...
TRENUTNO16:10 - 16:30Rodnopravnost

Društvo

Pandemija produbila nejednakost u platama

18.09.2020.

Kada su najbolje teniserke sveta nedavno podigle glas zahtevajući iste nagradne fondove za sebe kao za muške kolege, prisustvovali smo oštroj raspravi, često više na bazi emocija nego argumenata. Međutim, društvena rasprava o jednakim platama za muškarce i žene uglavnom tako i izgleda, već decenijama. Teniserke su uspele u ovu polemiku da uvuku mnogo širu publiku, pa se aktuelni Međunarodni dan jednakih plata obeležava u, za nijansu, povoljnijim okolnostima, što ne znači da je u međuvremenu došlo do pozitivnog pomaka. Naprotiv.

.

Činjenice kažu da na globalnom nivou žene zarađuju tek 77 centi za svaki dolar koji muškarci zarađuju za rad jednake vrednosti. Još je veći jaz kada su u pitanju žene sa decom.

Ovim tempom, biće potrebno narednih 257 godina da se smanji globalni jaz u platama među polovima, a žene su koncentrisane u slabije plaćenim poslovima sa većom nesigurnošću posla i nedovoljno su zastupljene u ulogama donošenja odluka.

U Srbiji taj je problem, kao i brojni drugi u odnosu na zapadne zemlje, još izraženiji, a pandemija koronavirusa dodatno ga je produbila.

Tatjana Đurić Kuzmanović sa Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu i naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu, za Oradio kaže da su prvi podaci iz istraživanja u vreme pandemije pokazala da žene mnogo lakše ostaju bez posla i da su izloženije rizicima zaraze od muških kolega.

"Žene su više patile u prethodnim mesecima u specifičnim privrednim granama kao što su trgovina, u prerađivačkoj industriji i u sektorima usluge smeštaja i hrane. Sledi sektor informisanja i sektor administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. U tim sektorima su žene nadprosečno gubile poslove u odnosu na svoje kolege", kaže Đurić Kuzmanović.

posao jpeg

Prema njenim rečima, žene bi trebalo da rade dodatnih 40 dana godišnje kako bi zaradile istu količinu novca kao i muškarci sa istim karakteristikama na tržištu rada.

"Jaz se ne smanjuje, naprotiv, on se povećava. Poznato je da su žene u javnom sektoru obrazovanije od muškaraca, ali to ne vidimo kroz platu, jer je ona po pravilu niža. To je zbog toga što imamo prisutnu rodnu segregaciju i diskriminiaciju. Sektori u kojima su dominantno zaposlene žene plaćeni su manje od onih u kojima dominiraju muškarci. Možemo reći da se žene na poslu suočavaju sa staklenim zidovima i plafonima, odnosno, nevidljivim preprekama koje govore o tome da žene teže dolaze do posla, do bolje plaćenih poslova, da teže napreduju", objašnjava sagovornica Oradija.

Ona kaže da postoji diskriminacija i prema muškarcima i prema ženama na radnom mestu, ali je ona mnogo češća i izraženija prema ženama koje su podložne većem stresu, a naposletku i seksualnom uznemiravanju.

Dodaje da je potrebna šira promena, te da ovaj probleme neće rešiti jedan zakon.

"Institucionalna rešenja koja imamo nisu dovoljna, jer se ne primenjuju. Mi se nalazimo u zarobljenom društvu, sa produbljenim rodnim i klasnim jazom i gde sa nefunkcionisanjem institucija i sistemskom korupcijom ne možemo rešavati ovakve probleme bez sloma, prevashodno, tih političkih i društvenih činioca. Sa ovim problemom se suočavaju i razvijene zemlje, ali je kod nas situacija dramatičnija, jer mi nemamo čak ni političke poluge kojima bismo krenuli u borbu sa problemom", kaže Đurić Kuzmanović.

Problem sa nejednakim platama postaje dramatičan kada su žene sa invaliditetom u pitanju. Milesa Milinković, predsednica Kreativno afirmativne organizacije Parnas, kaže da su žene sa invaliditetom još niže na toj skali visine plata, na kojoj su žene manje plaćene od muškaraca.

"Žene sa invaliditetom su zbog raznih društvenih faktora koje se tiču odnosa društva i sistema prema osobama sa invaliditetom dodatno ograničene u pristupu obrazovanju i pri izboru svoje profesije. Dodatno su im smanjeni izbori kao posledica tradicionalnih uverenja, odnosno, predrasuda o zanimanjima koja 'jesu ili nisu za žensko'. Kada završe proces obrazovanja nailaze na ograničen izbor gde mogu da se zaposle", navodi Milesa. 

Kao poseban paradoks naša sagovornica ističe da žene sa invaliditetom nisu na rukovodećim mestima čak ni u organizacijama osoba sa invaliditetom. 

P.K.

Možda te još zanima:

.

Društvene nejednakosti - put ka nasilju i sukobima

Majda Hrženjak je doktorka sociologije, radi kao istraživačica i voditeljka projekata u Mirovnom institutu – Institutu za savremene društvene i…

.

Teško je balansirati ako se osećate kao da ne pripadate nigde

Tabea Hasler je viša predavačica na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj. Istražuje među-populacije, što predstavlja istraživanje o tome kako nas…

.

Muškarci i rodna ravnopravnost: doprinos počinje iz najbližeg okruženja

Rodna ravnopravnost važna je i za muškarce u društvu. Zbog toga je neophodno zajedničkim naporima suzbijati predrasude o feminizmu i…

.

Nejednaki standardi starenja za žene i muškarce

Fizički znakovi starenja kod žena i muškaraca drugačije se posmatraju u društvu. Pred ženama se postavljaju mnogo veći zahtevi kada…

.

Bez rodne ravnopravnosti gubimo potencijal polovine društva

Stavovi, tvrdnje i dezinformacije koji se suprotstavljaju rodnoj ravnopravnosti, odnosno jednom rečju - antirodni narativi, u Srbiji su zastupljeni i…

.

Pravo na abortus mora biti prepoznato kao ustavno i ljudsko pravo

Francuska je početkom meseca postala prva zemlja u svetu u čijem se ustavu nalazi pravo na abortus, tačnije "garantovana sloboda…

  • 15:40 Prava stvar
  • 15:50 Leto na O radiju
  • 16:10 Rodnopravnost
  • 16:30 Album nedelje
  • 16:40 Vredi pročitati

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo