...
TRENUTNO14:00 - 15:00Y2K

Društvo / Obrazovanje

Građenje identiteta zahteva toplinu, razumevanje i ljubav prema sebi

24.01.2024.

Kada završiš srednju školu ili fakultet, u roku naravno, trebalo bi da se zaposliš u struci. Takođe bi bilo dobro i da nastaviš porodični biznis, zašto bi nešto drugo počeo ili počela. Molim te neka to budu neki normalni poslovi, sa osmočasovnim radnim vremenom. Obavezno da imaš ugovor za stalno, kao i da razmišljaš na vreme o stažu i penziji. Nemoj da psuješ, ako si žensko. Umesto toga, nađi muža i rodi decu. Tako treba. Ne plači, ako si muško. I budi obavezno onaj koji obezbeđuje porodicu. Moraš, trebalo bi, tako je oduvek bilo, imaš već toliko godina, ne rizikuj, šta ti sada fali…

.

Foto: Canva.com

Gde su u svemu tome naša autentičnost, osećanja i potreba da istražujemo i budemo ono što želimo i možemo? Izgraditi identitet nije lako ni u idealnim okolnostima. Kada na taj prirodni proces počnu da utiču faktori poput tuđeg mišljenja, očekivanja sredine i zahtevi drugih ljudi, vrlo često ne znamo ni ko smo, ni šta to želimo da budemo.

Uticaj okoline na krizu identiteta nije naivna stvar. Jedna od prvih stvari koje se mere je uspeh - u đačkoj knjižici, na fakultetu, poslu, u odnosima.

Aktivistkinja i novinarka Lana Nikolić kaže da je taj osećaj moranja da budemo još uspešniji u velikoj meri formiran spoljnim porukama.

"Takvi narativi poptuno zaboravljaju na to da svako od nas živi i radi u vrlo jedinstvenim životnim okolnostima i jednostavno ne možemo svi da budemo uspešni po tim nekim parametrima. Na kraju krajeva, ne bi ni trebalo. Svako od nas mora za sebe da definiše šta je to uspeh i koja brzina nama odgovara", kaže Lana.

20240124_115714_0000

Foto: Lana Nikolić, serbiatimes.com

Pitanje uspeha nije nešto što je konstantno. Nije čak ni nešto što se može definisati i kao takvo primeniti, jer pogodite šta - svi smo različiti. Lana izdvaja dve stvari koje je važno zapamtiti.

"Prva je da nismo sami. Ima mnogo ljudi koji osećaju pritisak nedovoljnosti i pritisak da moraju biti uspešniji. Drugo je podsetnik da smo već dovoljno dobri i da sve male stvari koje smo uradili danas moramo da ubrojimo u naše lične, važne uspehe.To pitanje uspeha zaista moramo da revidiramo i u prvi plan treba da stavimo svoje mentalno zdravlje", ističe Lana.

Terapeutkinja Danijela Mladenović kaže da se pojam krize identiteta odnosi na na period ili stanje kada pojedinac doživaljava nesigurnost, konfuziju ili nedostatak jasne predstave o vlastitom identitetu.

"Može postavljati pitanja o vrednostima, ciljevima, ulozi u društvu, spostvenom smislu života i samoprihvatanja. Kriza se često povezuje sa adolescencijom, ali se može pojaviti u bilo kom životnom dobu. Kriza identiteta se može manifestovati kroz različite simptome, kao što su anksioznost, depresija, osećaj gubitka smisla, nesigurnost i promene u ponašanju", objašnjava Danijela.

Lana Nikolić kaže da svakodnevno radi na pronalaženju sebe. Revidira ideju uspeha, neprekidno podseća sebe i druge na to šta je zapravo uspeh.

"Najveći uspeh koji možemo da postignemo je to dosezanje sklada između naših unutrašnjih potreba i onoga što svet traži od nas. Ja verujem da neko pita moju baku, ona je vrlo uspešna žena koja ima svoju baštu, ima svoju veliku porodicu i zna da je voljena. Pitanje uspeha je zaista vrlo individualno i na nama je da nađemo to šta je naš unutrašnji uspeh, a ne da neprekidno tražimo spolja neku vrstu validacije i odgovora", kaže Lana za Oradio.

Uz sve te spoljašnje faktore, moguće je ublažiti ili izbeći krizu identiteta. Psihološkinja Danijela Mladenović kaže da je to izazovno, ali da se može postići razumevanjem i upoznavanjem sebe.

"Posvetite vreme razmišljanju osvojim vrednostima, interesovanjima, snovima i ciljevima. Ne treba se ograničavati nekim rigidnim idejama o tome šta treba postići u određenim godinama. Otvorenost za promene i spremost da se prilagodimo novim okolnostima zaista mogu pomoći da se izbegne osećaj nesnalaženja i nelagode", tvrdi Danijela.

danijelamladenovic png

Foto: Danijela Mladenović, anksioznioptimista.com

Studentkinju Anicu nisu obišli oni klasični stereotipi o tome šta treba da budemo i kako da se ponašamo.

"Pre nekoliko dana sam bila na rođendanu, gde su mi sagovornici rekli da bacam najbolje godine svog života jer sam zapostavila faks. Razmišljala sam o tome koliko je to istina i došla do zaključka da nije. Onda sam se još više ubedačila jer sam dozvolila da mislim da sam neuspešna i neostvarena zato što mi je neko to rekao."

Prema Laninim rečima trenutno najtoksičnija ideja, pri građenju identiteta, je ideja o tome da smo samonedovoljni, da nam stalno nešto fali.

"Mi u kontaktu sa svetom, sa prijateljima, sa porodicom, sa profesionalnim okruženjem, stalno otkrivamo nešto novo i razvijamo neke komponente identiteta koji možda ranije nisu postojale. Ta promena u identitetu je nešto što je dragoceno i što treba da pustimo da se razvija. Kada se menjamo onda zapravo i učimo. Dovoljni smo i dobro je i da učimo kroz to kako se menjmo", kaže Lana.

Terapeutkinja Danijela Mladenović naglašava da je izgradnja identiteta kompleksan proces. Kako ona kaže, nekada traje koliko trajemo i mi.

"To što mi danas prihvatamo sebe ne znači da se mirimo sa činjenicom da smo takvi kakvi smo i ne možemo da se menjamo. To što mi prihvatamo sebe, znači da danas tražimo dobar oslonac za svaki naredni korak koji napravimo u životu. Ne možemo iz stanja nezadovoljstva da pređemo u stanje zadovoljstva. Mora se desiti proces između. Prihvatnje mesta gde smo mi sada jedan je od prvih koraka koje treba da učinimo", kaže Danijela.

Lana dodaje da je ljubav prema sebi osećanje koje se konstantno razvija.

"Voleti sebe je nešto što učimo svakog dana, svakog sata i za to nam je potrebno mnogo nežnosti, topline i razumevanja prema sebi", zaključuje Lana.

Studentu Mihajlu su putovanja najviše pomogla pri samospoznaji, a tu je i pomeranje grananica i izlazak iz zone komfora.

"Tu je naravno bilo i dosta bunta, zato što sam ja odrastao u malom selu i tu postoji tačan šablon kako i šta ide u životu. Šta može da se ispuni i šta su jedini potencijali koje možete da imate. Taj bunt prema ustaljenim šablonima i manjku autentičnosti me poterao u traženje sopstvnog identietata", priča Mihajlo.

Danijela dodaje da, ako se vodimo onim što se očekuje od nas umesto onim što mi zaista želimo, to može ostaviti različite štetne poseledice na naše mentalno, emocionalno i fizičko blagostanje. Kada se usmeravamo ka očekivanjima drugih ljudi i društva, može se javiti osećaj neispunjenosti i možemo osetiti emotivnu prazninu jer postoji neusklađenost sa sopstenim identitetom.

Normalno je da se menjamo, normalno je da učimo, sazrevamo i nalazimo se uz druge ljude i okolnosti, ali naše lične potrebe, vrednosti i želje koje imamo ne moraju biti usklađene sa većinom. Razvijanje autentičnosti je najbolja stvar koju možete da uradite i zbog toga ne treba da se osećate loše. Ne morate da se uklopite ni u jedan okvir, ukoliko vas tu nešto žulja. I nema tog stereotipa, predrasude ili očekivanja koji to može da obori.

Priču o građenju identiteta poslušaj u novoj epizodi emisije "U kakvoj zemlji želim da živim":

J. Božić

Foto: Canva.com

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Autonomija, kompetencija i povezanost čine jak identitet

Različiti sadržaji koje koristimo i koji su oko nas formiraju naš identitet. Sve to je, naravno, povezano sa mentalnim zdravljem.…

.

Ukradeni lični podaci celokupne populacije Brazila

Istraživači Cybernews publikacije otkrili su da su kompromitovani lični i poverljivi podaci stotina miliona Brazilaca, koji zbog toga mogu da postanu…

.

Zaustavljeni momenat koji priča priču

Današnja tehnološka dostignuća, od pametnih telefona, preko digitalnih fotoaparata, sve do programa za obradu slike koji se relativno lako koriste,…

.

Vredi pročitati: "Midlseks"

Profesorica Filozofskog fakulteta, Nataša Polovina, specijalistkinja za srednjovekovnu književnost, za čitanje nam preporučuje knjigu "Midlseks" Džefrija Judžinidisa, sjajnu priču o…

.

Oduzimanje onlajn identiteta nije ništa manje strašno nego što bi to bilo uživo

Zaštita i bezbednost na internetu, čini se, nikada nisu bili važniji, posebno zbog toga što nam je online svet proteklih…

.

Treći maj: godinu dana tuge i raspadanja

Prošlo je godinu dana od tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Na žalost, taj događaj pratila je još…

  • 13:30 Pesma dana
  • 13:45 Prava stvar
  • 14:00 Y2K
  • 15:00 Music Mix by Bea
  • 16:00 Popodne na O radiju

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo