Trending kreira mejnstrim, kvalitet je nebitan

Šta je to danas mejnstrim u muzici? Ko je sve kriv ili u pravu za ono što je mejnstrim i da li bi to trebalo da bude nešto što je najpopularnije? Teorija kaže da je mejnstrim glavna ili preovlađujuća struja u nekoj vrsti stvaralaštva ili načina mišljenja. Nešto što većinu 'radi'. Što se tiče Balkana, ako je suditi po pesmama koje imaju najviše pregleda i koje su u trendingu, nešto ozbiljno ide nizbrdo. Ono što je još karakteristično je isti stil svega: muzike, promocije, odevanja i izgleda. Da stvar bude gora, od tog mejnstrima nešto drugo jedva i da se vidi.

Foto: Pexels.com

Muzičar Branislav Buturan Branja iz bend Kler kaže da su, u perodu kada je on pratio muzičku scenu, bendovi i izvođači pout Motorheda, Bili Ajdola i Kalta (The Cult) bili mejsnstrim rok muzike. To su, po njegovim rečima, bili bendovi koji su imali snagu, žestinu i emociju. Sa druge strane, kako kaže, današnju mejnstrim muziku određuju i promovišu mejnstrim mediji.

"U velikim medijima koji se isto ponašaju kao i velike korporacije, nameće se ono što je potrošačko. Muzika je njima potrebna da bi se što više konzumirala. Ako govorimo o agresiji i jeftinim osećanjima, onda je to najviše trep muzika, koja se sada pravi kao globalni mejnstrim. To je muzika koja nema osećanja, već su tu isključivo konzumentske ideje o kupovini i prodaji telesnih i emocionalnih užitaka. Promoviše se kupovina i prodaja droge i ženskih tela. To bi moglo da se nazove trepom, to su kriminalno najniže strasti, koje mogu da se izazovu kod mladog čoveka. Možda grešim, ali čini mi se da oni koji upravljaju medijima upravo i žele da stvore mlade ljude kojima je takav oblik života i ponašanja normalan, jer je mnogo lakše upravljati i kontorolisati takve mlade ljude", kaže Branja i dodaje da bi takva vrsta trep muzike, mogla da se zove MKP - muzika kriminala i prostitucije.

"Takva muzika se predstavlja kroz visoko kvalitetne produkcijske medije, kako bi ih mladi kroz njih što više prihvatili. Mislim da je to velika opasnost za mlade ljude, jer ne uče da su osećanja ono što je najvažnije i da muzika ima veliku snagu i uticaj na razmišljanje i ponašanje. Takva muzika je izveštačena i izrobotizovana - tragična kombinacija za mlade", tvrdi naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Sociološkinja Ana Šovljanski podseća da je folk muzika postala mejnstrim tokom 90-tih godina, u vreme ratova, kada je došlo do generalog kraha u društvu i kada je sistem kulturnih vrednosti opao.

"Tih godina, u doba ratova, siromaštva, inflacije, pojavio se turbofolk i za kratko vreme postao je veoma popularan, pojavila se cela supkultura tzv. Dizelaša, koji su imali svoj način oblačenja, sleng, koji su slušali turbofolk. Pripadnici ove supkulture, kao i pevači koji su stvarali turbo folk muziku, promovisali su jedan stil života. Tom stilu su mladi u tom periodu težili, iako je bio daleko od njihove realnosti. Turbo folk pesme su promovisale luksuzan život, novac, ljubav između opasnih nasilnih momaka u skupim kolima i lepih devojaka, koje su preko njih dobijale lepe stvare, koje nisu mogle same da imaju ili roditelji nisu mogli da im priušte. Turbo folk muzika je primer kič muzike, koja po svojoj definiciji zadovoljava najniže strasti kod čoveka, izaziva burne, intezivne, ali krakotrajne emocije. Sadržaji turbofolk pesama, svojom melodijom i rečima izazivaju eskalaciju veselih ili tužnih emocija kod ljudi, koje se u suštini površne i ne zahtevaju nikakav dublji misaoni ili duhovni napor", objašnjava Ana.

Novinar i muzičar Stefan Rudakijević kaže da mu se turbo folk ni malo ne dopada, ali dodaje da je on, na žalost, danas mejnstrim.

"To je taj novi turbo folk ili takozvani novi rep, trep, ne znam ni kako bi to nazvao. Jala, Buba Koreli, Maja Berović, pa i stariji, Ceca i ostali. Meni se to ni malo ne sviđa, niti to ima veze sa repom, to je neka mešavina, to meni tako odvratno zvuči, ali na žalost danas mladi to slušaju, to vole. Možda samo da se u medijima pruži prostor i nekim drugim žanrovima, a ne samo ovome. Mislim na mejnstrim medije, pa bi onda ljudi mogli da biraju šta im se sviđa i da stvaraju svoj ukus", kaže Stefan.

On dodaje da voli muziku sa kraja devedesetih i početka dvehiljaditih, kao i osamdesete, pogotovo kada se priča o metal sceni.

Druga mlada muzičarka Aleksandra Bajić kaže nam da je danas mejnstrim ono što je najpopularnije na trendigu, što ima najviše pregleda.

"Vrlo retko se desi da mi se dopada ono što se nađe tamo. To nije nešto što slušam. Ukoliko se ne bavite muzikom koja je popularana i komercijalna, vrlo je retko i teško doći do medija. Ukoliko nemate ogromni tim i produkcijsku kuću iza sebe, ako ste samostalni izvođač, morate po nečemu vrlo upadljivim da se izdvojite da biste dobili prostor. I to uglavnom bude prostor na društvenim mrežama", ističe Aleksandra.

Sociološkinja Ana Šovljanski dodaje i da se devedesetih na estradi pojavila ekipa pevača koje su vlast i tadašnja politička elita podržavali.

"Još jedan razlog zbog čega ovakvi sadržaji postaju mejnstrim 90-tih je to što takvi kič sadržaji skreću pažnju ljudi sa realnosti u kojoj žive, a to je bio rat, siromaštvo, inflacija, nemogućnost da se putuje. Imate jedno zatvoreno društvo, sa generacijom koja odrasta i roditeljima koji su u tom teškom vremenu suviše okupirani preživljavanjem i prehranjivanjem porodica, da bi se dublje posvetili deci. Stoga ta deca počinju da rastu pod uticajem onoga što se plasira u medijima i da na osnovu toga kreiraju svoj sistem vrednosti", kaže Ana.

Foto: Pexels.com

Po mišljenju gitariste benda E-Play Nemanje Velimirovića, zbog fuzije različitih pravaca tokom poslednjih šezdesetak godina došlo je do različitih muzičkih izraza i kombinacija.

"Ono što je najbolja definicija mejnstrim muzike je da više ne postoji neki konkretan pravac. Jednostavno, postoje pesme i bendovi i izvođači koji su u prvom planu jer se sviđaju širokim masama. Trudim se da pratim ono što me zanima, a to su uglavnom alternativniji bendovi. Smatram da i u medijima imaju šanse svi koji veruju u to što rade, nevezano za to šta rade. U poslednje vreme sam čuo toliko dobrih muzičara koji možda nisu zastupljeni u medijima, ali ih ima na festivalima i takmičenjima", ističe Nemanja.

Što se tiče žanra koji nedostaje, Branislav Baturan Branja kaže da je to pank.

"To je muzika koja osuđuje i sa prezirom gleda na ono što se dešava. On je uvek bio zabadanje prsta u oko uštogljenom ili lošem poretku. Nedostatak pank odnosa prema sadašnjem stanju je bitan, ali jako je teško to kod mladih ljudi podstaći, jer su na neki način već naviknuti da traže samo uživanja. Njih ne zanima sistem koji je loš ili dobar i da li od njih, ili od bilo koga drugog, pravi nešto loše ili nešto dobro", ističe Branja.

Možda u mejnstrim medijima ne možemo da pobegnemo od trenutne mejnstrim muzike, ali možemo da razmišljamo svojim glavama i nađemo i slušamo nešto drugo. Što bi rekao Mile Kekin, nije sve tako sivo. Stigla je i stota emsija našeg Retrotipsa, obavezno je poslušajte, u njoj sigurno neće biti ovoga o čemu su pričali naši sagovornici. I da, o ukusima se ne raspravlja, dokle god ima ukusa. 

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete poslušati u plejeru:

J. Božić