...
TRENUTNO00:00 - 10:00Music Mix by Majkić

Društvo

Pravila lepog ponašanja jednog telefona

23.11.2020.

U poslednjih deset godina tehnologija je toliko postala deo naše svakodnevice, da više ni ne gledamo dvaput osobu koja šeta sa tabletom ili laptopom ili u kafiću radi na nekoj od tih sprava. Ali problem je u tome što nije svako pročitao svoju kopiju "Pravila lepog ponašanja", koja je trebalo da dođe sa njihovom voljenom napravom. Iritantne navike su migrirale sa analognog na digitalno i vreme je da se ljudi podsete toga šta ne treba da se radi sa tehnološkim igračkama i kuda nas zapravo ovaj tehnološki trend vodi.

.

Komunikološkinja Jelena Kleut kaže da je tehnologija dovela do nekih posledica koje ljudi nisu mogli da predvide, te da je ušla u tkivo života na načine koje nismo mogli da pretpostavimo. Međutim, postoje različiti načini na koje čovek nastoji da ovlada tehnologijom, da je nekako ukroti i vrati na mesto koje joj je prvobitno namenio.

"Bez ikakve dileme, susrećemo se sa posledicama po pojedince i po društvo koje, mislim da nijedan od kreatora stvari koje danas koristimo svakodnevno, nisu uopšte mogli da predvide. Niz je nekih faktora koje imamo na umu. Prvo su naravno kreatori. Ukoliko, recimo, pogledamo Zakerberga i njegovu ekipu, oni su napravili FB da bi se ljudi na Univerzitetu družili i stvarali svoje krugove prijatelja. Onda, kada tehnologija uđe u naše živote, pričamo o jednom nizu, kontinuumu u kojem ljudi tu tehnologiju prilagođavaju i čini mi se zapravo da je revolucionarna promena koja se desila u ekologiji FB-a i drugih društvenih mreža bila kada su kompanije shvatile da je to zapravo poduhvat koji je komercijalno isplativ. Tada ta mreža prestaje da bude mesto gde se družimo i postaje mesto oglašavanja, plaćenih oglasa, praćenja ponašanja korisnika, da bi se ti podaci učinili dostupni oglašivačima. Dakle, u jednom trenutku imamo i niz komercijalnih interesa koji ulaze u igru i koji počinju da diktiraju upotrebu. Sa druge strane, imamo i korisnike. Oni možda deluju kao snaga koja je tu najmanja, ali zapravo način na koji se mi ponašamo sa našim mobilnim telefonima je i dalje naš način. On nije diktiran samo tehnologijom, nego time kako mi, kao korisnici, posmatramo te objekte koje nosimo sa sobom", objašnjava Jelena.

devojkatehnologija jpeg

I u tome je ključni problem. Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, a način na koji je koristimo zavisi od nas samih. Pravne, moralne i društvene konvencije i dogovori oko načina na koji koristimo moderne tehnologije kasne za stvarnim tehničkim pronalascima.

Share fondacija neprofitna je organizacija koja prati stanje ljudskih prava i sloboda na internetu. Njen suosnivač, Đorđe Krivokapić objašnjava da nije sam pronalazak ono što menja stvar, već pronalaženje praktične funkcionalnosti aplikacija.

"Sada smo u jednom fantastičnom periodu iz jednog ugla, u kome imamo fantastične resurse i tehnologiju koja je užasno napredovala, te je moguće promeniti našu stvarnost i načine na koji se obavljaju aktivnosti u ljudskom društvu na neverovatan način", priča Đorđe.

Ono što se dalje nameće kao pitanje jeste šta je to što je potrebno da se nekako napravi opšte društveno prihvaćena konvencija o tome kako ćemo tu tehnologiju primenjivati?

"Upravo činjenica da tehnologija utiče na sve sfere ljudskog života govori nam o tome da je utemeljenje na neki način neophodno. Ali, društveni odnosi su uređeni i moralom i etičkim normama i pravno regulatornim sistemom i svaki od tih aspekata ima svoj uticaj. Ne možemo pričati o jednom principu koji će se primeniti svuda, već moramo sektorski da posmatramo stvari. Svaka oblast ljudskog delovanja u kojoj se tehnologija prihvata i koristi zahteva jedan i etički, ali i pravni pristup. Da razumemo šta je to što ćemo dobiti kao vrednost, a šta ćemo ugroziti i na šta moramo da obratimo posebnu pažnju. Bez obzira da li pričamo o novinarima i medijima i njihovom korišćenju tehnologije, o korišćenju tehnologije u proizvodnim pogonima, načinu na koji policija vrši svoju funkciju, načinu na koji umetnici stvaraju nova dela... Svi oni u skladu sa etičkim normama svojih profesija treba dobro da promisle kako će tehnologija uticati na ljude oko njih", zaključuje Đorđe.

Ono što zvuči kao stvar iz naučnofantastičnih filmova praktično nam već ide u susret. Krionika, aplikacije za donošenje odluka, "veštačka" umetnost koju ne stvara čovek, hiper-realistični roboti za seks, nanočipovi i veštačka inteligencija opšte namene...

Činjenica je da naš strah od tehnologije iz budućnosti potiče još iz vremena industrijske revolucije. Još tada su se ljudi bojali novotarija, poput struje, automobila ili vozova. Ipak, trebalo je da stasa samo jedna ili dve generacije da bi svi ovi strašni izumi postali deo svakodnevice. U narednih nekoliko decenija bićemo svedoci razvoja neverovatnih, ali i zastrašujućih tehnologija, koje su do juče bile samo tema naučne fantastike.

settingsfoto jpeg

Ipak, ono što naši sagovornici ističu jeste da nećemo razumeti tehnologiju, niti način na koji je koristimo, dokle god ne ispratimo zaista kakve su navike korisnika.

"Prosto, postajemo opsednuti tehnologijom. Ja volim da pitam studente koliko vas leže sa telefonom pored glave i najveći deo njih odgovori potvrdno. Ali je tu sada pitanje kako razumemo to uz šta ležemo. Da li ležemo tako što smo poslali poruku bliskoj osobi, ili smo tu počeli da čitamo knjigu, zato što tu gledamo Netflix... Dakle, niz je tu nekih stvari na koje možemo da se mrštimo, ali dokle god ne raspakujemo šta je to što se zapravo radi sa tom tehnologijom dok je koristimo, zapravo ne možemo da razumemo i u tome je sada problem. I onda, iako mene možda i nervira to što stalno idemo zabuljeni u mobilne telefone, treba znati da smo i ranije imali druge prakse zalepljenosti za televizore ili odlaske u kafane, sada je to samo koncentrisano u jednom aparatu", zaključuje Jelena Kleut.

Živimo u generaciji koja iz prve ruke posmatra kako se svet menja. Pred našim očima videćemo smenu doba, poput one koju je napravila pokretna traka ili televizija. Ali i dalje ne možemo da se dogovorimo oko načina na koji telefoniramo u javnosti.

Ako i ti imaš pritužbe na načine na koje koristimo tehnologiju celu emisiju možeš poslušati u podcastu.

I. Miloradov

Možda te još zanima:

.

Da nam živi, živi rad!

Zasluge za obeležavanje Prvog maja idu američkim sindikatima, koji su 1. maja 1886. godine u Čikagu stupili u generalni štrajk.…

.

Pasoš, šta to beše?

Hajde da se odmah dogovorimo da pandemiju, koja je počela u martu 2020. godine, prestanemo da nazivamo novonastalom situacijom i…

.

"Generacija koronavirusa" i posledice

Tokom novembra i decembra prošle godine, agencije Polaris i McCann iz Beograda sprovele su istraživanje na nivou cele Srbije koje…

.

Ma to ti je dva minuta posla

Postoje "ozbiljni" životni poslovi kao što je bankar, računovođa, obućar, pekar i mesar, ministar i zastupnik u nekom od 290…

.

Za vreme nema leka, prilagođavajmo se

Meteoropatija ili "bolest vremena" danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, čak i - decu. Pasivne meteoropate na osnovu tegoba…

.

Da nam živi, živi rad!

Zasluge za obeležavanje Prvog maja idu američkim sindikatima, koji su 1. maja 1886. godine u Čikagu stupili u generalni štrajk.…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija

Anketa

Koji je najbolji način da se zaustavi širenje koronavirusa?

Oradio logo