Lektira razvija kritičku svest

Reakcija javnosti na odluku da se dela Desanke Maksimović izbace iz nastavnog programa za treću i četvrtu godinu gimnazija, ukazala je na to koliki uticaj imaju lektire na osnovce i srednjoškolce. Ukidanje ove odluke prikazuje bitnost pomenute literature, ali i ostalih dela koja su izbačena iz školskog kurikuluma. O značaju izbora lektira, njihovom uticaju na mlade generacije, razgovarali smo sa studentima književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Kako navode naši sagovornici, u osnovnoj školi književnost ima moralnu i didaktičku ulogu, jer obuhvata period u kom mladi tek započinju svoje formiranje, te su podložni različitim uticajima. Studentkinja književnosti i jedna od pokretačica peticije za vraćanja dela Desanke Maksimović u nastavni program Jovana Todorović kaže da lektire razvijaju sposobnost tumačenja teksta, kako bi se negovala kultura čitanja.

"Književnost je značajan deo kulturnog identiteta. Kako na planu nacije, tako i na planu celokupnih ljudskih dostignuća. Upravo zbog toga je u srednjoj školi program koncipiran na način da se pokaže istorijski razvoj književnosti, od antike do savremenosti. Kako se ljudska misao o određenim stvarima menjala, umetnički oblikovala, kako se ostvarivao dijalog između različitih kultura putem književnosti. Lektire su tu kako bi se izgradilo osnovno čitalačko iskustvo i kako bi se, nadamo se, ostvarila ljubav mladih prema književnosti ali i njihovo umetničko mišljenje", kaže Jovana za Oradio.

Na važnost ove literature ukazuje i predlog Društva za srpski jezik i književnost da se poveća fond časova srpskog jezika i književnosti, čime bi se stvorila mogućnost za uvođenje novih dela, što ne bi uticalo na već uvrštene.

Iako postoje lektire koje nisu omiljene, studenti književnosti kažu da razumeju zašto se nalaze u nastavnom planu i zašto ih je potrebno pročitati.

"Lektire koje smatram važnim, a koje mi nisu, žargonski rečeno, legle, tokom srednjoškolskih i osnovnoškolskih dana bile su prvobitno 'Robinzon Kruso', a zatim u srednjoj školi 'Ilijada' i 'Faust'. Pre svega zbog stila pisanja, složenosti i tematike kojom se bave", rekla nam je jedna od studentkinja književnosti.

"Na primer, meni 'Gorski vijenac' ne odgovara, ali smatram da je nužno da postoji u čitankama kao jedno od temeljnih dela srpske književnosti. Isto tako mislim i za 'Zločin i kaznu'. Meni se ne dopada, ne uspevam da se identifikujem sa glavnim likom, ali razumem ideju dela", kaže jedna od anketiranih.

"Delo iz svetske književnosti, Šekspirova 'Romeo i Julija', mislim da je to precenjena drama", navodi student književnosti. 

"Gotovo da nema lektire koje nisam voleo, ali jedno delo iz školskog programa koje mi nije bilo simpatično i koje nisam pročitao kad se od mene očekivalo je Mihajlovićev roman 'Kad su cvetale tikve'. Za mene je ta knjiga bila vulgarna i mučna i zato sam odbijao da je pročitam", rekao nam je jedan anketirani student. 

Jovana Todorović ističe da nije problem promena nastavnog programa već, kako ona kaže, izbacivanje najvažnijih satiričnih dela.

"To što je pripovetka 'Vođa' Radoja Domanovića, ili pesma 'Jututunska narodna himna' Jovana Jovanovića Zmaja subverzivna u današnjem istorijskom trenutku, to ne znači da one smeju biti izbačene. Izmene nastavnog programa se ne sude prema izbacivanju i ubacivanju dela, već je tu zanimljiv proces zamene. Na primer, umesto 'Narodnog poslanika' sada je u programu bezazlenija komedija 'Gospođa ministarka'. Prilikom menjanja nastavnog programa potrebno je imati odgovornost prema istoriji književnosti i nacionalnom identitetu, a toga ovde nažalost nije bilo. Takođe, možemo čuti kako ljudi govore o tome da li je učenicima nešto zanimljivo ili nije. Zanimljivost ne može biti glavni kriterijum, jer pored toga što je književnost umetnost, ona je i nauka. Za neku drugu nauku niko neće reći trigonometrija nije zanimljiva stavićemo nešto umesto nje ili demografija nije zanimljiva nju ćemo preskočiti," objasnila je Jovana.

Naši sagovornici se slažu u tome da je periodična izmena nastavnog programa potrebna. Student Lazar Biorac smatra da je odluka komisije o uvođenju dela Borislava Pekića i Ivana V. Lalića dobra.

"Ali se ne bi smela na uštrb toga izbacivati dela kao što su Gundulićev 'Osman', Desankino 'Tražim pomilovanje' ili Kovačićeva 'Jama'. Osim tih, uslovno rečeno, novijih autora srpske književnosti kao što je Pekić, uveo bih roman 'Ubiti pticu rugalicu' koji ne predstavlja neku evoluciju u književnosti, ali nas uči da se mržnjom i naslijem ništa ne postiže. Takva literatura je svetu, izgleda, sve potrebnija", kaže ovaj student književnosti.

Jovana Todorović ima još jedan predlog.

"Možda najkonstruktivnije što bih uvela jeste da se poslednjih nekoliko časova u četvrtom razredu srednje škole ili gimnazije posveti savremenoj književnosti. Onoj književnosti koja se stvara u sadašnjem trenutku", kaže Jovana.

Budući nastavnici i profesori, studenti četvrte godine književnosti, slažu se u tome da su lektire nezaobilazno sredstvo za obrazovanje jedne generacije, kako bi se osvestila, u kritičkom i kreativnom smislu. Zbog toga je, kako oni kažu, potrebno da određena dela ostanu u kurikulumu zarad upoznavanja istorije, umetnosti, svakodnevnog života svog i drugih naroda.

S.P.