Društvo
Štednja ne znači nemati uopšte
Već neko vreme u javnosti se govori o merama štednje. Apeluje se na gra]ane da smanje potrošnju struje, govori se da će zima biti teška, a Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je preporuke za smanjenje potrošnje toplotne energije. Jedna od tih preporuka je i da se obezbedi da se prostorije koje se zagrevaju imaju temperaturu najviše 20 stepeni. To važi za državnu upravu, loklane samouprave, državna preduzeća, javne ustanove i privredu.
Izuzeci od tih preporuka su predškolske ustanove, škole, vrtići, bolnice, domovi zdravlja i ostale obrazovne institucije. Studentkinja master studija grafičkog dizajna iz Novog Pazara Ajša Šabanović kaže da je za mere štednje u zemljama EU čula odavno, ali da je tek nedavno saznala i o merama u Srbiji.
"Tematika kojom nas bombarduju je uglavnom izvor neke panike u narodu, a ona je još uvek neosnovana. Takav način na koji se komunicira sa nama uopšte nije okej. Čini mi se da realnost u kojoj ćemo se naći uopšte nije toliko strašna, ako malo dublje istražimo. Ne mora da znači da će da bude nešto preterano i onako kako se trenutno priča o tome", kaže Ajša.
Ona dodaje i da joj je jasno zašto su građani u panici jer su, kako kaže, naši standardi, ekonomija i energenti nešto što je svake zime problem.
"Na sve to, same mere štednje su ljudima čudne. Niti imamo kulturu štednje, niti nam je plasirana i objašnjena pre ove situacije. Ako narodu koji je navikao kako da se ponaša, iznesemo plan sa previše sankcija, naravno da će to zvučati strašno i naravno da će razmišljati o tome kako će preživeti zimu", kaže Ajša za Oradio.
Sociološkinja Lola Paunović smatra da su najavljivane mere i nestašice nešto što ipak više plaši starije, nego mlade.
"To su oni koji su preživeli restrikcije i koji su preživeli nemaštinu tog tipa. Ja nikada to nisam doživela na svojoj koži i nadam se da do toga neće doći. Trenutno se ne plašim preterano, jeste da sam opreznija sa upotrebom struje, gasim svetla, ali nisam u stanju panike. Što se tiče priča da moramo početi sa čuvanjem i štednjom, mislim da na mlade to preterano ne utiče. Većina mladih radi za neku crkavicu, gde baš i ne mogu da imaju neku preteranu štednju", ističe Lola.
Ajša napominje i da bi mere štednje trebalo da se primenjuju iz drugih razloga, ali i da se drugačije objasne građanima.
"Štednja treba da uđe u naše navike, kao nešto što je ekološki dobro, ali ne na taj način na koji se plasira. Strašna slika koja se nama šalje, u kojoj već vidimo ukućane i sebe u hladinim sobama je, čini mi se, nerealna, jer štednja ne znači nemati uopšte. Treba racionalnije posmatrati problematiku i čekati konkretne smernice. Tu mediji igraju najveću ulogu, kao i vlasti koji kreiraju poruku", tvrdi Ajša.
OBRATI PAŽNJU
Dizajner video igara Milan Vukov kaže da ga najavljiene mere i kriza više uznemiravaju nego plaše. On smatra da će se rešenje verovatno naći.
"Malo me stresira i uznemirava, ali nisam u alarmantnom stanju da kupujem brašno ili pravim neke zalihe, da odvajam od usta i da se uskraćujem da bih imao kasnije. Živim kako sam i do sada. Malo me uznemirava ta činjenica što se opet priča o krizama i što je haotično u vestima. Mislim da ćemo se svi izvući i pregurati, možda nećemo jesti i piti kako smo navikli, ali mislim da niko neće biti gladan, bos ili žedan", ističe Milan.
Mere štednje električne i toplotne energije se ne primenjuju samo u Srbiji. Računi za struju rastu u celoj Evropi poslednjih meseci, a najveći su u Nemačkoj. Vlade Španije i Holandije su smanjile PDV na račune za energiju. Do poskupljenja je došlo zbog povećane tražnje za energijom, kao i zbog zabrinutosti oko snabdevanja gasom i naftom nakon ruske invazije u Ukrajini.
J. Božić
