Društvo
Slike ljudi i ruševina koje se ne zaboravljaju
Osim spasilačkog tima MUP-a Srbije, jedini medicinski tim iz Srbije koji je nakon nedavnog katastrofalnog zemljotresa boravio u Turskoj bio je sedmočlani tim sastavljen od studenata Medicinskog i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.
Foto: Tanjug / AP Photo Francisco Seco
Najstariji član u njihovom timu imao je 31 godinu, a najmlađi 21. Kada su videli slike iz Turske, nisu imali dilemu da li treba da pomognu. Kontaktrali su Ambasadu Turske u Beogradu, koja ih je spojila sa tamošnjim Ministarstvom za vanredne situacije i ubrzo su bili u avionu za Tursku.
OBRATI PAŽNJU
Kako kaže studentkinja Medicinskog fakulteta Vesna Aleksić, bila je to idealna prilika da na terenu pokažu sve ono što naučili tokom studija.
"U životu će nam ovo biti veliko iskustvo, jer i ljudi koji se decenijama bave ovim poslom kažu da nisu nikada doživeli katastrofu tako velikih razmera. Svi su nas lepo prihvatili, bili smo jedan od najmanjih i najmlađih timova, sa svega sedmoro ljudi. Svi su nas prepoznavali i voleli su da rade sa nama, čak su nam i rekli da je bilo još petoro ovakvih kao što ste vi, drugi timovi nam ne bi ni trebali", kaže Vesna.
Vesna Aleksić
Tim novosadskih studenata je bio angažovan u Kahranmanmarašu, gde je bio i sam epicentar zemljotresa. Na terenu ih je zatekao skoro u potpunosti razoren grad, pa je prioritet bila potraga za preživelima. Kako kaže student DIF-a Spiridon Efaplomatas sve je bilo veom stresno, jer niko nije mogao da pretpostavi šta ih čeka ispod ruševina.
"U početku smo pokušavali da nađemo žive ljude, što je bilo teško, naročito nakon nekoliko sati od potresa. Ni mi nismo bili bezbedni, jer uvek zemljotres može da se ponovi, što se i desilo tokom operacije. Sve se promeni kada se vratiš. Tokom operacije, adrenalin je na vrhu i ne osećaš ništa, ali posle naučiš da više ceniš stvari, ljude oko tobe, hranu, kuću.. Svakog dana više ceniš svoj život", kaže on.
Spiridon Efaplomatas
Tokom sedam dana, koliko su proveli u Turskoj, na terenu su bili više od 80 sati. Kako kaže vođa spasilačke mislije i student medicinskog fakulteta Dragan Bjelić, slike ljudi koji u ruševnima traže svoje najmlilije su ono što ih ne napušta.
"Po povratku osećamo samo ponos, a od utisaka su najupečatljivije slike naroda koji je stradao u Turskoj. Vodio nas je osećaj humanosti i želja da pomognemo tom narodu. To je bila naša dužnost i potreba da odemo i učinimo nešto za šta smo godinama sticali znanja", kaže on.
Studenti na prijemu kod rektora UNS prof. dr Dejana Madića
Tim studenata koji su boravili u Turskoj čini su Vesna Aleksić, Dunja Halilović i Dragan Bjelić sa Medicinskog fakulteta, kao i studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Ivan Raković i Spiridon Efaplomatas. Prema rečima rekotra Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dejana Madića, studenti su na ovaj način pokazali da su položili jedan ljudski ispit i da su naučili da budu ljudi te da su ponos čitavog društva.
M. L.
