Društvo
Klimatske promene menjaju planove za odmor
Prošle godine, neposredno posle superćelijskih oluja, išla sam sa porodicom na kampovanje. Petnaest dana smo u kampu u Istri proveravali aplikacije za vremensku prognozu više puta u toku dana, ne bismo li pobegli iz kampa na vreme ukoliko krene obaranje drveća. I u čitavoj toj preokupaciji oko jakog vetra, uhvatile su nas velike poplave koje su pogodile Sloveniju. Bili smo svedoci evakuacije Slovenaca iz kampa koji su pohrlili kući da provere šta je od njih ostalo. Mi smo ipak prošli mnogo bolje. Zaglavili smo se na autoputu i kretali prosečnom brzinom od 30 km na sat od Rijeke do Zagreba, jer je to bio jedini prohodan put ka Ljubljani u tom momentu. Ove godine razmišljamo o drugom terminu za odlazak na letovanje. I nismo jedini.
Turističke agencije su potvrdile da je povećana potražnja za junskim aranžmanima, kao i za onim u septembru. Mora na koja naši turisti uglavnom odlaze se ranije zagrevaju i u junu su već veoma prijatna za kupanje.
"Klimatske promene podrazumevaju da se vremenske prilike na određenim lokacijama menjaju. Čak i iz dana u dan uslovi mogu da budu znatno drugačiji. Već je zabeleženo da imamo manje dana sa snegom, posebno sa količinom koja je potrebna za zimski turizam. To važi i za letnji period, jer temperature postaju više i turistima nije prijatno da borave na takvim mestima", priča za Oradio klimatolog dr Vladimir Đurđević i dodaje da mesta koja su bila prijatna za odmor, sada gube svoj kvalitet, dok ona koja su u prošlosti bila prehladna postaju atraktivnija.
Manje snega u ski sezoni
Sagovornik Oradija @boarder_Poofy zime provodi na Kopaoniku kao snoubord instruktor i svedok je promena koje se u ovom zimskom centru dešavaju.
"Deluje kao da sve kasni mesec dana. Decembar je jako slab, a onda se sezona pokrene u januaru. Padao je sneg i u aprilu. Desi se na Kopaoniku da jedna nedelja bude grozna, a onda kao da si iz proleća uleteo u zimu. Sve se menja preko noći i nepredvidivo je. Krajem novembra je palo pola metra snega, sutra to nije moglo da se vozi, a prekosutra nije postojalo. To se dešava kada duva vetar sa juga koji kao fen ubija sneg. Sunce i temperatura u plusu ga ne uništavaju kao južni vetar”, priča nam Poofy.
Turisti se prilagođavaju koliko mogu. Ko mora da planira, zbog dece ili drugih obaveza, dođe kad može, pa se prilagođava situaciji na terenu. Ako ima snega, svi su zadovoljni, a ako ga nema - šetaju se. Ipak, na Kopaoniku je situacija mnogo bolja nego na skijalištima u okolini. Kopaonik je prošle sezone imao 100 skijaških dana, Jahorina dosta manje, a Kolašin, kako kaže Poofy, nije imao ni jedan skijaški dan.
Požar i suše - izazovi za turizam
Ako letujete u najtoplijem delu sezone na Mediteranu, postoji još jedna stvar od koje biste mogli da strepite.
"Kada govorimo o Mediteranu, požari su postali više nego česti. Poslednjih nekoliko sezona imali smo u Grčkoj ozbiljne šumske požare. Morate da pratite izveštaje i gledate dokle je požar stigao, u kom pravcu se kreće, da li će da eskalira narednih dana. Kvalitet vazduha takođe postaje upitan kada imate požar u blizini. Sve je to izazov za turizam kao granu privrede”, kaže Vladimir Đurđević.
Osim požara, tu su i dugi sušni periodi koji takođe utiču na kvalitet turističke ponude. Rafting morate dobro da isplanirate, jer će nalet adrenalina po koji ste došli izostati ako je vodostaj nizak.
Niko ne želi da ode na odmor i da svakog dana proverava meteorološka upozorenja o olujama, požarima, kvalitetu vazduha i toplotnim talasima. Osim toga, porast temperature menja i procese u samom moru, pa se tako sada češće javljaju meduze i crvene alge, koje mogu da vam pokvare plivanje jer bockaju i peckaju. Ljudi ipak žele da odu na more i da im bude prijatno, da budu rasterećeni i da ne brinu, a to poslednjih godina na Mediteranu nije lako moguće.
OBRATI PAŽNJU
Više o tome koliko klimatske promene utiču na turizam i u Evropi i u svetu, poslušajte u emisiji Eko linija na plejeru ispod ili na podkastu Oradija
Alma Kovčić
Foto: Pixabay