Manjak integriteta najveća prepreka slobodnom i profesionalnom novinarstvu

Jelena Radivojević (28) novinarka je Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Ona je nedavno na proslavi 25 godina postojanja Novosadske novinarske škole nagrađena kao najbolja mlada novinarka kada je u pitanju istraživačko novinarstvo. Sa redakcijom KRIK-a je 2017. godine dobila nagradu "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost, a sada je došlo vreme i da pokupi prvo samostalno priznanje.

Ovo je tvoja prva samostalna nagrada. Šta sve stoji iza nje? Koliko truda, napora i kako je izgledao tvoj profesionalni put?

Ovo je moja prva samostalna nagrada i zbog toga mi je posebno važna. Posle pet godina, koliko sam u KRIK-u, taj period je nekako zaokružen. Ja sam, zapravo, novinarstvom krenula da se bavim tek u KRIK-u. Sve drugo, pre toga, nekako ni ne smatram ozbiljnim radom, to su sve bile neke usputne stanice. To je redakcija u kojoj sam naučila sve što znam. Nije bilo lako, ali je bilo lepo. Uvek sam znala da mogu da računam na podršku kolega i svakog dana sam učila gomilu novih stvari. Često je bilo tenzično i opasno. Okolina je bila uznemirena, porodica i prijatelji, ali nekako ovakve stvari pokazuju da to sve ima smisla i da se negde prati.

JELENA RADIVOJEVIĆ I FILIP LUKIĆ NAJBOLJI MLADI NOVINARI U 2021. GODINI

MLADIM NOVINARIMA TREBA DATI VIŠE PROSTORA

Na dodeli si pomenula da je nagrada došla baš u trenutku kada je redakcija KRIK-a meta napada i pritiska. Koliko ti ovo priznanje znači kao podsticaj za dalji rad?

Znači mnogo, bez obzira na to što se mi međusobno bodrimo. Ali, u trenutku kada redakcija ima deset tužbi na leđima i ako bi se sve završilo loše po nas, to bi praktično značilo kraj organizacije. Ovakve stvari nekako baš daju novi elan i novu snagu za dalje, jer podrška je važna i to se najviše vidi u ovim situacijama. Koliko god to izgledalo isprazno, možda i nevažno, stvarno jeste nešto što vas gura dalje da radite.

Šta znači biti istraživački novinar u Srbiji danas, sa kakvim se sve izazovima susrećeš?

Ono sa čime se svi novinari u Srbiji susreću, a posebno istraživački, je sve veće zatvaranje ka njima. Sve je teža dostupnost informacija, što zbog straha ljudi koji bi možda nešto rekli i otkrili neke afere i malverzacije. Videvši kako se vlasti i tabloidi ophode prema novinarima, to je samo poruka kako se vlasti i političari odnose i prema narodu. I to zastraživanje i kampanje koje se vode protiv novinara i aktivista služe samo da se ljudi još više zaplaše i obeshrabre da se jave i prijave nešto što znaju. Papiri bi trebalo da budu dostupni, dosta njih i putem Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, međutim, institucije su toliko nesamostalne, da čak ni to ne mogu da urade bez dozvole nekih viših instanci. Sa druge strane, neko ko aktivno radi da vam uništi kredibilitet izvlačeći neke stvari iz vašeg privatnog života ili izmišljajući stvari o vama stvara paralelnu realnost, u kojoj ste vi neprijatelj države, a ne neko ko se zapravo bori za javni interes.

ČETIRI GODINE STUDIJA FIZIKE ZAVRŠIO ZA TRI, SA PROSEKOM DESET!

DECA DANAS PLAČU ZBOG POKLONA, JA SAM PLAKAO JER ME NISU PUŠTALI NA PROTESTE

Baviš se temama poput korupcije i organizovanog kriminala. Koliko se osećaš bezbedno i da li si nekad imala nekih problema?

Tri koleginice od nas 14 imaju obijene stanove, ispreturane i nikad nije otkriveno ko stoji iza toga. Konstantne pretnje koje dolaze putem društvenih mreža, narativ koji se gradi u skupštini i u provladinim medijima je nešto što je dosta opasnije. Pojedinačni incidenti ispred sudnice ili tokom rada na terenu su samo posledica onoga što se sve vreme plasira kao glavni narativ. Ono što čini da se ja najviše osećam nebezbedno je to što institucije ne rade ništa da bi se novinari osećali bezbedno. Nijedan napad na novinare nije rešen. Nije toliko zastrašujuća opasnost od posla, koliko to što znate da vas niko neće zaštititi dok ga radite. To je ono što mislim da je najveći problem. Ukoliko i postoji opasnost, ona neće biti sankcionisana.

Žiri za dodelu nagrade "Marina Kovačev" je napomenuo da si sjajna mentorka kolegama. Šta poručuješ mladim novinarima kada pričamo o ovoj profesiji?

Bilo mi je dosta važno i veliko iskustvo kada sam radila sa novinarima iz Vojvodine na projektu "Imovine političara". Tada sam videla da mnogo mladih novinara stvarno želi da se bavi novinarstvom na pravi način, samo nemaju resurse. Glavna poruka je da ne odustaju i da, ako ih to stvarno vozi, ako je to nešto što ih svaki dan tera da se bave time po ceo dan, mislim da ne treba da odustanu. Vrlo često nije lako i osećate ste kao da ste budala, ali onda dođu situacije kada vidite rezultat svog rada i vidite da je ljudima važno to što dobijaju prave informacije i što znaju gde da ih nađu.

Šta je po tebi danas najveća prepreka slobodnom i profesionalnom novinarstvu?

Manjak integriteta među ljudima. Novinari su tu da istražuju, ali moraju da imaju saradnike među građanima. Ta zastrašenost zbog egzistencijalnih problema je nešto što i novinare sprečava da se bave temama kojima bi hteli. Često čujemo to imam kredit, ženu, decu, moram da radim tu i ne pitam se puno. I sudija i policajac i tužilac nekako bi morali da znaju da su oni tu zato što bi trebalo da rade u javnom interesu, a ne da rade u privatnom interesu pojedinaca koji su trenutno na vlasti.

Novosadska novinarska škola ovu nagradu dodeljuje svake godine od 2001. najboljim mladim novinarima za izuzetan kontinuirani rad u cilju promocije profesionalizma, kritičnosti, znanja i etičnosti. Od 2018. svoje ime nosi u znak sećanja na mladu novinarku i aktivistkinju Marinu Kovačev. Prošlogodišnja dobitnica je naša novinarka Jelena Božić. 

Kompletan razgovor sa Jelenom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:

S. Rudakijević 

Foto: Milena Arsenić