...
TRENUTNO12:00 - 13:00U kakvoj zemlji želim da živim

Društvo / Obrazovanje

Klimatske promene: alarmantan i gorući problem

12.07.2022.

Zaštita životne sredine jedna je od najaktuelnijih tema na globalnom nivou. Očuvanje ekosistema nikada nije bilo važnije, a kada pričamo o tome neizbežno je pomenuti klimatske promene. Prema Republičkom hidrometerološkom zavodu (RHMZ) klimatske promene o kojima se danas govori, označavaju pre svega negativne posledice uticaja čovečanstva na klimatski sistem. 

.

Atmosfera je najviše ugrožena, jer joj se menja sastav usled nekontrolisanog sagorevanja fosilnih goriva. Povećani efekat „staklene bašte“ doveo je do porasta globalne temperature vazduha. Aktivnosti poput sagorevanja fosilnih goriva, određenih industrijskih procesa i poljoprivrede dovode do ispuštanja gasova i povećavanja njihove koncentracije u atmosferi što je jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena. Posebnu pažnju treba posvetiti ugljen-dioksidu i metanu.

Studentkinja Irena kaže da je ova tema veoma zanima i da čini one male stvari koje može, ali ostaje pitanje da li je to dovoljno?

"To nije nešto puno da budem iskrena, ali se trudim da nosim u kupovinu platneni ceger, na primer. Ukoliko sam negde gde mogu odvajati otpad za reciklažu, radim i to i tako neke male, sitne stvari. Istovremeno sam svesna da to što ću ja poneti platneni ceger u prodavnicu neće rešiti problem klimatskih promena, da će možda doneti neku minimalnu promenu. Kako bismo se zaista izborili sa problemom, moramo imati poptupno drugačiji sistem regulacije kada je reč o nekim velikim fabričkim postorojenjima i upravljanju resursima", kaže Irena.

klimatskepromene1 png

Ima i onih koji su u dilemi da li ljudi i pojedinci mogu nešto da urade. Radovan nije siguran koliko mi možemo da utičemo na to da se situacija drastično poboljša ili pogorša.

"Ako malo razmislimo o tome koliko je zapravo planeta stara i koliko je Sunce staro, da li mi stvarno imamo toliki uticaj ili je prosto taj fenomen zagrevanja nešto prirodno? Neki prirodan proces koji bi se odvijao i bez ljudskog uticaja. Sve je to diskutabilno. Ne razmišljam o tome i ne obraćam previše pažnje ni na to ni na aktiviste", zaključuje Radovan.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija 40 odsto svetskog stanovništva je u visokom riziku usled klimatskih promena. Izveštaj pokazuje i da su posledice već vidljive: sve veći broj ljudi koji umire od vrućine, kontinuirano i ubrzano podizanje nivoa mora koje će sve više pogađati naselja na obalama i drugo. Jedan od zaključaka je i da bi, ukoliko globalna temperatura nastavi da raste, polovina ljudskog stanovništva mogla biti ugrožena usled toplote i vlage.

Zabrinutost pokazuje i Anđela, koja često razmišlja o klimatskim promenama. Kako ona kaže za Oradio - to se tiče svih nas.

"Nije to nešto što se dešava u dalekim zemljama, što mi možemo da izbegnemo i što ne okružuje našu zemlju. Svi smo deo toga. Ne vodimo dovoljni računa tj vodimo minimalno. Malo pažnje se posvećuje zaštiti životne sredine, edukaciji o klimatskim i ekološkim politikama i globalnom zagrevanju. Trebalo bi da je drugačije jer smo odgovorni za klimatske promene, upravo jer ništa ne delamo, već samo zagađujemo. Kao društvo smo pasivni i bez svesti da je to alarmantni i gorući problem za koji je potreban kolektivni angažman", zaključuje Anđela.

klimatskepromene2 png

Ivu tema klimatskih promena sve više interesuje, ali i plaši.

"To je krenulo od kada su postali popularni oni protesti Fridays for Futures širom sveta, od kada je mala Greta krenula celu tu priču. Mogu da kažem da me ova tema zanima i pomalo plaši, ali ne mogu da kažem da sam je istraživala, da znam dovoljno o tome. Znam da sve to ide na dole i da hitno nešto treba da se preduzme", zaključuje Iva.

Porast temperature uzrokuje topljenje ledenog pokrivača i dovodi do porasta nivoa mora, dok na kopnu dolazi do pomeranja granica temperaturnog i padavinskog režima.  Postoje indikacije da će nastavak dosadašnjih uticaja u 21. veku proizvesti dramatične uticaje na globalnu privredu, društvo i čovekovu okolinu, navodi se na sajtu RHMZ-a. 

J. Božić

Foto: Canva.com


Tagovi

Možda te još zanima:

.

U potrazi za mehurićima

Svetski neprijatelj broj jedan, ako biste konsultovali većinu novinskih članaka i priča o budućnosti naše planete ili gotovo sve naučnike,…

.

Konkurs WWF-a: Na mladima klima ostaje

WWF poziva mlade iz Srbije da se prijave na konkurs pod nazivom "Na mladima klima ostaje". U trenutku kada se mladi…

.

Nije dovoljno reciklirati

Kada je tačno ekologija postala Instagram trend? Kada je postalo IN da iskaču tekstovi u kojima piše: OSIM ŠTO JE…

.

Nismo u vinklu

Novo istraživanje pokazuje da je otapanje lednika, koje je rezultat globalnog zagrevanja, od 1990-ih uzrokovalo značajne pomake u Zemljinoj osi…

.

Za vreme nema leka, prilagođavajmo se

Meteoropatija ili "bolest vremena" danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, čak i - decu. Pasivne meteoropate na osnovu tegoba…

.

U potrazi za mehurićima

Svetski neprijatelj broj jedan, ako biste konsultovali većinu novinskih članaka i priča o budućnosti naše planete ili gotovo sve naučnike,…

  • 06:00 Music mix by Anja
  • 11:00 Radio Gruvanje
  • 12:00 U kakvoj zemlji želim da živim
  • 13:00 Pop up
  • 14:00 Dnevna soba

Anketa

Kako te rade praznici ?

Oradio logo