Ne smeš nikada da odustaneš od sebe

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samoubistvo je uzrok smrti više od 800.000 ljudi godišnje širom sveta. Suicid je jedan od najvećih svetskih zdravstvenih problema, navod se u izveštajima SZO. Na sajtu centra Srce koji se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom suicida, istaknute su i neke od zabrinjavajućih činjenica: procenjuje se da su pokušaji samoubistva oko 20 puta češći nego izvršena samoubistva, a samoubistvo je drugi uzrok smrtnosti među mladima između 15 i 29 godine, oba pola.

Prema podacima republičkog Zavodu za statistiku, u Srbiji je stopa samoubistva u 2015. godini iznosila 15,0 (broj samoubistava na 100.000 stanovnika). Viša je od evropskog proseka, koji iznosi 13,8.

Ovi podaci pokazuju da je ogromna potreba za prevencijom suicida u našoj zemlji. Suicidalne misli nisu odraz kukavičlika, već izražene potrebe za rešavanjem bola, a odalazak na psihoterapiju i traženje pomoći nije i ne sme da bude tabu tema.

Osobe koje razmišljaju o suicidu često misle da su same, ali nisu. Mila (24) se tokom školovanja susrela sa različitim oblicima diskriminacije. Nailazila je na odbacivanje i nerazumevanje. Sve to je postepeno dovodilo do razmišljanja o suicidu i do pokušaja samoubistva. U razgovru za Oradio istakla je jednu vrlo važnu stvar: ne smeš nikada da odustaneš od sebe.

"Suicid sam pokušala dva puta. Jednom u osnovnoj školi kada sam bila žrtva vršnjačkog nasilja, ali o tome nisam nikome pričala. Mislila sam da je to nešto sa čim moram sama da se nosim, a i osećala sam da nemam podršku bliskih ljudi. Odustala sam zbog svog unutrašnjeg ubeđenja da će se stvari popraviti. Međutim, kada nam je preminulo dete, to je bio momenat u kome ne možete da promenite stvari, ne možete da vratite vreme unazad i ne možete da se nadate nečemu boljem. Tada sam potpuno klonula i sve ono što nisam proživela tokom vršnjačkog nasilja, dok sam bila mala, sve mi se to skupilo i ta smrt je bila ono što je prelilo čašu. Iako sam imala podršku kolega i supruga, momenat kada se odlučite na suicid je momenat kada vam je svest sužena i kada ne razmišljate trezveno, ma koliko da je ljudi oko vas", priča Mila.

Tada je, kako kaže, shvatila da joj treba pomoć.

"U momentu kada dignete ruku na sebe, to znači da ne vidite izlaz, a meni je trebalo da vidim izlaz. Kada sam zapravo shvatila šta sam poželela da uradim, shvatila sam da je u stvari moglo da se dogodi to da odustanem od svih svojih snova, želja, nadanja i shvatila sam da to nije dobro. Nakon čega sam krenula na psihoterapiju koja je bila veoma lekovita", navodi naša sagovornica.

Centar Srce ima razvijenu podršku putem poziva, četova, tekstova i razgovora na temu suicida. Na njihovom sajtu se mogu naći informaciji o prevenciji, o uzrocima, kao i brojevi telefona koji su uvek na raspolaganju. Volonter Aleksandar Plavšić kaže da nije teško videti kada nekome treba pomoć, samo treba malo obratiti pažnju.

"Ne treba da sklanjamo glavu od negativnih stvari. Ako primetimo da se naš prijatelj ili prijateljica povlači u sebe, ako gubi na kilaži ili nema apetit, ako primetimo određene promene, to može da bude ozbiljan znak da sa tom osobom, u tom momentu, nešto nije u redu, da možda ima neki krizni period koji možda ne može sama da reši. Osnovu u našem radu i iskustvu predstavlja ta usamljenost, tačnije, to da osoba nema nikoga ili se oseća tako da ne može nešto ni sa kim da podelil. Jedan od najvećih strahova sa kojima se suočavaju osobe koje razmišljaju o samoubistvu je pitanje šta će biti sa mnom ako preživim", ističe Aleksandar.

Prema njegovim rečima, živimo u društvu u kome je osuđivanje i etiketiranje prisutno i to je nešto sa čime je jako teško živeti. Zbog toga, kako kaže, samoubistvo nije individualni problem osobe, već i problem društva.

Razgovarali smo i sa mladima o tome kako rešavaju probleme i kome se obraćaju kada ih nešto muči. Evo nekoliko zanimljivih odgovora:

"Kada imam neki problem, prvo pokušam sam da ga rešim, tj. pokušam da ga vidim iz svih mogućih perspektiva. Ako to ne ide, onda razgovaram sa bliskim prijateljima. Ako su negativna osećanja, radim stvari koje me razvesele, kao što je trčanje ili gledanje serija. U krajnjem slučaju mislim da je psihoterapija super stvar, ukoliko postoji neki problem koji se stalno vraća."

"Ako je reč o nekom konkretnom i opipljivom problemu, pokušavam da ga nekako razložim, da shvatim zašto ga imam, kako da ga rešim i ko može da mi pomogne. Ako je reč o nekim manje definisanim negativnim osećanjima, u mom slučaju, nije to ništa što razgovor sa bliskim osobama, koje me razumeju, ne može da reši. Nisam išla na psihoterapiju, razmišljala sam o tome, ali nisam osetila da mi je neophodna."

"Prvo što pokušavam je da nekako skrenem misli sa toga. Pravim sebi razne distrakcije. Slušam srećnu muziku, gledam zanimljive, smešne stvari ili se zabavim nekom smešnom serijom. Dakle, pokušavam totalno da nateram mozak da misli na drugi način, da rasteram to negativno što se skupilo. Ako to ne uspe, onda pokušavam da odspavam, jer jutro je pametnije od večeri."

Upravo na rešavanju problema kod mladih rade i u Savetovalištu za mlade Novosadskog humanitarnog centa. Koordinatorka rada Savetovališta Mira Novaković Ilin ističe važnost reagovanja ukoliko primetimo da neko razmišlja o suicidu.

"Prva pomoć jeste neko ko treba da alarmira tu osobu, ali i neku njenu okolinu. Postoje organizacije koje se bave prevencijom suicida, gde postoje obučeni volonteri i saradnici koji mogu da pomognu takvim osobama. One moraju da potraže pomoć. Vi niste stučno lice koje treba da se bavi time. Vi ste neko ko treba da bude alarm i da na taj način pokažete da se brinete, da kažete hajde zajedno ćemo, evo ja ću se potruditi da ti nađem kontakte. Stiče se pogrešan utisak, ne samo sa temom suicida, već i sa drugim psihološkim problemima, da drugari mogu rešiti problem. Psihoterapija i psihološka podrška i pomoć nije razgovor sa prijateljicom. To je podrška i pomoć koju stručno lice treba da pruži. Ukoliko bilo ko u vašoj okolini priča ili razmišlja o tome, uputite tu osobu da potraži pomoć. To je nešto što najmanjen možete da učinite", objašnjava Mira.

Psiholog Ilija Milovanović, koji radi i na Filozofskom fakultetu, ističe edukaciju i razgovor o suicidu kao važne elemente prevencije.

"Glavni faktor, koji, prema istraživanjima, doprinosi da se jave suicidalne misli, je nešto što se široj javnosti predstavlja kao depresija. To je mentalno stanje koje ima više simptoma, poput gubitka apetita, poremećaja u spavanju, nezainteresovanosti za razne aktivnosti, smanjenje socijalnih kontakata i tako dalje. Suicid je generalno u našem društvu tabloidiziran i o njemu se vrlo malo priča i zna, pa smo zbog toga i svedoci senzacionalističkih naslova u raznim medijima koji o tome izveštavaju. Važno je sprovoditi kontinuiranu edukaciju u vezi sa emocionalnim problemima koji mogu da se jave u svakodnevnim situacijama, svakome od nas i koji mogu da dovedu do stanja depresije", tvrdi Ilija.

U poslednje vreme, smo na žalost, ponovo mogli da pročitamo i čujemo vesti koje govore o mladima koji su se odlučili na suicid. To nije izolovani problem, to je problem zajednice na kome društvo mora da radi. Suicid ne sme biti tema tabloida i ne sme biti zabranjena tema.

Osobe koje razmišljaju o suicidu moraju da znaju da nisu same, da mogu da dobiju podršku i zaštitu i da postoji neko ko će ih saslušatil bez osuđivanja.

Centar Srce 0800 - 300 -303

Novosadski humanitarni centar 021 423 021

(Ove organizacije daju besplatnu psihološku pomoć i podršku!)

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim", poslušajte u plejeru:

J. Božić