Meki zid soničnog zvuka

Kako ste se otisnuli u novu epizodu zajedničkog razrađivanja zvuka?

Mislim da mi, kada smo počeli da sviramo, nismo imali pojma šta tačno hoćemo, nego se sve organski razvijalo. U to vreme Mnjenje je prestalo da svira a Andrija iz grupe VVhile se preselio u Berlin. Onda je gitarista Nebojša Kuzmanović inicirao da se skupimo, a sa bubnjarem Duletom su činili jezgro sastava Mnjenje. Krenuli smo sa probama kao trojka, počeli smo da ubacujemo sintove i sada smo tu gde smo sa zvukom. To je opet međukorak u nečemu što će tek slediti.

Koliko vama prija da odmorite od tekstova i propratne priče?

Na početku našeg rada je postojala opcija da se ubace neki vokali, ali kako su pesme počele organski da se sređuju, nekako se ispostavilo da je to sasvim dovoljno. Valjda je to taj momenat kada te nešto dobro vozi dok radiš i ne oseće se potreba da se ubacuju suvišne stvari. Mislim, dodavaćemo vokale ali koji ne bi bili u formi klasičnog pevanja već više kao dodatni slojevi i teksture koji će obogatiti zvuk.

Da li vas i na koji način zanima i neka vizuelizacija vaše muzike?

Mislim da taj aspekt više doživljavaju drugi ljudi nego mi kao bend. Ali, igrom slučaja se dogodilo da smo krajem prošle godine počeli da sarađujemo sa vizuelnim umetnikom Bobom Miloševićem. Prvo smo snimali sešn u beogradskom klubu Elektropionir. To je sve, sa još nekoliko bendova, spakovano u Huteneni festival. E taj koncert je bio propraćen Bobovim vizualima, ludačkim spojevima lasera i raznog svetla i instalacija…

Koliko vam je to prijalo?

Baš nam je prijalo. Dodalo je neku novu dimenziju muzici a naš utisak je da se sa tim vizuelnim pristupom ona upotpunjuje. Bob nam je takođe uradio kratki film za singl „Novi noj“ a ta pesma se, opet, nalazi na „korona“ kompilaciji „Nije se desilo“ (Pop Depresija). Nama sve to deluje kao dobar sklop.

Spot za pesmu "Novi noj"

Spomenuo si koronu. Vaše prvo izdanje – EP sa tri kompozicije se pojavilo upravo na početku pandemije prošle godine. Jedino što je bilo loše u vezi tog izdanja bio je tajming. Kakav je sada život tog izdanja?

Ja baš nemam neki uvid koliko je to primljeno do sada. Bio je plan da se i pomenuto izdanje pojavi na vinilu, da se koncertno promoviše… Zbog poznate situacije, mi smo odustali od ploče, ali taj EP je obeležio bend u datom trenutku. Moj doživljaj je da to što radimo ima nekakav tok i da se stalno prolazi kroz razne transformacije. Te tri pesme su obeležile prvu fazu Roze. Sada idemo dalje.

Oseća se da ste žanrovski najrasterećeniji do sada. Gde vas je tok odveo trenutno?

Nema pravila. Nisam siguran da bih mogao da izdvojim nešto konkretno do čega smo došli. Stvari se događaju spontano, a svako od nas je uneo nešto svoje. Ja Rozu i doživljavam kao spoj tri različite ličnosti, tri raznovrsna muzička ukusa. Tu su Nebojšine zarazne gitarske melodije koje je on u stanju da, repetitivno, ponavlja unedogled, Duletovi izlomljeni ritmovi što je zaista jedinstveno u izlasku iz nečeg standardnog. Sa moje strane, tu je trenutna fascinacija sintisajzerima ali i povratak na bas gitaru. Bas je inače moj prvi instrument. Kada se pogleda način na koji se razvija naš zvuk, mislim da ne postoji jedan zacrtan cilj ili nešto ka čemu težimo. Jednostavno, sve se odmotava u skladu sa tim koliko se mi kao trio sve više međusobno kapiramo, a to što izlazi kao posledica našeg sviranja jako dobro rešavamo. Opet spominjem tok, pa neka se tako i razvijaju nove stvari.

U nastavku poslušajte celo EP izdanje benda Roza.

Foto: Miloš Stošić