže i edukacija. Omladinska radnica u centru za omladinski rad Dajna Marinković (27) kaže da to sada treba da bude prioritetna tema. 

"Na žalost, sa mladima se ne razgovara dovoljno o vakcinaciji, uglavnom se to svodi na vrlo direktno slanje poruka, dakle ili ste za ili protiv vakcinacije. I retko gde vidimo otvoreni prostor za diskusiju na ovu temu, za preispitivanje stavova i informisanje mladih. S druge strane, mladima je zaista preko glave i pandemije i koronavirusa, te onda veliki broj nih i izbegava da u bilo kom kontekstu razgovara o ovoj temi. Međutim, ono što sam ja iz svog profesionalnog iskustva videla, to je da postoji potreba za razgovorom o ovoj temi, kada se otvori taj prostor u kome mladi mogu bez osuđivanja da iznesu svoje stavove", kaže Dajna

Ona dodaje i da, prema njenim zapažanjima, mladi nisu bili u fokusu sistema poslednjih godinu dana. 

Vakcinacija je aktuelna u celom svetu, ali odnos prema njoj nije svuda isti. Studentkinja Fakulteta političkih nauka u Ljubljani Lenka Živanović (19) priča da je u Sloveniji drugačija situacija.

"Slovenačka nacionalna strategija za vakcinaciju se bazira na strategiji Evropske komisije, koja prioritne grupe stavlja na prvo mesto. Taj broj ljudi iz prioritetne grupe iznosti negde oko 1.200.000, od kojih se za sada vakcinisalo samo 100.000, znači oko pet odsto stanovništva. Ovo stavlja mlade u drugu etapu vakcinacije, jer ne spadaju u one koji su u rizičnim grupama i ne nalaze se u rizičnim okruženjima. Posebno zbog toga što su sve obrazovne ustanove zatvorene, fakulteti ne rade od oktobra prošle godine. To znači da mladi, po nacionalnoj strategiji Slovenije, dolaze negde na kraju za vakcinaciju. Odziv mladih je izuzetno pozitivan, informisani su jako dobro i obrazovani o toj temi. Čak postoje aktivističke grupe koje konstantno promovišu vakcinisanje i prijavljivanje za vakcinisanje, pošto se i ovde to obavlja preko portala sličnog Eupravi. Jedva čekaju da dođe njihov red. Još jedna pozitivna stvar koju je uradila slovenačka vlada je to što je omogućila prijavljivanje za vakcinaciju i onima koji nemaju stalno prebivalište, kao što su i studenti iz Srbije, tako da smo se i ovde prijavili za vakcinaciju. U ponudi su Fajzer i Astra Zeneka, a tokom leta će verovatno biti i Džonson & Džonson", kaže Lenka.

Ona dodaje da najveći priliv informacija dolazi iz raznih kampanja EU, ali i preko Instagrama gde mladi aktivisti, njihove grupe i političke organizacije kreiraju različite sadržaje. 

Ponovićemo na kraju da je Svetska zdravstvena organizacija vakcine proglasila jednim od najvećih dostignuća u medicini. Decenijama unazad vakcina su zaslužne za spašavanje mnogih života i suzbijanje različitih bolesti. I u slučaju vakcinacije veoma je važno obratiti pažnju o tome šta čitamo, kome verujemo i odakle se informišemo. U ovom konkretnom slučaju, to treba da budu relevantni predstavnici lekarske struke, istraživanja i statistike iza kojih stoje stručnjaci. 

I zapamtite, dezinformacije, neproverene i lažne vesti mogu biti jednako opasne po naše zdravlje i bezbednost.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com