Lifestyle / Sport
Kad adrenalin preuzme kontrolu
Adrenalinski zavisnici su uglavnom ljudi zavisni od ekstremnih sportova (paraglajding, skijanje, skakanje padobranom, alpinizam, treking, parkur, auto ili moto trke i drugi), naravno, adrenalin se luči i u drugim sportovima i drugim situacijama. To su hiperaktivni ljudi koji su u stalnoj potrazi za novim izazovima koji će povećati ili zadovoljiti dovoljnu dozu adrenalina u organizmu. Najveći strah kod ovih ljudi je dosada.
Kažu da najzagriženiji ekstremni sportisti nisu u stanju da napuste stil života na koji su navučeni. Da odustajanje ne zavisi od njihove želje već od potrebe za adrenalinom.
Iako česta pojava, ovisnost o adrenalinu nije svostvena svakom sportisti koji odluči da postepeno probija granice svoje izdržljivosti, spretnosti i veštine.
Ostvareni ljudi u svojim ekstremnim disciplinama će bavljenje tim sportom zvati ljubavlju, načinom života, ispunjavanjem životnih praznina. No, postoji tanka linija koja odvaja one koji ostaju u domenu ljubavi, od onih koji ne mogu da izdrže mirovanje.
Padobranac Boban Babović kaže da je u ovoj disciplini proveo veći deo svog života, a da je znao da je to ono što mu nedostaje odmah posle prvog skoka.
"Sećam se svega osim iskoraka iz aviona. Sećam se otvorene kupole padobrana, ali strah je bio toliki da sam imao suženje svesti. Imao sam 17 godina, tragao za avanturom i uzbuđenjem. Kada to nađeš na ulici, obično se završava tučom i krađom, ali ja sam tu potrebu zadovoljio padobranstvom. Kada sam se prizemljio, još uvek se sećam detalja, mirisa zemlje, sunčanog dana, tog osećaja da sam zakoračio u drugi život. Sva su mi čula bila angažovana u tom trenutku. Teško je opisati taj osećaj“, kaže Boban.
Na pitanje da li sebe smatra ovisnikom o padobranstvu i da li je stalna pretnja smrću promenila nešto u njegovom životu, on kaže da je ovisnost teška reč, ali da to ipak radi svakodnevno i po nekoliko puta.
"To ovisnik mi je jako. Ne mislim da sam ovisnik i mogao bih da imam život bez padobranstva. To bi bio neki drugi i drugačiji život. Meni je padobranstvo unelo neku boju u život, ushićenje i u krajnjoj liniji dalo je smisao mom životu. Kroz padobranstvo sam se razbijao i sebe realizovao.“, objašnjava Boban.
OBRATI PAŽNJU
Penjanje na planine takođe je jedan od vidova ekstremnih sportova koji je veoma privlačan za tragaoce za avanturama i izazovima. Nenad Matić je osnivač "Adrenalin“ penjačkog kluba u Novom Sadu i čovek je koji traži penjačke izazove svud po svetu.
On kaže da je penjanje njegova velika ljubav, ali da nije primoran njime da se bavi bilo čime, pa ni adrenalinom.
"Skoro 30 godina se bavim ovim. Počeo sam s planinarenjem, ali nije bilo dovoljno adrenalina. Tada sam sa prijateljem počeo da se bavim sportskim penjanjem.“, priča Nenad.
On kaže da se "navukao“ na penjanje odmah, čim je prvi put probao.
"To ko proga oseti odmah da li voli. Kasnije tu više i nema adrenalina iako ima straha, već počneš da lučiš seratonin, hormon sreće i u tome zaista uživaš. Ja mogu da kažem da sam navučen na penjanje. Nisam siguran da je to ovisnost jer to možda zvuči kao da moram ovo da radim, a ja ovo želim i volim“, objašnjava Nenad.
Lučenje adrenalina je važan mehanizam preživljavanja, a čovek može postati ovisnik o njegovom prisustvu u organizmu baš kao što može biti ovisnik o endorfinu i drugim hormonima.
Većina ekstremnih sportista neće reći da su ovisnici o adrenalinu, jer bi to podrazumevalo da nemaju izbora i da su fizički naterani da rade to što rade. Većina ekstremnih sportista i nije ovisno do te mere da ne mogu da prestanu. Ipak, njihovo svakodnevno izlaganja opasnosti pokazuje da ipak jesu veliki
Psiholozi se slažu da je zavisnost od adrenalina situacija u kojoj osoba na različite načine pokušava da izazove priliv ovog hormana u krvotok.
Psihološkinja Jasna Marić kaže da ekstremni sportisti traže senzaciju na sličan način na koji zavisnik traži drogu.
"Prava zavisnost o adrenalinu može vas navesti na opasne aktivnosti, a da zanemarite bilo kakve posledice, koje mogu da budu i veoma teške. Ljudi koji su ovisnici o adrenalinu doživljavaju snažan nagon za učešćem u visokorizičnoj aktivnosti, frustrirani su kada nema uzbuđenja, nezainteresovani su za druge aktivnosti i hobije, sve su više spremni da rizikuju bez obzira na konsekvence“, kaže Jasna.
Prema njenim rečima, ovisnost o adrenalinu nije zvanično priznata dijagnoza jer o njoj još uvek nema dovoljno relevantnih istraživanja, ali se i bez toga prepoznaju jasni obrasci.
"Ako stalno tražite još i gurate granice ispred sebe, vi jeste neka vrsta ovisnika o tome što radite. Srećom, većina ne mora da brine o tome, dok je mali broj onih koji će učiniti sve, pa čak i sebi na štetu, samo da dožive novo uzbuđenje. Oni bi trebalo da potraže pomoć. Svi ostali treba da uživaju u svojim aktivnostima“, kaže Jasna.
Opširnije o ovoj temi poslušajte na našem podkastu:
P.K.
