Samo su omladinski mediji na visini zadatka

Krovna organizacija mladih Srbije nedavno je objavila istraživanje "Mladi u medijskom ogledalu 2020" koje obuhvata monitoring sadržaja domaćih mejnstrim medija, omladinskih portala i jutjub kanala. Tematski fokus bio je na pandemiji koronavirusa i njenom uticaju na život mladih u Srbiji. Ovakva istraživanja KOMS je sproveo i  tokom 2017, 2018. i 2019. godine.

Mejnstrim mediji su posmatrani u periodu od 2. do 15. novembra, a u devet analiziranih medija uočeno je ukupno 216 sadržaja o mladima. Mediji koji su analizirani su Informer, Novosti, Danas, N1, RTS, RTV, Peščanik, Blic i Mondo. U drugom segmentu analizirani su omladinski portali, među kojima je i naš Oradio, a u periodu od 1. marta do 30. juna 2020. Ostali portali su Vice, Noizz, Vugl, Megafon i Talas. Treći segment obuhvatio je analizu 20 jutjub kanala, među kojima su Baka prase, Dex Rock, Stuberi, Choda, Andrija Jo, Marija Žeželj i drugi.

Jedan od autora istraživanja Stefan Janjić kaže da u mejnstrim medijima rubrika "Bezbednost mladih" ima veliki porast iz godine u godinu. Pre njegovim rečima, to se, na žalost, odvija iz ugla crne hronike.

"Ne govore o tome kako bi bezbednost mladih mogla da se poboljša, već ih to isključivo zanima iz aspekta crne hronike. Tu se vide sve mane tih medija, vrlo su beogradocentrični, okrenuti prestonici i većim gradovima i povlače se pred ovom temom. Ukoliko neki mladić počini neko krivično delo u nekom selu ili devojka bude silovana, medijske ekipe bez ikakvih problema odlaze i izveštavaju o tim slučajevima, kopaju za intrigama, za nečim što će povećati njihovu vidljivost i broj klikova. Ukoliko neko mlad pokrene neki biznis ili ostvari uspeh na nekom takmičenju, retko kada će se te redakcije pomeriti iz svojih sedišta, iz većih gradova. Ta statistika je zabrinjavajuća i postavlja mlade gotovo isključivo u negativn fokus. Dakle, mladi su medijima interesantni onda kada počine neko krivično delo, kada se ponašaju devijantno i slično", kaže Janjić.

Ni tema obrazovanja nije bila u fokusu mejnstrim medija, iako je u protekloj godini bila izuzetno važna. Stefan kaže da su omladinski mediji ti koji su našli način da budu kreativni, posvete više pažnje i sadržaju i formatu.

"U ovogodišnjem monitoringu mi smo se na rad omladinskih medija fokusirali u tom smislu što smo istraživali na koji način su oni izveštavali o pandemiji virusa korona i na šta su bili fokusirani, da li su izveštavali odgovorno i profesionalno i da li je tu bilo prostora za dezinformacije. Ukupan utisak je zaista pozitivan. Naravno da se u tolikom korpusu provuče nešto što možda nije bilo u skladu sa profesionalnim standardima i etikom, ali zaista je tu bilo izuzetno zanimljivih tekstova, koji su nam govorili mnogo toga o položaju mladih i problemima sa kojima se suočavaju. Ja bih rekao da su omladinski mediji, u tom smislu bili na visini zadatka i mnogo ispred mejnstrim medija", ističe Stefan.

Sa našim mladim sagovornicima razgovarali smo o tome iz kojih se medija informišu i šta od medijskih sadržaja prate. Dok neki retko ulaze na portale medija, drugi imaju one kojima veruju:

"Kad dođem s posla, uključim tv i pogledam N1 i Novu S, zato što mislim da su oni najobjektivniji mediji, ne idu uz dlaku vlastima. Može da se čuje i vidi da nije sve baš tako kako prenose drugi mediji. To je razlog zbog kojeg se informišem preko tih medija."

"Nikada s namerom ne tražim neke novinske članke ili portale, eventualno ako mi neko pošalje ili mi iskoče na društvenim mrežama i naslov deluje zanimljivo."

"Što se tiče informisanja, uglavnom to radim preko društvenih mreža, najviše preko Instagrama, potom Fejsbuka i samoinicijativno guglam stvari koje me interesuju."

"Informišem se jer sam političko biće i želim da budem aktivno političko biće, a to je nemoguće bez informacija. Pokušavam da ne pratim mejnstrim medije i da budem oprezan sa nekim alternativnim medijima i da pronađem neku zlatnu sredinu. Uglavnom vršim poređenje informacija i podataka koje dobijam iz mejnstrim medija i nekih alternativnih, pa čak i nekih koji su vezani za YouTube kanale, naročito podkaste. To je ono što pokušavam da upoređujem i pratim."

U KOMS-ovom istraživanju analizirani su i domaći jutjub kanali. Kako se navodi, pojedini kanali imaju i više od milion pratilaca, među kojima su mladi veoma brojni. Milano Inić, poznatiji kao Jaserštajn, kaže da je sve teže nositi se sa odgovornošću.

"Razmislim 1.000 puta pre nego što nešto objavim. Još teže mi pada to što vidim da većina kreatora kod nas, koji svakodnevno izbacuju sadržaje od 10-15 minuta, rade to bez provere onoga što su rekli i uradili. Sve to liči na žutu štampu, kao da uvek hoće da nadmaše sebe sa tom misterijom šta će sledeće apsurdno uraditi da privuku pažnju. Sad je veći fokus na tome da se ljudi šokiraju u nekom negativnom kontekstu. Ne radi se više o tome da se nešto uradi ili nešto novo nauči, ili da se pokrene neka druga emocija, sem šoka i nevere", kaže Milan.

On dodaje da tradicionalni mediji treba da koriste i formate koje nude jutjub i društvene mreže.

"Kada dođe neki novi mediji, on nije tu da zauzme mesto nekom tradicionalnom mediju, već je tu da ih unapredi i da pruži mogućnost publici da ih vidi na različitim platformama. Zašto da se neki prilog ne stavi na jutjub ili instagram, da se ide tamo gde je publika. Znam da to nekom zvuči odbojno, ali glavna stvar kod društvenih mreža je što postoji interakcija i svako je na svom profilu mikroinfluenser. Zvuči kao kliše, ali nemojte gledati samo brojke, već da kroz kreiranje nešto novo naučite i steknete neko novo zannje. Onda nećete imati osećaj da ste protraćili vreme, već i da ste vi nešto stekli", kaže Milan za Oradio.

Jedna od autorki podkasta Reaguj namenjenog mladima Irena Čučković kaže da je važan ozbiljan pristup temama koji svakako mora da se zadrži, ali to ne znači da se ne može biti kreativan kada objavljujete ili najavljujete sadržaj.

"Mislim da mora biti interaktivnije i mora postojati komunikacija sa ciljnom grupom. To su neke ključne stvari. I naravno morate se baviti temama za koje mislite da interesuju mlade i koje ih dotiču. Jako je važno da i mladi učestvuju u kreiranju sadržaja za mlade. Ne moraju biti primarni kreatori, ali treba da budu uključeni u proces pisanja ili stvaranja nekog medijskog sadržaja, ipak njih ti problemi najviše dotiču. I važan je njihov ugao. Mi smo otišli i na tiktok i napravili fejsbuk grupu u kojoj želimo da izgradimo tu našu zajednicu i da pitamo mlade ljude o tome koji su njihovi problemi i šta je to što oni misle čime bi podkast trebalo da se bavi. Oni koji nas prate treba da vide i proces pravljenja priče i nas autore. Trudimo se da na neki kreativan način prikažemo temu kojom se bavimo. Recimo, naša video najava za temu kovid putovnica je skeč. Mislimo da je to zanimljiv način da predstavimo temu koja je važna", kaže Irena.

U izveštaju se navodi da omladinski portali većinski rade odličan posao i da nadopunjuju sve ono što mladima nedostaje u mejnstrim medijima. Međutim, mnogi od analiziranih portala stagniraju na društvenim mrežama. Menadžer društvenih mreža i komunikcija Nikola Ristić kaže da je jako važno da omladinski mediji budu na društvenim mrežama, jer su tu i mladi.

"Društvene mreže su kanal koji omogućava omladinskim medijima da lakše dođu do svoje ciljne grupe. Najčešće greške koje se prave su vezane za neprilagođenost formata. Uglavnom je to samo copy/paste sa nekog sajta ili iz bilo kog drugog medija. Neophodno je da se ti formati adaptiraju na onakav način kakav sama društvena mreža zahteva. S druge strane, narativi koji se koriste vuku korene iz konvencionalnih medija, a društvene mreže su neki digtalni svet, koji zahteva potpuno prilagođavanje narativa, jedan bliži i drugarski ton prema svojoj publici, a to je ono što retko srećemo među medijima", kaže Nikola i dodaje da su dostupni mnogi besplatni kursevi i tutorijali.

"Ne postoji više ni jedna stvar koju ne možemo da ukucamo na guglu kao how to i vidimo rešenje. Sa druge strane društvene mreže imaju svoje edukativne segmente. Sam Fejsbuk, pod kojim je i Instagram, ima vrlo jasne tutorijale za kreatore. Tu su i besplatni alati, poput Canve koja je među najpopularnijim. Ima i sajtova za besplatne fotografije i slično. Apsolutno je dovoljno samo malo izguglati i potražiti resurse i alate", ističe Nikola.

Iako se nađe poneka mana i omladinskim medijima, prema ovom istraživanju oni su i te kako odigrali sjajnu ulogu tokom 2020. godine. Mladi su imali prostor gde mogu da postave pitanja, budu uključeni, informisani i edukovani. Što se tiče mejnstrim medija i jutjubera (svaka čast izuzecima), ima tu još mnogo da se radi kada govorimo o sadržajima za mlade.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim", u kojoj smo govorili o zastupljenosti mladih u medijima, možete poslušati ovde:

J. Božić 

fotografije: canva.com