...
TRENUTNO13:00 - 14:00RetroTips

Društvo / Aktivizam

Obedska bara i klimatske promene: svet koji nam se topi pred očima

22.03.2024.

Obedska bara, najveće plavno područje u Srbiji, poslednjih godina, osim čoveka, značajno ugrožavaju i zahuktale klimatske promene. Primećen je manji dotok vode iz Save, poplavni talasi su sve ređi i postaju nepredvidivi, a šumsku floru naročito ugrožava značajno smanjenje nivoa podzemnih voda. 

.

Fotografije: Petar Klaić

Sve ovo deo je prirodnog procesa zarastanja močvarnih područja, ali se umesto posle hiljada godina, zahvaljujući ljudskom i efektu staklene bašte, promene vide i za proteklih desetak godina. 

Slobodan Pošarac živi u Obrežu, selu nadomak Obedske bare. Ima 37 godina i čitav dosadašnji život proveo je na obalama bare. 

"Promene nisu male, nego ogromne", kaže Slobodan.

"I to ne na bolje, nego na gore. Vode je sva manje, nekada je nivo Obedske bare bio znatno veći, kanali kroz koje Sava uliva vodu su verovatno manje prohodni jer su zarasli", objašnjava Slobodan.  

On kaže da je poslednjih godina teško predvideti i kada će savska voda ući u sistem.

"Kad sam bio mlađi, znali smo tačno kada nas čekaju poplavni talasi i na osnovu toga smo planirali pecanje. Sada, recimo, plavnog talasa nema u proleće, ali se pojavi kad mu nije vreme", tvrdi Slobodan. 

I njegov prijatelj Momir Paležević navikao je da peca na Obedskoj bari.

"Od svoje desete godine pecam. Leti ide štuka na varalicu, u jesen štuka na kedera. Zimi nema pecanja, a u rano proleće riba uglavnom ne radi. Imamo babušku, šarana, linjak je ponovo došao jer je voda u zadnje vreme kvalitetnija", kaže Momir.

On sve ređe peca na Obedskoj bari. Promene su mu i pored toga vidljive.

"U proleće ne dobijemo vodu koja nam treba, nego, recimo, dobijemo neku vodu u junu koja nam ne treba. Nekada se znalo, poplave u martu, pa posle leti još poneki talas, a sada je sve poremećeno. Čini mi se i da ptica ima mnogo manje. Bilo je puno belih čaplji, a sada ih nema. Pojavili su se labudovi koje nikada nismo imali. Pre sam viđao gnjurce i šljuke, orlovi su imali gnezda, a sad to više ništa ne viđam", kaže Paležević.

Najviše ga plaši vidljivo smanjen dotok vode.

"Plašimo se da bi vodostaj mogao da se smanji, to bi uticalo na floru i faunu, izgubili bismo ptice, životinje. Na žalost to je izgleda neminovno, samo je pitanje kada će se desiti", pesimističan je Momir. 

Sve tajne Obedske bare

Obedska bara je ime najverovatnije dobila po srednjovekovnom manastiru Obed u blizini. Nalazi se uz reku Savu i zauzima površinu od preko 30.000 hektara, dok zaštićeno područje pokriva 9.820 hektara. Udaljena je svega 40 kilometara od Beograda i 70 od Novog Sada. 

Obedskabara0030

Najveće je poplavno područje  u Srbiji, površine 12.000 hektara. Glavno obeležje je mrtvaja u obliku potkovice, koja je duga 13,5 kilometara, sa 13 većih okana i širinom do 750 metara. Neposredno uz plavni prostor nalaze se naselja Kupinovo, Obrež i Grabovci.

Obedska bara se snabdeva vodom površinskim putem iz reke Save. Deo vode dobija i iz podzemnih voda iz pravca Fruške gore, zatim od kiša i snegova. 

Tu živi više od 30 vodenih i močvarnih, šumskih i livadskih biljnih zajednica, sa preko 500 vrsta biljaka. Do sada je zabeleženo 50 vrsta sisara, sa značajnim predstavnicima kao što su vidra, divlja mačka, kuna zlatica, šakal i dabar. Zabeleženo je i 13 vrsta gmizavaca i 16 vrsta riba. 

Uz bogatu floru i faunu, Obedska bara igra dve veoma važne uloge za svoju okolinu. Ona je prirodni prečistač. Savska voda koja ulazi u nju u poplavnim talasima, dalje izlazi znatno prečišćena. Takođe, Obedska bara je jedan veliki sunđer koji može da upije i najveće plavne talase i tako umanji opasnost od poplava za nizvodna naselja, uključujući i Beograd.

Promene iz godine u godinu

Ivana Lozjanin, samostalni referent za zaštićena područja i životnu sredinu iz Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica na Obedskoj bari je od 2011. godine kada je započela karijeru. 

Kada ju je prvi put videla ostala je očarana lepotama močvarnog kompleksa.

"To je za mene bilo mistično prostranstvo, prašuma, močvara. Beskrajno područje za istraživanje. Svi nedostaci, komarci, bube, gusto rastinje, to sve nestane jer ona svojom lepotom i prirodnošću sve anulira", kaže Ivana Lozjanin.

Pošto je direktno zadužena za očuvanje Obedske bare, njeno svedočenje o promenama veoma je dragoceno.

"Negativan uticaj se vidi vrlo jasno i u veoma kratkom periodu. Desetak godina za prirodu nije ništa, ali za ljudski život je dovoljno. Vidimo sušenje starih stabala koja su nekada živela do 600 godina. Sada se suše već na oko 150 godina starosti. Sve je manje vode, poplave nisu uobičajene, makar ne onakve koje donose život Obedskoj bari. Postale su nepredvidive, nikad ne znate hoće li ih i kada biti. I kada dolaze, recimo, donesu u proleće pet plavnih talasa, što je za populacije barskih ptica neprihvatljivo jer ne mogu da se gnezde. Došli smo u situaciju da u poslednje tri godine nemamo gnježđenje barskih ptica”, objašnjava Ivana. 

Obedskabara0027

Koliko je kompleksan i krhak život na Obedskoj bari Ivana Lozjanin objašnjava jednostavnim nizom.

"Poremećeni su ciklusi plavljenja, a snizile se podzemne vode. Čim se poremeti vodni režim, to se odrazi na šume. Kada drvo, čiji koren više ne dohvata podzemnu vodu, fiziološki slabi, napadaju ga drugi faktori: patogeni insekti, bolesti i stabla se suše", kaže naša sagovornica. 

"Čitave zime nismo imali kišu. Teško će je biti i na leto. Temperatura raste i to se ovde naročito oseća. Sve su to faktori koji ugrožavaju Obedsku baru. Više od 80 odsto ovakvih područja izgubljeno je u svetu i sada je jasno zbog čega", dodaje Ivana.

Podzemne vode nestaju

O Obedskoj bari brine i Ivana Vasić iz JP "Vojvodina šume". Ona kaže da je, osim globalnog zagrevanja i direktan čovekov uticaj krivac za stanje na Obedskoj bari. 

"Uzvodno su građeni nasipi koji su uticali na upliv vode. Sa druge strane, jako se promenio i način korišćenja prostora. Pre 150 godina je ovo bila kombinacija šumsko vodenih staništa. Taj se odnos promenio, jer je zemljište decenijama pretvarano u poljoprivredno ili šumsko", kaže Ivana Vasić.

Obedskabara0020

Ona kaže da "Vojvodina šume" kontinuirano prate nivoe podzemnih voda.

"To je jedno od najvažnijih obeležja promena koje se dešavaju. Podzemne vode, zbog uticaja na ekosistem, imaju veliki značaj. Šume koriste korenov sistem za snabdevanje, a promene podzemnih voda ključno utiču na hrast lužnjak. Nivo podzemnih voda spustio se za oko dva metra. Korenov sistem skoro da više nije u mogućnosti da zahvati vodu. Isto se dešava i u Bosutskim šumama više od deceniju unazad", upozorava Ivana.

Postoje, kaže ona, i neki drugi pokazatelji.

"Mi smo plavno područje i poplave su najpoželjnija pojava. One snabdevaju vlažna staništa, bare i vodena ogledala. Kad sam počela da radim, bilo je normalno da se u januaru čamcem prođe celom barom, a sada to više nije moguće. Prošle godine je nivo bio malo viši nego prethodne, ali to su sve ređi slučajevi”, kaže Ivana Vasić. 

Ali, jesu li klimatske promene jedini krivac za takve trendove? Slobodan Puzović iz Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine svedoči da su vodeni sistemi na ovom području podložni i najmanjim uticajima.

"Svako kanalisanje potoka, svako krčenje šumice uz reke, komasacija, sve utiče na uslove u slivnim područjima. Pola Balkana, cela Bosna, pola Hrvatske, sve te vode dolaze do Save. Svaka promena na mikro-planu posle utiče na vode koje dospevaju u Obedsku baru. To je onda direktni negativni uticaj čoveka. Teško je razlučiti koliki je deo problema zbog klimatskih promena, a koliko direktan uticaj čoveka", kaže Puzović. 

Šta ptice kažu?

"Nekad je Obedska bara bila sastavljena od trećine vode, trećine vlažnih livada i trećine šuma. To je bilo idealno. Da je danas tako, posledice klimatskih promena bi se ovde nemerljivo manje osetile", smatra Puzović.

"Prvo su isterali stočare i masovno su livade pošumljavali topolama. Tako smo za nekoliko decenija od niskih i plavnih terena dobili uzdignutu zemlju, jer topola produkuje mnogo lišća i stvara se sloj novog humusa. Devedesetih nismo imali ni dva odsto vlažnih staništa na ovom području. Ekosistem je potpuno poremećen i mnoge vrste su nestale", kaže Puzović.

Takav trend iz Obedske bare je skoro potpuno oterao čaplje.

"Čaplje su indikatori upravo vlažnih livada. Njima su potrebne površine koje su pod vodom desetak centimetara. To su livade po kojima čaplje mogu da hodaju i traže hranu. Kako su takve livade ekstremno smanjene, mi smo izgubili i većinu čaplji", objašnjava Puzović.

Obedskabara0022

Devedesetih godina Zavod za zaštitu prirode u saradnji sa "Vojvodina šumama" i brojnim volonterima počeo jeda krče pojedine delove Obedske bare, kako bi se na njima ponovo formirale vlažne livade. 

"Očistili smo od 1997. godine oko 250 hektara i to nije bilo mnogo, ali je bilo važno za ptičje vrste. Zahvaljujući toj akciji dobili smo koloniju čaplji od oko 1.000 parova. Onda smo imali sušne periode. Prošle godine poplava je bila solidna i kolonija se vratila, ali sa samo oko 400 parova. Videćemo sada hoće li se to održati. Te livade brzo zarastaju i ako ih ne održavamo, one će nestati. Ipak, posao koji smo tada obavili pokazao je šta bi sve trebalo raditi da se vrati ravnoteža i ublaže posledice klimatskih promena. Ali za to nikad nema para", ističe Puzović. 

I Ivana Lozjanin se slaže da bez pomoći čoveka Obedska bara ne može opstati. 

"Vodena okna su sada otvorena, čistimo staništa i tako štitimo vrste u tim staništima. Moramo uklanjati mulj, seći prekomerno rastinje, invazivne vrste. Do sada su se najbolje pokazala rešenja bliska prirodi. Na Obedskoj bari generacijama imamo imamo tradicionalno pašarenje. Lokalno stanovništvo dovodi stoku na ispašu na vlažna staništa i ona iskorenjuje invazivne vrste. Međutim, stoke je sve manje i u poslednje vreme je nema na našim livadama. Radimo na tome da se pašarenje vrati jer ne postoji bolja metoda od te”, kaže Ivana.

Prirodni prečistač vode

Njena koleginica Ivana Vasić dodaje da je sve više vidljivih pokazatelja promena.

"U okviru prvog stepena zaštite, na Obedskoj bari 315 hektara je zaštićeno 1974. godine. To je mesto koje se ne dira, već vidimo promene u njemu. Hrast lužnjak je bio dominantan pre 50 godina. Njega praktično sada i nemamo. Pojavljuju se nove vrste. Važno je znati da je to područje u kojem se ništa ne dira, a stvari se drastično menjaju. Promene se sada vide u periodu od pet do sedam godina", objašnjava naša sagovornica. 

Jedna važna funkcija Obedske bare je prečišćavanje vode. Druga je zaštita od poplava.

"Sava se ulije, voda uđe brzo, ali veoma sporo otiče. Štetne materije se na taj način talože na dno i poplavni talasi ostavljaju iza sebe ono što ne valja. Voda se dalje uliva nazad u Savu, ali je znatno boljeg kvaliteta”, objašnjava Ivana Vasić. 

No i ta je funkcija usporena i sve ređa, jer je i poplavnih talasa sve manje. 

Obedskabara0015

"Retke su sezone kao one od pre 2010 godine. Poslednji put smo imali rekordan nivo vode 2014. godine, kada su bile velike poplave. U toj situaciji Obedska bara je primila veliku količinu vode, ugrubo procenjeno više od 2.5 miliona metara kubnih. Bili smo prva linija odbrane od poplava nizvodnih mesta", kaže Ivana.

Topolomanija i dugoročne posledice

Klimatske promene su posledice ljudskog delovanja, pre svega povećanog aero zagađenja. Ipak, neka direktna ljudska dela dugoročno su oblikovala Obedsku baru na takav način da se danas još teže nosi sa klimatskim promenama. 

Jedna od najvećih opasnosti po ovo područje desila se 1962. godine. Postojali su operativni planovi da se celokupno područje Kupinskih greda, unutar Obedske bare, iskrči. Plan je bio da se zatim celokupni prostor, veći od 2.000 ha, zasadi plantažnim topolama, u redove. U Zavodu za zaštitu prirode Srbije saznali su za te planove, animirali javnost i niz važnih državnih institucija. Bili su svesni da bi to bio konačni i nepovratni udarac za tu jedinstvenu prirodnu oazu. Borba je trajala gotovo dve godine i bila je neizvesna i teška, ali su na kraju zaštita prirode i Obedska bara trijumfovali. U martu 1965. iznedren je prvi zvaničan program zaštite i uređenja Obedske bare. To je rezultiralo novom, kvalitetnijom zaštitom šireg prostora 1968. i novim operativnim planom zaštite i uređenja u 1969. godini. 

Obedskabara0014

To je bio primer uspešne zaštite jednog malog dela Obedske bare. Na žalost, dobar deo ondašnjih pašnjaka uništen je sadnjom topola koja je služila za papirnu industriju. Plantaže topola su i dalje tu, a vlažne livade su svedene na svega nekoliko procenata. 

Da li klimatske promene zaista ubrzano menjaju Obedsku baru?

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da postoje više nego dobre šanse da klimatske promene direktno utiču na vodni režim u Obedskoj bari.

"Nemamo čvrste dokaze za to, jer bi za utemeljene tvrdnje morali imati multidisciplinarna istraživanja. Ali znamo kako je klima promenjena i kako može uticati na takva osetljiva područja”, kaže Đurđević. 

Prema njegovim rečima, suše u Srbiji, u toplijem delu godine, duplo su češće nego ranije. Ukupna količina padavina se ne menja, štaviše imamo i blagi rast, ali od aprila do septembra sve je sušnije.

"Sada imamo suše koje su po intenzitetu u rangu najjačih suša ikad. Jedna takva je bila 2012. godine, a sada ćemo sve češće gledati takve okolnosti. E sad, ako se naše područje suši, a imamo porast padavina, gde je ta kiša? Odgovor kaže da su padavine postale intenzivnije. Imate duže periode suše, a kad se kiša pojavi onda naglo padne i u mnogo većim količinama. Te padavine nisu dobre za nivoe reka zbog poplava i ta voda brzo nadođe, ali brzo i otekne. To bitno narušava režim kako vodena područja, poput Obedske bare, dobijaju vodu. Dakle, sada vode fali ili je bude previše za kratko vreme. Sporom ritmu Obedske bare treba postepeni priliv većih količina i vreme da je procesuira", objašnjava Đurđević.

Obedskabara0019

Te promene u padavinama direktna su posledice zagrevanja Zemlje.

"Da se planeta nije ugrejala imali bismo isti režim kao ranije", kaže Đurđević.

"Mi nemamo studiju koja bi preslikala te promene na hidrologiju. Niko se time nije detaljno bavio, jer je to kompleksno istraživanje. Kada bismo imali takvu studiju i doprinos klimatskih promena na Obedskoj bari bi bio precizno merljiv. Ipak, promene su golim okom vidljive, možemo komotno izvući zaključke iz tih slika", objašnjava Đurđević. 

Poslednjih 150 godina planeta se zagrejala 1.5 stepen. Taj porast se desio jer smo dodavali ugljen dioksid u atmosferu. Što ga je više, planeta je toplija.

Zbog toga, sve zemlje sveta su dogovorile Pariski sporazum da se temperatura podigne najviše do dva stepena do 2050. godine.

"Još jedan stepen prostora imamo 'fore'. Ako bismo svi bili odlučni da sprovedemo sporazum do 2050. godine planeta će biti toplija za jedan stepen, ali posle toga više ne bi trebalo da bude promena. I taj dodatak zagrevanja biće uočljiva promena, osetićemo je žestoko, ali to su promene na koje se možemo prilagoditi bez opasnosti po opstanak. Bolji scenario od toga ne postoji", kaže Đurđević.

Neizvesna budućnost

Kako bi dodano zagrevanje uticalo na Obedsku baru pitanje je na koje odgovor možemo dati samo posrednim putem. Taj uticaj može se ublažiti ljudskim uticajem. 

Obedskabara0016

Vladimir Đurđević kaže da bi trebalo dobro razmisliti o tome do koje mere čovek treba da se meša u promene.

"Intervencije na takvim područjima su veoma skupe. Moramo razmisliti koliko energije, novca i znanja možemo uputiti na takve projekte, a da to ima smisla, da se vidi efekat. Pitanje je koliko u ovakvim okolnostima uopšte možemo učiniti", kaže Đurđević.

Sa druge strane, Slobodan Puzović iz Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine kaže da bez učestalih intervencija vrlo brzo gubimo Obedsku baru.

"U ovakvim područjima mora jako mnogo da se radi da bi se očuvala staništa i ublažile posledice klimatskih promena. One ne utiču na klisure i na slična staništa. Hiljadama godina se tamo ništa ne menja, pa čak i pod pritiskom klimatskih promena. A u Vojvodini, gde je sve podređeno brzim procesima zarastanja i gde ljudi iz okoline svakodnevno utiču na područja poput Obedske bare, ne može da se ne radi jer će sve propasti", kaže Puzović.

Ivana Vasić iz "Vojvodina šuma" slaže se sa Puzovićem da je intervencija potrebna. Pitanje je samo do koje mere.

"Pitanje za struku i širu javnost je kako da očuvamo to što imamo i gde je crvena linija do koje ima smisla ulagati ogroman novac? Sve te aktivnosti su jako skupe, zahtevne u tehnološkom smislu. Na Obedskoj bari smo pre osam godina radili revitalizaciju Krstonošića okna. To je jedan veoma mali deo koji se prostire na oko 200 hektara. Trošak je bio tri miliona evra. Zamislite koliko obnova košta na mnogo većim površinama".

O sudbini Obedske bare možete poslušati i naš podkast "Radio grafiti" u epizodi: "Kako je globalno zagrevanje napalo moje prvo izletište"

Petar Klaić

Jelena Božić


(Projekat „Jačanje uloge medija u suočavanju sa klimatskom krizom“ se realizuje iz sredstava projekta SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan koji realizuju Centar za promociju civilnog društva (CPCD) iz Bosne i Hercegovine, zajedno sa partnerskim organizacijama iz Albanije – Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) i Severne Makedonije – Centar za istraživanje i kreiranje politike (CRPM) koji finansira Norveško Ministarstvo spoljnih poslova.

Projekat sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku partnerskih organizacija – Albanskog medijskog instituta, Fondacije Mediacentar, Crnogorskog medijskog instituta i Makedonskog instituta za medije.) 

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Kako je globalno zagrevanje napalo moje prvo izletište

Ovo je priča o Obedskoj bari. Na 40 kilometara od Beograda, u starom toku reke Save tu žive brojne ptičje…

.

Novi satelit u svemiru u borbi protiv klimatskih promena

Novi satelit, koji iz svemira precizno prati i određuje emisije metana u naftnoj i gasnoj industriji, biće lansiran u takvu…

.

Prijava za zelene razgovore

Beogradska otvorena škola nastavlja seriju Zelenih razgovora, tematskih diskusija o zaštiti životne sredine i klimatskih promena. Ovog puta organizuju događaj…

.

U potrazi za mehurićima

Svetski neprijatelj broj jedan, ako biste konsultovali većinu novinskih članaka i priča o budućnosti naše planete ili gotovo sve naučnike,…

.

Konkurs WWF-a: Na mladima klima ostaje

WWF poziva mlade iz Srbije da se prijave na konkurs pod nazivom "Na mladima klima ostaje". U trenutku kada se mladi…

.

Urbana ostrva toplote - očigledan uticaj čoveka na klimu

Urbana ostrva toplote su, kako im ime kaže, vrsta toplotnih ostrva koja se javljaju u urbanim sredinama, sa temperaturama koje…

  • 11:00 Y2K
  • 12:00 Za i protiv
  • 13:00 RetroTips
  • 14:00 Eko linija
  • 15:00 Vaš DJ sat

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo