Prokrastinacija u vreme korone

Radni sto vam je kuhinjski pult, a kafe pauza je okret do šporeta ili frižidera. Zvuči poznato? Ako su od vas tražili da radite od kuće tokom pandemije koronavirusa i tako pomognete u njegovom suzbijanju, možda ste u početku biili prilično srećni. Razmišljali ste o prednostima, kao što su ušteda na vremenu, troškovima odlaska do posla i boravak u ugodnom okruženju.

Prethodnih nedelja se takvom ambijentu pridružio skoro čitav svet, oni koji su utočite od koronavirusa i njegovog širenja pronašli u svoja četiri zida. Pandemija je pokrenula rad i učenje na daljinu, prožete anksioznošću. Kažemo anksioznošću, jer je veliki broj ljudi navikao na rutinu, a ovo stanje je nepoznanica za većinu. Posao, kuća. Škola, kuća. Faks, kuća. Sada je sve to kod kuće. Ono što ćemo naučiti u narednih nekoliko meseci moglo bi da pomogne u oblikovanju budućnosti rada koji bi mogao da bude neizbežan, sa ili bez zdravstvene krize u svetu.

Jedno je sigurno, a to je da svi osećamo isto. Usamljenost. Pored izgubljene kreativnosti i druženja, najozbiljnija pretnja mnogim kompanijama je smanjenje društvenih odnosa koji su neophodni za produktivan timski rad.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru.

Pre nekoliko godina, Google je sproveo istraživački projekat na svojim najproduktivnijim grupama. Kompanija je otkrila da je njen najvažniji kvalitet "psihološka sigurnost", a da kućno okruženje ima i brojne distrakcije koje vam mogu olakšati odlaganje i nedovršavanje obaveza.

Psiholog Lana Smiljanić Vukadinović kaže da se nalaziimo u specifičnoj situaciji, u kojoj nemamo mnogo opcija što se tiče spoljašnjeg sveta. 

"Vrlo je moguće da se prokrastinacija javi u ovom periodu, zato što svaki dan liči na prethodni i na sutrašnji. Čini nam se da sve što bismo hteli možemo i sutra. I tako se to sutra prolongira u nedogled. To može dovesti do toga da nam se čini da imamo jedan vremenski vakuum i da se ništa ne dešava. Da bismo to zaustavili, bilo bi dobro da možda imamo neku rutinu u danu. Da odredimo sebi šta bismo sve voleli da uradimo za taj dan, napravimo plan. Da se stvore rutine koje bi nas održavale, da baš ne ležimo po čitav dan. Sitna pravila koja bi pomogla da se održimo u formi i da ne odlažemo stvari u nedogled. Teško je, pogotovo, što se više ne zna za koji datum se uči i radi. Vežba prisutnosti je odlična za te stvari, da ne bi odlutali u svojim mislima i izgubili fokus. Da se stalno pitamo gde se nalazimo i šta se oko nas dešava", smatra Lana.

Kod kuće nedostaje struktura radnog okruženja u kojem postoje vremenski prekidi i jasno vreme početka i završetka. Pravljenje rasporeda prilagođenog radu koji želite da završite može dodatno to da olakša, smanjujući odlaganje, koje bi se inače događalo.

Evo nekoliko odgovora koje smo dobili na pitanje o tome kako se mladi nose sa radom i učenjem od kuće.

Svaki dan mi je isplaniran zadacima, koji uglavnom ispune ceo raspored i nema vremena za prokrastinaciju. Pošto ne mogu da živim bez muzike, trudim se da uglavnom pustim neki radio podkast na Mixcloudu koji me drži u životu. I dok se koncentrišem na posao, oni mi daju neku potvrdu da postoji nešto lepo na ovom svetu i dalje. Na neki način to mi je spas i daje mi fokus, drži mi pažnju i u tome na neki čudan način i uspeva. 

U nekim situacijama je lakše da se radi od kuće, a u drugim teže. U jednom momentu počnu da ti fale kolege i čitav kolektiv, pošto je i jednostavnije raditi u timu kada su svi tu. Opet, sa druge strane, kada si sam kod kuće možda imaš i veću koncentraciju nego na poslu. Ali to sve zavisi, od dana do dana. Nekad bude teže, nekad lakše. Ali, da kucnem u drvo, ima baš mnogo posla tako da i nema prostora za zabušavanje. 

Savet je da napravite plan svog rada, koji ima jasne i realne ciljeve za koje možete da očekujete da će biti postignuti u datom vremenskom okviru. Ako vam je cilj da napišete izveštaj od deset stranica, razdelite taj zadatak na manje i lakše. Na primer, možda ćete želeti da započnete sa istraživanjem pre samog pisanja, a zatim postavite cilj koji u tom danu želite da postignete. Ipak ima onih koje je ova situacija motivisala. Neki ljudi mogu da skrenu pogled sa ovih smetnji i ipak da ostanu usredsređeni na obaveze, bez obzira gde se nalazili:

Stalno sam kod kuće, tako da nemam neko organizovano vreme, radim kako mi se ćefne. Radim za fakultet, slušam predavanja, naravno, odlažem obaveze i dalje, iako je sada vreme da se to sve odradi. Nemam nekih psihičkih posledica, prosto, čekam da se sve ovo završi, pa da te obaveze po staroj navici odlažem. 

S obzirom na novonastalu situaciju, vreme mi sad ništa ne znači. Ne mogu da napravim plan, da ću, na primer, u sedam ujutru da počnem da učim, jer ne znam ni kad ću ustati ni kada ću zaspati. Sve što mi ostaje jeste da ustanem, istuširam se, uradim manje vežbe kako bih resetovao stanje apatije. Odmah krenem da radim, dok me ne uhvate neke druge misli i ideje. Tek posle toga mogu da se bacim na neke manje bitne stvari. Ukoliko bih odmah krenuo nešto bezveze, taj dan bi propao.

Imam osećaj da su mi vanredno stanje i ova situacija na neki čudan način dobro došli, pošto sam inače bila veoma neorganizovana. Ovo me je nateralo da stvorim rutinu svaki dan i da stvarno radim nešto, jer mi vreme mnogo brže prolazi i neću da se dosađujem. Nekako me je nateralo da se bolje organizujem. 

Mnogo mi odgovara ovako, zato što nemam vremena za neka uzaludna razmišljanja i padanje u depresiju, jer mi je sve kao što je i bilo. Čak mije i olakšano što ne moram nigde da idem. Eventualno mi nedostaje šetnja sa psom. Ne nedostaje mi čak ni svež vazduh, tako da je sve kao što je bilo ili možda bolje. 

Psihički sam mnogo nestabilniji. Osećam da me pogađaju neke mnogo nebitnije stvari nego ranije, više se preispitujem i mnogo sam introspektivniji. 

Praktikujem prokrastinaciju dosta, mislim da ona definiše mene kao ličnost. Skoro sam saznala da je to strah od toga da se neki posao uradi loše. Isto tako se vodim time da što pre završim sa obavezama, jer će mi se tako pre skinuti sa dnevnog reda i neću morati da se stresiram oko toga, što me zapravo motiviše da što pre započnem posao. 

Organizovanje većeg zadatka u nekoliko manjih, takođe pruža mogućnosti da doživite male uspehe, koji mogu da se sakupe i da vas produktivno motivišu. Bez obzira na način na koji organizujete raspored rada kod kuće, pokušajte da uključite razumne pauze. Planirajte na vreme obroke, kao i kratke predahe, kako biste osvežili um.

Ali budite oprezni, kratki odmori provere mejla ili društvenih mreža, mogu se pretvoriti u potpuno odlaženje u sajber svet ako ne ograničite vreme odmora. Ali ako vam je posao dosadan, stresan, tada lako možete da se okrenete gledanju smešnih klipova sa mačkama, što može postati bekstvo koje će vam pomoći u tome da se osećate bolje, na uštrb obavljanja posla. 

J.M.