Začarani krug prokrastinacije

Prokrastinacija je odlaganje obaveza, zadataka i akcija za kasnije. Mladi su joj, često, vrlo skloni. Iako je pojedincima poznato da su posledice ozbiljne, izbegavanje negativnih osećanja u datom momentu ostavlja utisak kao da će obaveze sutra nestati. 

”Najviše odlažem kada mi se sve nagomila. Faks, ispiti, pa veš, pa spremaj. I tako u suštini dočekam da mi se nagomila najviše na svetu i onda odlažem”, priča za O radio studentkinja Lucija Zakarija. 

Ona dodaje da je često ovakvo ponašanje pripisivala isključivo lenjosti, ali kroz psihoterapiju je otkrila da je u pitanju perfekcionizam. Nekad i pored konstantnog odlaganja, obaveze uspe da ispuni, što opet vodi u začarani krug.

Foto: Lucija Zakarija, lična arhiva

“Nije dolazilo do nekih velikih posledica, bar u mom slučaju, što i jeste najveći problem, jer upravo zbog toga što ja znam da mogu da se izvučem, nastavljam to da radim. Najveća posledica je stres koji doživim, kad vidim koliko stvari mi se nagomilalo”, kaže Lucija.

Sa druge strane indeks studenta Energetike, elektronike i telekomunikacija Nikole Danilovića je snosio posledice njegovog odlaganja. 

“Bilo je perioda kada odlažem svoje obaveze i kada pokušam da stignem da položim dva predmeta za sedam dana, desi se da padnem jedan ili oba u najgorem slučaju i mislim da je to najveća posledica” priča Nikola za O radio. On je svestan perioda kada je prokrastinacija u njegovom životu prisutnija, a to je kada se približi ispitni rok.

Foto: Nikola Danilović, lična arhiva

“Jedan od najosnovnijih uzroka prokrastinacije je prirodna tedencija svakog čoveka da izbegne neprijatnost koju bi doživeo u trenutku kada izvodi tu aktivnost koju odlaže. Još jedan uzrok je loše postavljanje prioriteta i loše upravljanje vremenom. Pored toga uzrok može biti i unutrašnji konflikt”, objašnjava psihološkinja Aleksandra Ovuka i dodaje da “u eri društvenih mreža postoje očekivanja da smo stalno dostupni i da bi trebalo da smo uvek u toku sa najnovijim informacijama.” 

Sa tim se slaže i Lucija koja kaže da je sve zanimljivije i hitnije od samih zadataka kada je rok iza ugla.

“Uzmem da čistim stan, manično gledam TikTok ili čitam knjigu. Sve radim samo da izbegnem tu obavezu koju odlažem i stalno sam pod stresom”

Najbitnije je da se otkrije uzrok prokrastinacije i da se postepeno radi na njegovom otklanjanju. “Bitno je da osoba preuzme odgovornost i da prione na rešavanje svog problema, bez da donosi neki moralni sud o njemu”, kaže Ovuka.

Iako deluje da rokova uvek ima, ne bi trebalo odlagati obaveze. Vremenom ih je sve više i sve se teže ispunjavaju, a period prokrastinacije postaje sve naporniji za mentalno zdravlje. 

Teodora Oreščanin

Foto: Canva