Aplikacije pomažu u borbi s depresijom

Desetog oktobra obeležen je Dan mentalnog zdravlja. Tog dana podsetili smo se podatka da u Srbiji godišnje oko 1.500 osoba digne ruku na sebe, kao i onog da u svetu svake godine oko milion ljudi oduzme sebi život.  

Novinar Lazar Čovs kaže da je danas sve na internetu. Dok je ranije bilo moguće sakriti pod tepih dobro ili loše, danas je to vidljivo i svima dostupno. On je na svom profilu podelio da se nekoliko godina bori sa depresijom.

"Prvo sam bio u fazonu zašto bi to neko morao da zna, zašto je to tuđ problem. Onda shvatiš da zaista ima mnogo ljudi koji se s tim bore. Jedan takav coming out, jedna objava, može da znači ljudima u smislu ne samo da imaju više razumevanja za mene, kad su neke stvari u pitanju, nego da ukapiraju da se oko njih nalaze ljudi koji imaju razne poteškoće koje su u vezi sa depresijom. Da prosto imaju malo obzira u ophođenju, a sa druge strane, da pomogne nekim drugim mladim ljudima koji čitaju ono što pišem. Da ukapiraju da nije ništa strašno. Kada ti fali insulina, odeš kod doktora da uzmeš, kada ti fali gvožđa, odeš kod lekara, ne treba ti recept ali uzmeš gvožđe. Isto, kada je malo povećana hemija u mozgu, uzmeš lek koji ti nedostaje i ideš dalje, slomiš ruku ideš kod lekara. Nije sramota, nije nenormalno potražiti pomoć i pričati sa ljudima, lekarima, psihoterapeutima, to bi trebalo da bude sasvim normalno. U mojim okruženju je već bilo ljudi koji su prosto znali, pa su ranije upućivali na mene da podelim iskustvo. Velika je razlika između ruralnih i urbanih sredina.  Nekako, kada si mlađi, to doživljavaju kao nešto pubertetsko, privlačenje pažnje, dok je, u stvari, kada dođeš u situaciju da tražiš pažnju i da želiš da potražiš pomoć, potrebno da se porodica uključi", rekao nam je Lazar.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva "Srce" u saradnji sa VegaITkompanijom iz Novog Sada izradio je aplikaciju koja je dostupna na play prodavnici u cilju prevencije samoubistva i informisanja šire javnosti o ovoj pojavi. Volonterka centra Timea Bodis  kaže da statistika koju vode u centru pokazuje da više od 50 odsto poziva, mejlova i četova dolazi mladih osoba.

"To nam je bio momenat da razmislimo o tome na koje sve načine možemo i internet i društvene mreže da iskoristimo kako bismo pružili tim mladim ljudima podršku. Oni nam se najviše obraćaju preko mejla i četa, jer su nam to kanali koji su trenutno najaktuelniji, čak, prirodni način komunikacije. Kako živimo u svetu koji traži neka brza rešenja, žudimo za nekim instant rešenjima, aplikacija nam se činila kao nešto što na brz i efikasan način može da pruži podršku kada se osoba nalazi u krizi. Naravno, ne mislimo da je ovo alat na koji se jedino možemo osloniti, ali može biti itekako korisno u tim trenucima kada su osobe u krizi i kada im je potreban alat da prevaziđu tu krizu", kaže Timea.

Kenan Suljić iz Srebrenika je sa timom mladih ljudi kreirao aplikaciju koja za cilj ima da pomogne svima koji imaju depresiju ili neki oblik mentalnog oboljenja.

"Ljudi imaju stigmu prema zdravstvenim ustanovama i govore kako se ništa ne radi. Ja sam se vodio time i plašio da će i ovo moje da propadne. Međutim kada sam došao u "Centar za mentalno zdravlje Srebrenik i Tuzla" naišao sam neverovatan fidbek i oduševljenje kod tih ljudi, koji su rekli da im je to što sam doneo bilo potrebno godinama", kaže Kenan.

On je za Oradio rekao da je potreban novi način komunikacije i novi pristup pacijentima.

"Nešto novo što će da doprinese da društvo bude zdravije i da se jednostavno rešimo te stigme i generalizovanja, da odemo u zdravstvenu ustanovu i da potražimo stručnu pomoć. Nakon toga su i građani pružili podršku, pre svega naša ciljna grupa, adolescenti, koji su rekli da je to ono što je potrebno našem društvu", kaže naš sagovornik. 

Timea Bodis navodi da generalni problem u priči o mentalnom zdravlju jeste stigma i neinformisanost šire javnosti.

"Tako je i kad je pitanju depresija. Ono što se najčešće javlja je strah, kada se suočimo sa nekim ko možda pati od depresije, strah u smislu šta uraditi u toj situaciji. Kako da reagujem, šta se od mene očekuje i kako će ta osoba da reagovati na moju podršku ili na moj način pomoći. S druge strane, depresija jeste stanje koje ćesto izaziva kod drugog neku vrstu frustracije. Opet se vraćamo na ključan momenat, neophodno je da se edukujemo i da informišemo širu javnost o tome na koje sve načine možemo da primetimo da se jedna osoba  ne oseća dobro, da je došlo do nekakve promene i da joj treba podrška. Kao društvo smo se osamili, otuđili,  zaboravljamo da reagujemo ako neko pored nas ima promenu u ponašanju, već reagujemo tek kada se desi nešto drastično i upadljivo. Neophodno je da se senzibilišimo na sve promene i da pravovremeno reagujemo na sve to", objašnjava Timea.

Kenan Suljić i ekipa trenutno rade na prototipu preko koga žele da upoznaju građanstvo sa aplikacijom.

"Nailazimo na četiri glavna dela, edukacijski, koji bi sadržavao informacije o depresiji kao bolesti. Drugi deo je upitnik za korisnike, gde možete da unesete demografske podatke i trenutno subjektivno osećanje. U trećem delu su depresivni poremećaji predstavljeni putem raznih animacija. Četvrti i najbitniji deo je odnos sa stručnjakom, u kom slobodno, anonimno i bez stida korisnici mogu da se konsultuju, otkriju problem, dobiju savet i u krajnjem slučaju dalji uput na pretrage. Mladi u regionu imaju problem sa tim da ne znaju da razlikuju trenutna stanja. Oni ne razlikuju depresiju, anksioznost i druge poremećaje, pa sam iz tog razloga želeo da im sve to predstavim. S druge strane, mislim da se budi svest kada pričamo o samom odnosu prema ovim poremećajima, pogotovo nakon ovoga što smo mi uradili. I to zbog toga što su počeli da uviđaju da su sami sebi bitni", kaže Kenan.

Timea Bodis dodaje da, iako većina ne govori direktno o tome šta im se dešava i da im je potrebna pomoć, postoji jedno američko istraživanje u kome se navodi da su mnoge osobe koje su izvršile samoubistvo mesec dana pre samog čina potražile pomoć kod lekara opšte prakse, ili drugog specijaliste, gde su govorili o različitim psihičkim i fizičkim problemima.

"Što nas opet dovodi do toga da osoba možda ne govori direktno o tome, već da postoje znaci koje govore da joj je potrebna pomoć. To nam je poruka da moramo da se senzibilišemo kao društvo. Slažem se sa stavom da društvene mreže i internet propagiraju ideju o tome da živimo u idealnom svetu. Kada gledamo Instagram stranice, vidimo da većina slika govori o nekom idealnom svetu, svi jedemo zdravu hranu, idemo u teretanu, imamo idealne porodične i partnerske odnose. Neka osoba možda pati i gleda sve te fotografije, imajući utisak da ne može da se uklopi u taj svet, da ne može da ispuni standarde i uklopi se u društvo. Iz ovih razloga postoji takozvana Fejsbuk depresija ili neka vrsta pritiska koje društvene mreže postavljaju. Ukoliko je to postao svet koji je popularan, ukoliko je to alat sa kojim se svakodnevno služimo, neophodno je da ga iskoristimo na način koji će nam služiti u nekakve svrhe. Tako su Fejsbuk i Instagram prepoznali momenat da možda postoji korisnik - osoba, koja razmišlja o samoubistvu i traži nekakve vrste sadržaja koje se tiču suicida, ove društvene mreže odmah izbace SOS liniju koja je najbliža toj osobi", rekla je naša sagovornica.

Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, treba da razgovarate s njom. Potrebno je da joj pokažete da nije sama. Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način. Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije. Važno je da pokažete da je prihvatate takvu kakva jeste. Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj "usaditi tu ideju u glavu", a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam ta osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je "razveselite", ni utešite tako što ćete omalovažiti problem ("ma proći će to", "nije to tako strašno"). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijamai dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo. Budite strpljivi, tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Na žalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu-tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba ukrizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva (u Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević"), na telefon: 011/7777-000 (svakog dana od 00 do 24 časa).

J.M.