Društvo
Ono što je ubilo ptice, ubija i ljude
Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pronašli su pre petnaestak dana više od 800 mrtvih ptica na oranicama kod kikindskog sela Nakovo, a među njima su bila najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu. Ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica usled trovanja, u ovom delu Evrope.
Samo par dana kasnije, stigle su loše vesti i od lovaca. Lovci iz Banatskog Velikog Sela u svom delu atara pronašli su pet uginulih jedinki srneće divljači, a članovi Lovačkog udruženja "Kikinda" u delu atara između Ruskog Sela i Banatske Topole još 14 leševa srna i srndaća. Lovci pretpostavljaju da srne nisu uginule prirodnim putem, već da je divljač otrovana.
Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije bio je među prvima na terenu. Do njega je pre dve subote stigao snimak sa drušvenih mreža koji je postavio kikindski pčelar Ranko, a na kom su mrtve ptice. Milan je brzo stupio u kontakt sa njim, obavestio je Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi, kao i Jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine koja je pre nekoliko godina formirana u MUP-u, Pokrainski zavod za zaštitu prirode i organizovao ekipu koja je u nedelju ujutru izašla na teren.
"Kada smo stigli tamo Ranko nam je pokazao ključne lokacije i krenuli smo sa brojanjem leševa. Stigli su i predstavnici institucija i stvorila se velika pometnja, jer niko nije bio svestan veličine tog problema. Moje kolege i ja smo zaista bili ekspeditivni i verujte da smo više od pet sati prikupljali i brojali leševe. Crni bilans je bio više od 820 jedinki gačaca i čavki. Šokirala nas je brojnost otrovanih čavki koje postaju veoma retke u Vojvodini, kao i veliki broj gačaca", priča Milan za Oradio.
Jedan deo prikupljenih leševa odnet je na analizu u Naučni institut za veterinarstvo, a ostatak je lokalno komunalno preduzeće neškodljivo uklonilo. Milan kaže da su pratili taj slučaj i narednih dana i da su mnogi mediji posle toga išli u Nakovo. Na svakom snimku videli su se novi leševi i to na lokacijama koje su prethodno očišćene, što znači da je na kraju sigurno bilo više od 1.000 otrovanih ptica.
"Zašto sumnjamo da je bilo trovanje? Na žalost, kao Društvo imamo iskustvo i to jedno od najbogatijih u Evropi, kada su u pitanju slučajevi trovanja divljih ptica i to nije nešto čime bi se trebalo hvaliti, to je poražavajuće. A kao ornitolozi, ekolozi i biolozi, a ja i kao doktor veterinarske medicine, zaista mogu da prepoznam koji su to simptomi trovanja i da vidim da jedno takvo akutno uginuće jedinki, koje pri tom, kad ih uzmete u ruku, vidite da su u punoj kondiciji i ne pokazuju nikakve znakove bolesti, naravno da to ukazuje na trovanje”, objašnjava Ružić.
Milan dodaje da je jedan broj malicioznih medija i društvenih grupa iskoristio tu vest i počeo da širi dezinformacije i terorije zavere da su ptice uginule od nuklearnog otpada u Rumuniji, od nekih zraka koji dolaze iz kosmosa, 5G mreža, prskanja iz aviona i raznih drugih gluposti.
"Na to smo zaista morali da reagujemo više puta, jer je vrlo neprimereno da se tako reaguje na situaciju za koju je defakto čovek kriv. Potpuno je jasno da su ovde ljudi krivi, i to ljudi iz lokala, poljoprivrednici. Sa druge strane, svako uzimanje u obzir jednog ovakvog ogromnog ekološkog incidenta na taj način, u stvari relativizuje krivicu pravog krivca i upućuje na neke mračne sile NATO-a i ne znam čega sve. To je porazno i pokazuje da je u ovoj državi reč nekog ko se bavi manipulacijama mnogo važnija od reči nekog ko se bavi naukom”, smatra Milan Ružić.
Vest o velikom trovanju ptica dospela je i u međunarodne okvire. Odjeknula je svuda i o njoj se i dalje govori, a Milan ističe da se priča nastavlja zato što i dalje nemamo rezultate analiza. Potvrđeno je samo da ptice nisu uginule od virusa, što znači da preostaje samo trovanje. Ne zna se da li je u pitanju trovanje hranom ili vodom. Milan moli institucije da što kvalitetnije urade svoj deo posla i da dobijemo analize. One su veoma važne jer ono što jedu vrane na njivama, jedemo i mi. Vrlo je važno da znamo šta ubija ptice, jer to lagano ubija i nas, ljude.
Ekoliniju u kojoj smo sa Milanom pričali o ovom slučaju i o ugroženosti ptica kod nas poslušajte u plejeru ispod.
Alma Kovčić
Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Stefan Prekajski
