Uz povećanu svest zagađenje bi se smanjilo

Duštvene mreže su u poslednjih mesec dana preplavljene objavama o zagađenju vazduha. Puno je i onih fotografija koje na šaljiv način ismevaju trenutni problem. Međutim, postavlja se pitanje koliko su mladi, pre svega studenti, zaista svesni količine zagađenja i imaju li želju da bilo šta preduzmu?

Studentkinja Katarina smatra da svako mora da bude svestan toga koliko pojedinac zaista može da doprinese da bi vazduh bio čistiji. Ona za sebe kaže da je ekološki osvešćena i da brine o tome i kada nisu vanredne situacije, poput aktuelne.

"Ono što mogu da uradim i što sam do sada radila jeste da sam uvek bacala smeće u kantu, da sam se trudila da što manje vozim kola i da idem gradskim prevozom. Mislim da je to stvar svesti i da treba da se menja u ljudskim navikama, a ne samo kada nastupi momenat alarmantnog stanja", objašnjava Katarina.

Poput Katarine i Stefan redovno brine o ekologiji. Međutim, on smatra da je vrlo teško podići svest ljudi o važnosti ovog problema, jer u našoj državi, kako kaže, vlada "kultura zagađivanja".

"Iskreno, nisam toliki zagađivač, jer relativno retko vozim auto. Obično idem biciklom i recikliram smeće, tako da ne znam šta lično mogu da uradim, već samo da podižem svest u društvu da i oni to isto učine. Imamo kulturu u gradu da je popularno voziti auto i zagađivati okolinu. Ne verujem da su mladi naročito svesni toga, sem što vide na internetu da je zagađenje visoko", kaže Stefan.

Ko je kriv za klimatske promene i koliko pojedinci mogu da doprinesu zasutavljanju tog trenda? Jedan odgovor na to pitanje ne postoji - neki smatraju da ništa nije u njihovim rukama, dok drugi itekako uviđaju svoje greške. Međutim, ima i onih koji kažu da su mediji preuveličali ovaj problem.

"Ja kao pojedinac verovatno ne mogu ništa da uradim, trenutno. Jesam vozač, ali mislim da ne mogu ništa preterano sam da uradim", navodi Jovan.

"Nemamo dovoljnu svest o tome. Mislim da je u Srbiji sve to povezano sa životnim standardom koji je loš, ko još onda ima vremena da misili o ekologiji", kaže Dunja.

"Mislim da je prešlo svaku granicu i jedini krivci za to smo mi, ljudi. Ja kao pojedinac teško šta mogu da promenim. Kada bi se pokrenule neke inicijative, pa da se pridružim toj grupi ljudi i da to bude sve veće i veće, jedino tako", smatra Aleksandra.

"Mislim da je to previše naduvano i da nam skreću misli sa mnogo većih stvari u državi", kaže Ana.

Jovan i Zorana rešenje problema vide u primeni zakona i menjanju navika ljudi. Stava su da, ukoliko bi se država udružila sa građanima, zagađenja i drastičnih promena vremena ne bi bilo.

"Bolja zakonska regulacija, pod broj jedan. Drugo, da se daju povlastice ljudima koji kupuju električne automobile, ili barem hibridne. Trenutno je za takve automobile registracija mnogo skuplja. Mislim da je to jako veliki problem", objašnjava Jovan. 

"Svako kao pojedinac treba da doprinese tome da smanji upotrebu vozila, da izbacimo kese i da izbacimo sve te proizvode koji su toliko hemijski prerađeni", dodaje Zorana. 

Koliko je zaista veliki ovaj problem pokazuje i istraživanje Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, prema kome je Srbija prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega onog u vazduhu. Brojni stručnjaci apeluju da je krajnje vreme da se probudimo i zaista nešto promenimo.

M. M.