Spasavanje u katastrofama je njen poziv

Novosađanka Dunja Halilović za sebe kaže da je altruista i humanista. Iz tih njenih ličnih odlika proističe želja da bude na usluzi ljudima u potrebi. Ona završava medicinu i pripada jednoj specifičnoj organizaciji koja spašava živote. U pitanju je "Organizacija za traganje i spasavanje Srbije" iliti O.T.I.S.

Foto: Oradio

Sada je apsolventkinja, a za koji mesec i doktorka medicine. Priželjkuje specijalizaciju iz ginekologije i želi da se bavi veštačkim oplodnjama. Studije medicije jedne su od najtežih, ali Dunja ipak ima vremena da se bavi i humanitarnim radom.

"Važno mi je da volontiram. To je neki unutrašnji osećaj zadovoljstva, jer znam da pomažem nekome kome je to važno. Sa druge strane, moj životni poziv podrazumeva pomaganje ljudima i meni je to bio prirodan put da van svog profesionalnog okruženja uđem i u ruštveno koristan rad", kaže Dunja.

Pre četiri godinem desio se Kovid. To je bila prekretnica za nju i njene prijatelje.

"Pre toga sam već imala neke vannastavne aktivnosti koje su nas uvele u neki malo ozbiljniji svet medicine. Kada se desio Kovid, bili smo neki od volontera koji su ušli u crvene Kovid zone. Nas dvadesetak bili smo jedini koji su to učinili", kaže Dunja.

To joj je dosta teško palo na početku. Viđali su i teške slučajeve i smrt.

"Kao studentu treće godine medicine taj početak mi je bio zaista težak. Teško je bilo da shvatim šta se sve dešava i da to nekako prihvatim i procesuiram. Posle sam shvatila da to jeste moj poziv i da ja to sve mogu da izdržim", objašnjava naša sagovornica.

U međuvremenu je oformljen SOS kol centar gde su ona i njene kolege takođe bili volonteri. Bilo ih je  četrdesetak i zadatak im je bio da zovu ljude i pružaju im logističku pomoć. Oformljen je i SOS mobilni tim koji je nosio humanitarne pakete ljudma, nosili su pomoć i u Tutin kada je tamo zafalilo, kako kaže, "svega".

"To su bii naši počeci. Posle smo sproveli tri interna treninga o vanrednim situacijama i time je započeo naš ozbiljniji rad. Prvo su obuke bile samo za medicinare, a onda smo proširili i na studente sa Fakulteta fizičke kulture. Oni su takođe učili neke medicinske rutine i kako da reaguju u kriznim situacijama. Učlili smo pretragu terena, topografijju i sve ono što nam pomaže u kriznim situacijama, da pravilno reagujemo", priča Dunja.

U februaru prošle godine desio se zemljotres u Turskoj i njih šestoro oformilo je tim koji je ponudilo pomoć toj zemlji.

"Bili smo sedam dana u Turskoj i tamo smo rame uz rame sa mnogo većim i ozbiljnijim timovima radili, vratli smo se puni utisaka i shvatili da nama nedostaje organizacija koja se bavi i spašavanjem i medicinom. Tada smo oformili 'Organizaciju za traganje i spasavanje Srbije'", kaže Dunja. 

Trenutno se najviše bave obukom novih članova. Obuke se sastoje od fizičke provere, medicinske i spasilačke obuke.

"Možete nas očekivati na nepristupačnim terenima, poplavama, ruševinama. Dežuramo i na velikim događajima, na Exitu smo bili glavna medicinska pomoć ovog leta, pokrivali smo i kamp i festival", kaže sagovornica Oradija.

Ona navodi i da organizacija nije dobila konačnu formu.

"Trenutno smo u procesu klasifikacije sa Svetskom zdravstvenom orgaizacijom za IMT, odnosno Hitni medicinski tim. To je njihova inicijativa, da svi koji žele da se bave ovim poslom moraju da poštuju i rade po određenim pravilima i procedurama, koje ne smeju da se razlikuju u Brazilu, Srbiji ili Australiji. Tako dobijamo mnogo organizacija koje mogu da odu bilo gde i odmah uđu u sistem spašavanja i traganja, bez prilagođavanja", objašnjava Dunja.

Posle toga ih čeka klasifikacija za ulazak u "Urban search and rescue team“. Dunjin zadatak u okviru organizacije je međunarodna saradnja i ona kaže da planira da se tom aktivnošću bavi i kada završi fakultet.

Za svoje kolege ističe da su nesebični, fizički veoma spremni i vešti u medicinskom znanju. Kako tvrdi, takvi ljudi su uvek dobrodošli u njihov tim.

P. K. 

Foto: Facebook stranica O.T.I.S.