Društvo
Panična kupovina kao posledica straha i nepoverenja
Dva puta za tri godine svedočimo redovima za kupovinu osnovnih namirnica. Na početku pandemije bili su to kvasac, brašno, ulje i ničim izazvan toalet papir, a danas, po izbijanju rata u Ukrajini, u redu čekamo za benzin, a panika nas tera da menjamo dinare u evro ili kupujemo brašno na palete.
foto: rtv.rs
Ovakvo ponašanje nije ništa novo i uvek je produkt straha od budućih dana, od onoga što bi moglo da se desi i zemlji se na iskustvima kojih ljudi na Balkanu imaju sasvim dovoljno od 1990. godine, na ovamo.
Drastično povećanje kupovine osnovnih životnih namirnica u poslednje vreme tera markete da ograničavaju prodaju brašna i ulja, iako i dalje možemo videti slike ljudi koji, primera radi, guraju stotine kilograma brašna u kolicima po supermarketima. Slična je situacija i sa gorivom. Na prvu paničnu navalu vozača na benzinske pumpe, većina vlasnika reagovala je ograničavanjem količine goriva.
foto: pixabay.com
Vlada ih je ubrzo ukorila zbog toga, a onda i sama donela uredbu po kojoj možemo da napunimo rezervoar, a poljoprivrednici i nešto malo nafte u kanistere.
U isto vreme, vlast nas uverava da nema mesta panici, no ljudska priroda funkcioniše drugačije. Psihološkinja Branislava Stević objašnjava šta leži u tom ljudskom porivu.
“Veliki broj nas još uvek se seća devedesetih, mi živimo u duboko traumatizovanom društvu. Osnovna ljudska potreba je potreba za sigurnošću i izvesnošću. Ne zaboravimo paničnu kupovinu kvasca pre dve godine. To je samo doprinelo da se ljudi osećaju još nestabilnije”, kaže Branislava.
Ona navodi da je kupovina u nekim realnim količinama racionalna stvar kada dođe doba nesigurnosti. Iracionalno je kupovati na veliko.
OBRATI PAŽNJU
"To se dešava svuda u svetu, bilo je panike u velikim hipermatrketima, gužve na pumpama. To je očekivana pojava na neočekivane događaje u oklini. Kod nas je to emotivnije i intenzivnije, jer smo trideset godina prinuđeni da živimo u nesigurnoj okolini”, objašnjava Branislava.
Slično mišljenje kao i Branislava ima i njena koleginica Tamara Ignjatović.
"To je posledica retraumatizacije iskustava od pre 30 godina. Mi nismo ni izašli iz te socijalne drame, sve čekamo bolje dane, ali nas uvek nešto demantuje. Na to smo i puni nepoverenja”, navodi Tamara .
Studentkinja Verica Bogdanov za Oradio kaže da se nije upustila u veću kupovinu iako je osećala jak poriv.
“Ja se devedesetih prirodno ne sećam, ali znam priče mojih roditelja i njihovih prijatelja. Shvatila sam koliko su one ostavile utisak na mene kada sam videla navalu na supermarkete i zamenu dinara i automatski osetila da i ja to moram hitno da uradim. Ipak, shvatila sam da nemam gde da držim toliku hranu, a da mi zamena dinara koje imam neće ništa značiti jer nemam ušteđevinu, pa sam se povukla. Ali razumem strah ljudi koji su počeli panično da kupuju, ipak mi živimo u Srbiji”, kaže Verica
foto: pixabay.com
U međuvremenu, ekonomisti upozoravaju da nestašica nema, niti će ih biti u dogledno vreme.
Saša Ljubinković, ekonomista, kaže da još uvek ne prepoznaje simptome nestašica, već samo poskupljenja uzrokovanbih raznim faktorima
"Strahovi građana nisu opravdani, ali nažalost, svaka kriza donosi masovnu paniku. Krize nam menjaju ponašanje i kao kada padaju domine jedna za drugom, klizimo ka paničnoj kupovini. Međutim, upravo ta panika prazni rafove, izaziva privremene nestrašice, pa onda dodatno kreira strah i paniku. Tako upadamo u začarani krug koji je veoma opasan. Kolege ekonomisti i ja ubeđujemo javnost proteklih nedelja i apelujemo da se to ne radi, jer možda možemo očekivati poskupljenja, ali nestašice ne”, kaže Ljubinković.
Celu emisiju "Za i protiv" u kojoj smo se bavili ovom temom, poslušajte na podkastu:
P. K.
