Društvo / Obrazovanje
Mlada osoba u mejnstrim medijima najverovatnije je ili kriminalac ili narkoman
Mejnstrim mediji su prošle godine sadržaju o mladima posvetili dvostruko više pažnje nego 2020. godine, pokazuje istraživanje “Mladi u medijskom ogledalu 2021”, koje Krovna organizacija mladih Srbije sprovodi poslednjih pet godina. Moglo bi se pomisliti da su vodeći mediji prepoznali značaj mladih kao bitinih činilaca društva, međutim, to ipak nije slučaj. Mejnstrim mediji su mlada najčešće pominjali u vestima o vakcinaciji ili u crnoj hronici, dok je, na primer, tema aktivizma mladih bila značajno zapostavljena. Na jednu vest o aktivizmu, bilo je 13 vesti iz crne hronike, pokazuju rezultati istraživanja. Mladi se u pozitivnom kontekstu prikazuju u svakom šestom tekstu ili prilogu, a negativan kontekst je tri puta češći.
Foto: Canva.com
Deo istraživanja o tome kako mejnstrim mediji izveštavaju o mladima se odnosi na period od dve sedmice, od 3. do 16. novembra 2021. godine, a sadržaji su svakodnevno posmatrani u devet medija. Analizirano je troje novina, tri centralno informativno-političke emisije, kao i tri portala. Trend koji godinama postoji, a koji dokazuje i ovo istraživanje, ponovo je nastavljen - mladi su u mejnstrim medijima najčešće u crnoj hronici. Dodatno, te teme najčešće dolaze iz Beograda, a mladi su prikazani kao dosta homogena grupa.
Istraživač Ivan Subotić kaže da tolika zastupljenost mladih u crnoj hronici leži i u eksploataciji takvih tema i sadržaja.
"Problem je u tome što, kada dođe do neke krupnije tragedije, u kojoj su mladi akteri, mediji krenu da eksploatišu tu temu. Objavljuju previše vesti o istoj temi, sa malo izmena, kako bi osvojili što više klikova na različitim platformama na kojima objavljuju sopstvene vesti. Mislim da čak i mediji koji imaju sredstava, jednostavno nemaju želje da zbog tema koje se tiču mladih odlaze do nekih udaljenijih mesta od Beograda. Takođe, u Beogradu se najčešće i dešavaju tragedije koje na kraju završe u crnoj hronici. Ako bismo gledali mejnstim medije, mlada osoba je najverovatnije ili kriminalac ili narkoman ili je bila žrtva ili počinilac određenog tragičnog događaja", kaže Ivan i dodaje da su veoma retki primeri u kojima su mladi prikazani afirmativno u mejnstrim medijima.
Ivan Subotić, foto: privatna arhiva
Mladi sa kojima smo razgovarali ne prepoznaju mejnstrim medije kao izvor informisanja, jer misle da se ti mediji ne obraćaju njima.
"Retko pratim mejnstrim medije, jer nema dovoljno kvalitetnog sadržaja za mlade. U onom sadržaju koji postoji ili se mladi pominju u negativnom kontekstu ili je negativan za mlade i nije sadržaj koji mlade interesuje."
"Pratim vesti uglavnom preko Instagrama, s obzirom na to da ne kupujem novine i nemam TV, niti ga gledam. Ne pratim vesti za mlade, niti sam svetan da puno njih postoji."
"Generalno mislim da takvi mediji nemaju kvalitetne i adaptirane sadržaje za mlade. Ne gledam ništa od toga, jer smatram da se uopšte ne bave potrebama mladih, pa tako ni mojim potrebama."
OBRATI PAŽNJU
U istraživanju Produkcija i distribucija sadržaja orijentisanog ka mladima u Srbiji, koje su radili institut Media Diversity i OEBS, a koje je uključivalo i fokus grupe mladih, pokazalo se da od 20 učesnika fokus grupa samo njih troje kupuje novine. Niko od učesnika ne prati sadržaj za mlade na javnim servisima u Srbiji. Takođe, ovo istraživanje pokazuje da se raznolikost žanrova vidi na javnim servisima, dok u komercijalnim medijima postoji samo kroz serije i filmove. Na TV Happy i TV Pink nije postojao ni minut emitovanog sadržaja za mlade u posmatranom periodu, a to je od oktobra 2020. do marta 2021. godine Jednq od ključnih preporuka fokus grupa bilo je i uključivanje mladih prilikom kreiranja sadržaja.
Novinar televizije N1 Filip Lukić kaže da mediji imaju odgovornost da se obraćaju mladima i da se bave temama koje su za mlade.
"Oni imaju zadatak da društvo guraju napred i da ga nekako menjaju nametanjem tema, postavljanjem agende, onoga o čemu će se govoriti, šta je ono što će biti važno, o čemu će ljudi razmišljati. Svakako da u medijima nema dovoljno mladih i da se mediji time ne bave. Pre svega, mislim da se radi o tome da mediji procenjuju da mladi nisu njihova publika. Dodatno, mi živimo u društvu koje nipodaštava mlade, koje smatra da mladi nemaju dovoljno iskustva da bi nešto pružili ovom društvu ili da bi bilo šta komentarisali. Kada je neko mlad i komentariše neke društvene događaje i okolnosti, nekako se sa podsmehom i nipodaštavanjem na to gleda. Mislim da je izuzetno bitno da mlade osobe koje se nalaze u medijima daju prostor drugim mladim ljudima, jer to je nekako jedini način kako ćemo uspeti da glas mladih dopre do što većeg broja ljudi i da mladi pronađu i svoje mesto u medijima", tvrdi Filip.
Filip Lukić, foto: privatna arhiva
Milja Zdravković iz KOMS-a kaže da je vrlo važno da mediji obrate pažnju i na druge stvari, događaje i pojave koje se dešavaju oko mladih.
"Na medijima je da obrate više pažnje na dobre prakse mladih, da mlade posmatraju u nekom širem svetlu, da ne homogenizuju mlade, da ne izveštavaju samo o onim najtalentovanijim i najuspešnijim mladima, već da obrate pažnju na širu grupu. Podaci i informacije o kojima izveštavaju treba da budu pravovremeni i istiniti", naglašava MIlja.
Ivan Subotić dodaje da je njegova preporuka mejnstrim medijima da, pre svega, poštuju Kodeks novinara Srbije, ali i da pogledaju primere dobre prakse.
"Treba da izveštavaju sa manje senzacionalizma, ali i da se uključe više, da imaju veću inicijativu, da izveštavaju o mladima analitički. Dobar primer mogu naći na određenim omladinskim portalima koje smo analizirali, a koji veoma odgovorno izveštavaju o mladima", kaže Ivan.
Ceo izveštaj možete naći na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije, a emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
