...
TRENUTNO20:00 - 00:00Music Mix by Bea

Društvo / Aktivizam

Nije dovoljno reciklirati

27.09.2021.

Kada je tačno ekologija postala Instagram trend?

Kada je postalo IN da iskaču tekstovi u kojima piše: OSIM ŠTO JE LEPA, ZALAŽE SE ZA EKOLOGIJU: Influenserka iz Srbije među 10 najlepših devojaka na svetu!

Danas svaki domaći influenser misli da može da se slika sa transparentom protiv zagađenosti vazduha i postane ekološka heroina ili heroj, bez da pokupi za svojim psom ili razvrsta otpad.

Pitaš se: a kako smo došli do mladih? Jedna reč: Greta.

.

Prošlo je više od četiri godine otkako je Greta Tunberg započela svoj "Školski klimatski štrajk". Tada je imala 15 godina i izostajala je iz škole da bi protestovala ispred švedskog parlamenta, pozivajući svetske lidere da preduzmu konkretnije korake u očuvanju životne sredine. I dalje poziva te iste lidere, ali na globalnom nivou - govorila je i na Samitu o klimatskim promenama UN u Njujorku. Rekla je svetskim liderima da ne rade dovoljno, a njen govor preneli su svi svetski mediji. Fotografija Grete dok gleda u Donalda Trampa - poznatog skeptika kada je reč o klimatskim promenama - postala je viralna.

Ali kako je tako brzo od usamljene švedske tinejdžerke postala globalna ikona borbe protiv klimatskih promena?

 

Gretino obraćanje u UN

Sve je počelo kada je rešila da se svakog petka, umesto u školu, uputi ka zgradi švedskog parlamenta. Greta je 20. avgusta 2018. godine okačila fotografiju sa protesta - sedela je sama držeći transparent protestujući protiv klimatskih promena i zahtevajući od vlasti da reaguje. Četiri dana ranije postavila je svoju fotografiju u majici sa slikom aviona i natpisom upozorenja - odlučivši da ne leti više avionom kako bi se smanjio ugljenični otisak. Ona je veganka i ubedila je roditelje da prestanu da jedu meso. I kada se tako sklope kockice, dobijemo zgodnu medijsku sliku. Elokventna mlada devojka koja strastveno govori o temi bliskoj njoj i mnogim mladim ljudima.

Zatim je pozvala i druge mlade ljude širom sveta da urade isto.

Protest je putem društvenih mreža prerastao u pokret pod nazivom Petkom za budućnost. Pokret traje i dalje i posebno je aktuelan u Nemačkoj, gde je u toku predizborna kampanja. Sve više mladih svakog petka je na ulicama Berlina gde od partijskih kandidata zahtevaju da na svoj dnevni red stave ekološke teme.

Na poslednjem, sad u petak, bila je i Greta. 

"Ovo je izuzetno turbulentnih poslednjih godinu i po dana. Vreme u kome živimo pokazalo je koliko je ranjiv svako od nas. Ali videli smo i koliko brzo stvari mogu da se preokrenu. Jasnije je nego ikad da nijedna politička partija ne radi ni blizu dovoljnog. Ali još gore od toga – čak ni njihove predložene obaveze nisu ni blizu toga da budu u skladu sa onim što bi bilo potrebno za ispunjenje Pariskog sporazuma", rekla je Greta na tom okupljanju.
 ekologijaprotest jpeg

Gretin talas je daleko od obale i na njemu sada jašu na hiljade mladih širom sveta. Ona je ikona ekološkog pokreta, sviđalo nam se to ili ne. To nas dovodi do ključnog pitanja – kako je ekologija postala in tema, dok su nam istovremeno lokalne sredine sve prljavije.

"Kao i sa drugim mainstream temama, imamo jasno mišljenje koje volimo da iznosimo, ali suština problema ostaje i dalje mnogima velika nepoznanica. Ono što je zajedničko za sve mainstream teme, pa i ekološke, jeste da je uvek neko drugi kriv i da smo mi uvek u nekoj ulozi žrtve, kojima je uskraćeno pravo na zdravu životnu sredinu i kvalitet života", objašnjava ekološki aktivista Andor Luhović.

"Često ulećemo u zamku u kojoj se veruje da smo, ako recikliramo što više - time uradili dovoljno, kao pojedinac, kada je očuvanje životne sredine u pitanju. I dalje nemamo osećaj o tome koliko je važna separacija otpada, koliko je važno da očuvamo zelene površine i svoj zeleni krov nad glavom. Mislim da je prvi, najvažniji korak koji možemo da učinimo, da ne stojimo nemi kada svedočimo aktivnom narušavanju životne sredine. Potrebno je da budemo glasni i ne dozvolimo da nam neko tamo narušava i ovo malo zelenila što nam je ostalo", upozorava on.

Nema ne ostaju pojedina udruženja kao što je novosadski Eko kurir, koji poslednjih sedam godina organizuje akcije čišćenja ili ozelenjivanja Novog Sada. U subotu je održana samo jedna od njih – Čišćenje plaže Bećarac.

"Čini mi se da nam je ovo na Bećarcu sedma ekološka akcija čišćenja i uređenja. Prvo je krenulo od plaže Bećarac, a kasnije smo krenuli da pravimo Bici oaze. Prethodnih godina imali smo veoma lepo podršku od organizacija iz Novog Sada koje su, sa svojim članovima, učestvovale u samom čišćenju, a isto tako nam se javljao i veliki broj garađana koji se pridružio akciji. Prethodnih godina, svaki put se na ovakvoj akciji okupi minimum pedesetak ljudi i rezultat tih akcija bude jedno jako lepo druženje, čista Bici oaza i plaža Bežarac i preko 100 džakova kojekakvog raznog smeća i otpada koje ljudi bacaju tu kada dolaze da borave u prirodi", priča Dejan Vlaški iz Eko kurira.

ciscenjedunava

Početkom dvehiljaditih, u Srbiji ekološki problemi nisu bili česta tema, a ekološki protesti – tek izuzetak. Stanje se unekoliko menja tokom 2010-ih, kada strani donatori, u okviru procesa evrointegracija, počinju da izdvajaju novac za realizaciju ekoloških projekata.

Podržane donacijama, brojne nevladine organizacije počinju ozbiljnije da se bave temom zaštite životne sredine, pa ekološka pitanja postaju nešto zastupljenija u javnom govoru. Ipak, od spolja nametnuta i oblikovana u skladu s prioritetima evropske ekološke politike, a bez jasne veze s konkretnim uslovima u kojima žive građani Srbije, ekološka tematika dugi niz godina nije uspevala da pronađe svoje mesto u iskustvima i svakodnevnim potrebama građana. Tek pre nekoliko godina ekološki aktivizam u Srbiji počinje da dobija svoj autohtoni izraz.

To se manifestuje, s jedne strane, u formi samoniklih ekoloških protesta i inicijativa lokalnog karaktera, a s druge, kroz praktikovanje ekoloških životnih stilova. Veliku ulogu u formiranju ekološke svesti imaju međunarodne organizacije poput WWF-a, koje, između ostalog rade i sa mladima. Takve organizacije pre svega rade na uključivanju mladih, objašnjava Mina Mirić, koordinatorka projekta Na mladima klima ostaje WWF-a Adria.

"Kada kažemo da je važno uključiti mlade u razgovore o ekologiji i klimatskim promenama, mi to kažemo u najsveobuhvatnijem mogućem smislu. Ne samo da ih uključujemo u nova saznanja koja dobijemo i odluke koje donosimo, već i od njih tražimo ideje, predloge, savete, na koji način je najbolje prići određenim temama kada govorimo o različitim starosnim grupama i uključiti mlade u najkreativnijem mogućem smislu. Ne samo kroz formalno i neformalno obrazovanje, već pružajući im alate i sve što je potrebno da one aktivnosti koje oni žele da sprovedu, da im to i omogućimo i da ih podržavamo u takvim zamislima", objašanjava Mina, ali i dodaje da je najvažnije kako se to manifestuje u lokalnim zajednicama.

gogreen jpeg

"Svi smo svedoci sve veće zastupljenosti teme klimatskih promena i očuvanja životne sredine u poslednijih nekoliko godina. Svakako su to teme koje su sve prisutnije u medijima, u našim svakodnevnim razgovorima, ali samo iz razloga što svake godine sve više imamo na uvid posledice. Ipak, kada govorimo o načinima na koje svako od nas može da učestvuje u izgradnji u svakom smislu zelenije okoline, počnimo od lokala. Počnimo od onoga što je u našem najbližem okruženju. Bitno je upoznati se sa onim što u vašem najbližem okruženju možete da uradite, ali isto tako da i koliko god je to moguće da stupite u kontakt sa istomišljenicima, sa ljudima koji te iste teme smatraju podjednako važnim i hitnim za rešavanje. Počnimo od tih malih promena na lokalu, kako bi imali što veću i što zeleniju okolinu", zaključuje ona.

Prema istraživanju Instituta za javne politike, ljudski uticaj je dostigao kritičnu tačku i preti da ugrozi društvo i svetsku privredu. Ova destabilizacija se dešava brzinom koja je bez presedana. U izveštaju stoji da je proces zagađenja dostigao kritičan nivo. Konretno, to znači da polako ostajemo bez prilike da se izvučemo iz potencijalne katastrofe. I tu je bitno to - kako se ponašamo na lokalu.

Bacaj đubre. Posadi drvo. Očisti za psom. Ne troši uzalud vodu.

Ima jedan Balaševićev stih. Nije mu ekološka svest možda bila namerena kao osnovna poruka, ali ona je svakako tu.

"Ko nije drvo razumeo prvo,

Pa tek onda sadio

Taj nije ništa uradio...

I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad."


Ako i ti imaš pritužbe na zapuštene lokalne sredine, celu emisiju poslušaj u podcastu.

 

I. Miloradov

Možda te još zanima:

.

Zašto ti za posao (ne)treba diploma?

Koliko već slušaš o reviziji diploma u javnom sektoru, o akademskim kvalifikacijama političara, programera i Elona Maska. I baš svi…

.

Stvari nisu kakve deluju u reklamama: Slučaj Crnog petka

Verovati u istinski velike popuste na Crni petak u Srbiji, isto je kao verovati da Deda Mraz donosi poklone za…

.

Generacija odrasla na veronauci

Pre tačno 20 godina, fizika, matematika, hemija i drugi đački bauci, kao nove školske drugove dobili su veronauku i građansko…

.

Šta sve slučaj zakona o abortusu u Poljskoj može da nas nauči

Protesti u Varšavi i još osamdesetak mesta izbili su nakon što je tridesetogodišnja trudnica umrla u bolnici. U 22. sedmici…

.

Sedam stvari koje možeš da radiš dok prokrastiniraš

Znaš li ko su neopevani heroji? Ljudi koji zaista ustanu ujutro i odu na trčanje. Oni koji se jave kad…

.

Ta prljava reč: prokrastinacija

Prokrastinacija je ponašanje koje karakteriše odlaganje obaveza za kasnije. Počinje onom blagom, da kažemo uobičajenom, kada nalazimo razne izgovore da…

  • 15:00 90 u 60
  • 16:00 Music Mix by Bea
  • 20:00 Music Mix by Bea

Anketa

Koliko se uvođenje kovid propusnica pokazalo kao dobra mera protiv koronavirusa?

Oradio logo