Intenzivnost i intima

Mladi banjalučki kantautor Igor Božanić oglasio se pre nekoliko meseci svojim prvim solo albumom "Runo" (Pop Depresija). Od krhke, veoma intimne slike pa do, prema njegovim rečima, velelepnijih zvučnih pejzaža, na jednom mestu ćemo se susresti sa autorom koji je spreman da, kroz sopstvene igrokaze u osam kompozicija, istražuje odnos glasa, melodije i zadate atmosfere. 

Do pre nekoliko meseci si nastupao pod imenom Sir Croissant. Kao si rešio da zatvoriš to poglavlje i da otvoriš novo kao Igor Božanić?

Sir Croissant je bio pseudonim pod kojim sam pisao pesme na engleskom jeziku. U suštini, to je bio period otkrivanja muzike i celog tog kantautorskog sveta. I onda, kada sam meni to dovoljno otkrio, otkrio sam i poeziju na srpskom jeziku. Jedostavno, došao sam do toga da sebi mogu, nekako, otvoriti taj svet da pišem na srpskom kako bi bio što iskreniji i u samom pevanju. Tako me ljudi direktno razumeju i nema te jezičke barijere. 

Šta je to još novo što si otkrio menjanjem stila, što je, opet, dovelo do „Runa“?

Samim tim što sam počeo pisati na maternjem jeziku, onda je to uslovilo neke melodije. Recimo, narodna muzika je usko povezana sa jezikom i onda me je to uslovilo da naginjem nekim izvornim melodijama, a i počeo sam otkrivati slične kompozicije. Ceo taj pristup sam uveo u svoju muziku. 

"Daleko"

Tvoj album prvenac upravo i nosi u sebi taj folk/etno senzibilitet. Koliko si ti iz takvih poetskih slika otkrio nešto sa čim si napravio „Runo“?

Pomoglo mi  je da otkrijem taj neki svet koji konstantno istražujem. U pitanje je neka nasilna tuga u našim generacijama i muzici. Stalno se peva o tome a takve teme su uticale na način kako ću predstaviti svoje kompozicije i zvučno ih kasnije predstaviti.

Da li album ima neku koncepciju?

Prve tri pesme su celina a onda je pojavljuje jedan interlud koji to cepa na dva dela. To bih nazvao velelepnijim delom albuma. Onda počinje taj drugi deo koji je baš urađen u „Uradi sam“ stilu. On nas uvodi u elemente okruženja i zvukova koji su nastali koencidentalno, u periodu moje selidbe iz Banjaluke u Beograd. Tada sam snimao stvari oko sebe, držao otvoren prostor zbog što bolje atmosfere… Dakle, taj drugi deo albuma je dosta intimniji dok sam sa prvim delom pokušao da on zvuči grandiozno tj. intenzivno. 

"Jagnje"

Kako sada gledaš na kompletnu sliku svog prvog albuma?

Ja sam jako zadovoljan kako je to sve ispalo i kako je album zapravo celovit. Mislim da to nije bila namera od starta, jednostavno je sam proces uslovio da album zvuči kako zvuči – ujednačeno. Omot albuma je nastao prilikom samog snimanja tako da me je i on naterao da što bolje sve zaokružim kroz sličnu zvučnu celinu.

Koliko ti je bilo bitno da imaš tu vizuelnu sliku?

Bilo mi je jako važno. Kažu kako ne treba da sudimo knjigama prema koricama ali ja sudim nekom albumu i po njegovom omotu jer omot, u suštini, uspostavlja jednu raspoloženje i jednu dozu onog šta se od njega zapravo i očekuje. Zato mi je bilo bitno da ta estetika prati muziku. Što će se, nadam se, desiti i sa mojim spotovima.

"Hrast"

Tvoj album, sa jedne strane, može zvučati grandiozno ali sa druge i veoma intimno i zatvoreno.  

Album jeste dosta hermetičan dok su tekstovi isto sa sličnom atmosferom, ali ako neko želi da se više udubi u njega, sve će to onda postati dosta veće i otvorenije.

Koji je onda lajtmotiv albuma, pod kakvim bi kreativnim oblakom mogao da vežeš svoje kompozicije?

Svaki kantautor, kada stvara, stvara posebno. On piše o sebi tako da je ovde lajtmotiv albuma samo moje razmišljanje. Sa druge strane, album se više promoviše sam po sebi nego što ja to lično radim. Jako mi je drago zbog toga. 

 U nastavku pogledajte Igorovo gostovanje u emisiji "Kultura zvuka".

Foto: Nenad Vujanović