Društvo / Aktivizam
Rad, bezbednost i pravo na izbor: Šta žene u regionu zahtevaju ovog 8. marta?
Osmog marta 1857. godine radnice u Njujorku izašle su i štrajkovale zbog loših uslova rada i nejednakosti. Osmog marta 1917. godine žene u Rusiji marširale su zahtevajući hleb i mir. Od ovih datuma tada, do danas, svakog 8. marta žene širom sveta skreću pažnju na sistemske nejednakosti kojima su izložene samo zato što su - žene. U 28. epizodi Rodnopravnosti istraživali smo kako će organizacije i aktivisti ovaj dan obeležiti u Srbiji, a kako u zemljama regiona.
Foto: Pexels.com
Osmomartovski marš u Beogradu će ove godine biti održan pod parolom “Bez nas sve(t) staje”. Marš organizuje neformalni kolektiv 8. mart svaki dan. Kako kaže članica ove inicijative Ana Mirkailo, ovim sloganom žele da skrenu pažnju na nevidiljivost, neplaćenost i potplaćenost ženskog rada, kao i da pošalju poruku da bez ženskog rada nema funkcionalne zajednice.
“Prethodnu godinu su obeležili događaji koji su predstavljali prekretnicu u razvijanju i promovisanju ženskih prava. Čini mi se da, kako beležimo veći tehnološki progres, tako beležimo i regres na polju ljudskih prava, a time i ženskih ljudskih prava. Takođe, period pre ovog 8. marta su obeležili radnički štrajkovi i protesti, ali i studentske blokade. Tako smo došle na ideju da razgovaramo o tome šta sve podrazumeva ženski rad. On se prepoznaje kao formalni oblici rada, ali i neformalni oblici, poput poslova nege i brige. Tako smo došli do zaključka da, kada bismo mi, žene, zaustavile svoj rad, svet bi zaista stao”, kaže Ana Mirkailo.
Ana Mirkailo, foto: lična arhiva
Ona objašnjava i da je ženski rad nevidljiv i neprepoznat u različitim sferama života, kako privatnoj, tako i javnoj.
“Neplaćen rad žena u privatnoj sferi zapravo podrazumeva realan novac koji mi nikada ne vidimo, jer nam se kroz odrastanje plasira ideja da je naš emotivni i fizički rad u kući nešto što mi radimo iz ljubavi. Takođe, neprepoznavanje rada žena u ruralnim sredinama njih dovodi u situaciju da jako teško dobijaju penziju, a i ako je dobiju, ona je najniža u državi. Takav socijalni položaj žene na selu dodatno marginalizuje i stavlja u položaj da su ranjivije na rodno zasnovano i na ekonomsko nasilje”, kaže naša sagovornica.
Organizatorke ovogodišnjeg osmomartovskog marša u Beogradu, pored prava radnica, kao jednu od najvažnijih tema ističu i bezbednost žena u javnom prostoru, a posebno studentkinja koje učestvuju na protestima i blokadama.
“Studentski protesti su pokazali, prema mom mišljenju, koliko su mlade devojke i žene hrabre i koliko mogu da se suprotstavljaju onima koji drže svu moć. Sa druge strane, studentkinje su bile izložene napadima i u fizičkim i u digitalnim prostorima”, ističe Ana.
Poput Beograda, ove godine će i u Sarajevu jedna od glavnih poruka osmomartovskog marša biti ona koja se tiča prava radnica. O njegovoj organizaciji razgovarali smo sa Jasminom Čaušević iz Fondacije CURE, koja je deo neformalnog kolektiva bosanskohercegovačkog osmomartovaskog marša.
“Naš ovogodišnji slogan je ‘Hoću da živim od svog rada’. Marširamo za dostojanstven rad, sigurnost na radnom mestu i jednake plate, za radne uslove vredne življenja. Marširamo protiv neplaćenog i potplaćenog rada u Bosni i Hercegovini. Marširamo u solidarnosti sa ženama čija se prava sistemski krše”, ističe sagovornica Oradija.
Jasmina Čaušević dodaje i da će u ovogodišnjoj organizaciji osmomartovskog marša učestvovati značajan broj mladih. U tom konekstu ističe značaj međugeneracijske saradnje i prenošenja znanja i iskustva u ovom kolektivu.
“Imamo odličan spoj aktivistkinja i aktivista sa iskustvom i novih generacija, tako da su mlade osobe uključene u samu organizaciju marša. Nadamo se da će na taj način ovogodišnji marš okupiti sve generacije”, kaže Jasmina.
U Podgorici ovogodišnji osmomartovski marš organizuje Centar za ženska prava, pod parolom “BUNT!”. O njemu smo razgovarali sa Tanjom Markuš, koordinatorkom programa za kulturu u ovoj organizaciji i likovnom umetnicom.
“Parola ‘BUNT!’ je inspirisana svim dešavanjima u Crnoj Gori sa početka godine i ekspanzijom nasilja, tako da želimo da iskoristimo priliku, osim što se borimo za ravnopravnost, da dignemo glas za bezbednost svih građanki i građana Crne Gore. Tražimo funkcionalan pravosudni sistem zasnovan na etičkim principima, a ne na partijskom opredeljenju, kao i odgovornost države i svih institucija koje nam svojim nemarom i neznanjem ugrožavaju živote”, ističe Tanja.
Tanja Markuš, foto: Blažo Tatar
Ona kaže da je i kod njih zavidna zainteresovanost mladih za učešće u osmomartovskim aktivnostima, kao i da su primetili da su mladi posebno zainteresovani za korišćenje umetničkih alata u svrhu aktivizma.
“Pre svakog marša, organizujemo i bubnjarske radionice gde pravimo neku ritmičku osnovu proglasa. Zahvaljujući tome, naš marš, osim što šalje važne poruke, ima i mlade ljude čiji se glas čuje. Takođe, imamo i veliki broj mladih umetnika koji dolaze već iz godine u godinu i podržavaju marš”, kaže Tanja Markuš.
U Hrvatskoj, Noćni marš u Rijeci ove godine poručuje: “Feminizam nema granica”. Kako kaže Larisa Šimičić iz udruženja PaRiter, ova parola im je bila važna jer nosi univerzalnu poruku solidarnosti.
“Mislim da svako na svoj način može da interpretira tu parolu. Ja bih se tu prvenstveno osvrnula na doslovne granice u svetu. U tom kontekstu, feminizam nema granica, jer smo mi solidarni sa svim ženama u svetu koje prolaze kroz različite vrste nasilja, sa rodno nebinarnim osobama, sa trans osobama”, kaže Larisa.
Program obeležavanje 8. marta u Rijeci će, pored marša obuhvatiti i izložbe, panele, radionice i performans.
“Ideja svih ti propratnih događaja je da se mladi više uključe. Tako ćemo imati radionicu izrade transparenata i bučnih instrumenata za marš u studentskoj galeriji. Organizovaćemo i panel diskusiju o aktivizmu i želimo da se što više mladih pojavi tamo, jer ćemo razgovarati o načinima na koje se svi mogu uključiti u aktivizam. Želimo da pokažemo da aktivizam nije prostor koji je rezervisan samo za ljude koji su dugo u njemu, već da sve prihvatamo otvorenih ruku”, kaže Larisa Šimičić.
Foto: Pexels
Ona takođe ističe društvene mreže kao važan kanal za umrežavanje mladih kada je reč o borbi za rodnu ravnopravnost.
“Mislim da su nam društvene mreže jako bitne za pozivanje novih ljudi, koji još nisu učestvovali na marševima”, kaže Larisa Šimičić.
Naša sagovornica smatra da su trenutno ključni problemi mladih u kontekstu rodne ravnopravnosti u Hrvatskoj oni koji se tiču borbe za reproduktivna prava žena.
Da je pravo na pobačaj i pravo na izbor jedna od ključnih tema u kontekstu rodne ravnopravnosti u Hrvatskoj, potvrđuje i Natalija Havelka, direktorica Centra za mir, nenasilje i ljudska prava i članica kolektiva Noćni marš Osijek. Osmomartovski marš u Osijeku ove godine će biti održan pod sloganom “Žena s glasom”.
“Zašto marširamo ove godine? Želimo se osećati kao žene, sigurno, i na ulici, i u školama, na fakultetima i u zdravstvenim ustanovama, a smatramo da se to još uvek ne događa u našem gradu i našoj zemlji. Svedočimo nizu kršenja ženskih ljudskih prava, gde svakako spadaju i reproduktivna prava. Zakon o pobačaju još nije osavremenjen, iako je Ustavni sud naložio da se to uradi još 2017. godine”, kaže Natalija.
Natalija Havelka, foto: Centar za mir, nenasilje i ljudska prava
Inicijativa Noćni marš Osijek takođe se fokusira i na neke lokalne, specifične probleme, pa tako skreću pažnju i na slučaj jednog lekara, ginekologa, koji je nesmetano radio u bolnici nakon što je optužen i nepravosnažno osuđen za silovanje pacijentkinje. Kako bi podigli svest o tom slučaju, inicijativa Noćni marš Osijek pokrenula je i kampanju na društvenim mrežama zajedno sa aktivističkim profilom Grof Darkula, kroz koju su informisali javnost o ovom problemu i pozvali građane da zajednički deluju.
“Organizovali smo digitalnu akciju, gde smo zatražili od građana da pošalju mejlove na određene adrese državnih institucija, odnosno, premijeru, Ministarstvu zdravlja, Hrvatskoj lekarskoj komori i poslodavcu, odnosno Kliničko-bolničkom centru u Osijeku. U tom kratkom periodu čak deset hiljada građana je dalo neki vid učešća, bilo slanjem mejlova ili deljenjem tih naših sadržaja, što se pokazalo kao vrlo učinkovito”, kaže sagovornica Oradija.
Natalija Havelka ističe da su, uprkos preprekama, kroz javno zagovaranje ipak napravljeni i neki pozitivni pomaci kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u hrvatskom zakonodavstvu. Tako je rodno zasnovano nasilje uvedeno kao otežavajuća okolnost u hrvatski zakon, a uvedeno je i novo kazneno delo teškog ubistva ženske osobe. Međutim, naša sagovornica ističe da je neophodno baviti se i prevencijom i obrazovanjem, posebno kada je reč o mladima.
OBRATI PAŽNJU
Ono što je ohrabrujuće, kaže, jeste činjenica da su u Noćnom maršu Osijek primetili povećano interesovanje mladih za učešće u organizaciji marša kada su raspisali poziv za redare i volontere.
“Na prvom sastanku, kad su došli svi ti volonteri i redari, videli smo da se radi o veoma mladim ljudima. Ponosni smo da smo uspeli da našim aktivnostima privučemo mlade ljude tako da se žele uključiti u borbu za ravnopravnije društvo”, zaključuje Natalija Havelka.
Sagovornice 28. epizode Rodnopravnosti ističu da je važna simbolika obeležavanja 8. marta, ali i da moramo imati na umu nejednakosti kojima su žene izložene svih 365 dana u godini. Zbog toga se za rodnu ravnopravnost moramo boriti svakog dana.
“Osmi mart jeste svaki dan, jer svakog dana nailazimo na primere žena koje se hrabro bore. Mislim da je važno da se svakodnevno podsećamo da ono što su naše pretkinje izborile, nažalost, ne traje zauvek. Mi konstantno moramo da radimo na zadržavanju naših osnovnih ljudskih prava, kao i da tu svest delimo i sa mlađim generacijama”, zaključuje Ana Mirkailo.
Celu epizodu Rodnopravnosti možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
