...
TRENUTNO22:00 - 00:00DiskOradio

Društvo

Naše pravo da ne znamo ništa

22.01.2024.

Barža "Lola" sa 1.000 tona veštačkog đubriva potonula je 5. januara kod Iloka i sav teret je, naravno, završio na dnu Dunava. Istražujući ovu temu, od nadležnih institucija dobili smo samo šture informacije o tome kakav je kvalitet vode u Dunavu, odnosno, o njegovoj boji, mirisu i ukusu. Koje je đubrivo u pitanju, kako je bilo skladišteno, da li se teret rasuo ili još uvek stoji spakovan, kakve posledice može da ima na životnu sredinu i koliko je zapravo to što se desilo opasno, o tome od zvaničnih službi nema ni reči. Od tad je prošlo skoro dve nedelje, a građanstvo i dalje ne zna gotovo ništa. 

.

"S obzirom na to da ste postavili pitanja koja bi trebalo da interesuju svakog građanina, pa i mene i da nema odgovora na njih, jasno je da se mi nalazimo u problemu. Desio se incident koji niko nije želeo. Na kojoj dubini? Da li je i dalje tu? U kakvoj je formi, koje je đubrivo, da li je to samo MPK, da li ima i uree, da li je više vrsta, da li je skadišteno i stokovano u kesama, u kontejnerima, da li je sve to otišlo niz Dunav? Čuli smo rezultate Agencije za životnu sredinu, a ja se nadam da su ispitivali kvalitet sedimenta na dnu reke, mulja, da nije bilo ničega opasnog registrovanog nekoliko dana na tom mestu. Životna sredina je sigurno ugrožena, manje ili više. Dunav je velika reka koja ima ogromnu moć samopročišćavanja, ali nije neograničen i ne znači da bi trebalo sve otrovno što postoji da bacimo u Dunav", kaže Milenko Jovanović, jednan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije i dodaje da ga zabrinjava ćutanje vlasti kada je u pitanju ovaj incident.

"Mi ne znamo ni da li se nalazi neki vodozahvat u blizini Dunava. Da li se dodatno ispituje svuda gde postoji potencijalna, minimalna opasnost? Ako se ispituje, znači da je bilo opasno. To je indirektno priznanje da je taj incident opasan i da će možda ostaviti trag, manji ili veći. Jedini trag je za mene sada, koliko vidim, nastavak ćutanja institucija, odnosno države na ono što je njena obveza, a to je da zaštiti građane, da objavi relevantne informacije, pošto se radi o ugrožavanju životne sredine i zdravlja”, smatra Jovanović.

dunav pixabay 4

Odmah po potonuću barže rađena su uzorkovanja vode na mestu nesreće, a nekoliko dana kasnije, tačnije 9. januara, voda je uzorkovana i nizvodno, pa i kod Novog Sada. Analize su pokazale da je sve u redu. Ono što ipak mnoge brine je da li su uzorkovanja rađena na pravom mestu i da li su analize bile adekvatne i potpune, s obzirom na to da velika količina vode svake sekunde protiče Dunavom. 

"Profesionalci koji rade u agenciju i uzorkuju, apsolutno su dovoljni i svemu su tome dorasli. Međutim, mi ne znamo kakav je nalog došao da se ispituje i na kom mestu. Da li je laboratorija osposobljena da to detektuje, da li je rečeno da ispita sve moguće parametre, osim tih opštih karakteristika dunavske vode. I zašto samo tih dana i zašto samo na tom mestu. Da li to znači da je na istom mestu ostalo sve zatvoreno hermetički? Ako je otišlo dalje, onda to mesto više nije interesantno, tu incident više ne postoji", kaže Milenko

Dunav pixabay 3

Naš sagovornik svakako smatra da ne bi trebalo dizati paniku i govoriti da smo u opasnosti. Ipak, u nedostatku pravih i proverenih informacija, javljaju se spekulacije o tome da li je ugroženo vodosnabdevanje, da li su ugrožene biljne i životinjske vrste u Dunavu, da li su ugrožene podzemne vode i poljoprivredna zemljišta u okolini Dunava. 

"Država je dužna da obavesti javnost. Kada nema informacija, onda nastaju spekulacije. Onda ja mislim jedno, vi drugo i ubeđeni smo u nešto što su možda krajnosti i totalne suprotnosti od realnog stanja. Ali ne možete improvizovati rezultate merenja za koja ne znate kako su urađena, zašto su tu urađena, da li se i talje rade, dokle je stiglo, a pre svega koje je đubrivo u pitanju i u kakvom je stanju bilokad je potonulo i kakvo je sada", ističe sagovornik Oradija.

dunav pixabay 1

Vodostaj Dunava je trenutno veoma visok. Svake sekunde tom rekom prođu desetine hiljada kubika vode.

"Sreća je u tome što ovakvi incidenti mogu da se završe mnogo bezazlenije nego da je reka manja. Ali imamo nesreću što se hvalimo time da je Dunav praktično neogranična septička jama za naše neodgovorno ponašanje. Ni Beograd ni Novi Sad nemaju sistem za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda, što je skandal u Evropi. Samo se priča da imamo kredite, da imamo projekat, da ćemo raditi... I od toga nema ništa, zato što je Dunav velika reka. Cela Evropa zna da je Dunav velika reka, pa imaju sistem za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, da ne govorimo o industrijskim. I opet se sve završava na tome da je Dunav svemoćan", upozorava Jovanović. 

Izvlačenje barže koja je potonula najavljeno je tek za proleće. Ona je potonula tako da ne ugrožava plovidbu, pa iz tog razloga nema potrebe da se žuri. 

"Možda su tehnički kapaciteti onih koji bi trebalo da izvade baržu takvi zbog visokog vodostaja i velikog protoka. Ali da li je to samo barža, ta mehanika, to gvožđe, ili je i teret tu? Mi to i dalje ne znamo. Ako je tu teret, zašto mora da se čeka do proleća? Pa vadiće se, ako treba, džak po džak svakih pola sata. I to je nešto", smatra Milenko.

Po mišljenju našeg sagovornika, tužna je priča da su i voda i vazduh i zemljište ugroženi upravo neodgovornim ponašanjem pojedinaca, kompanija, institucija, ali i države koja žmuri na zagađenje.

"Mi nemamo informacije o stanju zemljišta, da li je ono kvalitetno, koja se đubriva koriste i da li su uopšte dozvoljena ili ne, da li su kod nas u upotrebi đubriva koja su u Evropi zabranjena, sve su to tajne koje se odražavaju na zdravlje svih građana bez obzira na političku, rasnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost ili opredeljenje jer ne postoje limiti šta će ko da diše, pije ili jede. Mi smo ugroženi, a i dalje ćutimo kao da nismo, a oni koji su dužni da nas obaveste i da nas zaštite, oni su u toj priči najćutljiviji", tvrdi Milenko Jovanović.

Eko liniju u kojoj smo pričali o potonuću barže Lola sa 1.000 tona veštačkog đubriva možete poslušati u plejeru ispod. 

Alma Kovčić

Foto: Pixabay

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Bolji eseji za upis na koledž

Američki kutak započinje seriju radionica kojima želi da pruži podršku studentima i studentkinjama da se prijave na međunarodne univerzitete posebno…

.

Susret za lični i profesionalni razvoj

Deveta studentska konferencija "Anatomija Uspeha", koju organizuju master studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sa modula Inženjerski marketing i…

.

Mladi u riziku nemaju pravo na grešku

Nedavno je osnovana Koalicija za unapređenje položaja mladih u riziku, kako bi se osigurao sistemski pristup rešavanju izazova sa kojima…

.

Poziv za inovativne projekte mladih i medija civilnog društva

Beogradska otvorena škola (BOŠ) raspisala je Poziv za podnošenje projektnih ideja (concept note) u okviru programa finansijske podrške partnerstvima između medija…

.

Konkurs za stručnu praksu arhitekata

Agencija Wilmotte & Associés architectes, Francuski Institut u Srbiji i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu objavili su konkurs za finansiranje…

.

Go international - obuka za nastavnike

Fondacija Tempus organizuje TCA događaj "Go International" 27. i 28. juna 2024. godine u Beogradu. Cilj događaja je da se istraži upotreba,…

  • 15:00 Vaš DJ sat
  • 16:00 Music mix by Anja
  • 22:00 DiskOradio

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo