Društvo
Staklo je moguće beskonačno reciklirati
U Novom Sadu su prethodnih dana osvanuli beli kontejneri. Neki kažu da liče na zvona, a druge neodoljivo podsećaju na malog korisnog droida R2D2. Nije bitno na šta liče, bitno je da znamo njihovu svrhu. To su kontejneri za odlaganje ambalažnog stakla. Postavljeni su u okviru regionalnog projekta Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu koji sprovodi NALED u saradnji sa nemačkom agencijom GIZ i operaterom ambalažnog otpada Sekopak.
Foto: Pixabay
Procenjuje se da svaki građanin na tržište godišnje plasira oko 51 kilogram ambalažnog otpada, a značajan procenat čini stakleni ambalažni otpad, za koji u Srbiji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu. Dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji je taj udeo oko 45 odsto, a ključni razlozi su nedovoljan broj kontejnera za staklenu ambalažu, nepoznavanje benefita recikliranja i nepostojanje reciklažnih pogona u zemlji. Zato najveći deo iskorišćenog stakla u Srbiji završi na deponijama ili ilegalnim smetlištima, gde ne može da se razloži.
"Staklo beskonačno može da se reciklira, ali kod nas procenti pokazuju da od ukupno plasirane staklene ambalaže koja dođe na tržište Srbije, mi recikliramo samo oko 45 odsto. Što suštinski i nije toliko mali procenat kada znamo da u mestima i opštinama po Srbiji mreža za sakupljanje staklene ambalaže nije razvijena. Dakle, tih 45 odsto koje recikliramo uglavnom dolazi od privrede i iz tog procenta je praktično samo tri odsto staklenog ambalažnog otpada koje dolazi iz domaćinstava", kaže Sanja Knežević Mitrović iz NALED-a.
Foto: Pixabay
Kako bi se uspostavio održivi sistem za tretiranje potrošene staklene ambalaže, NALED sprovodi regionalni projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu" kroz koji je donirano 300.000 evra za prvih 600 kontejnera koji su deo neophodne infrastrukture za pravilno upravljanje staklenim ambalažnim otpadom.
"Pošto je projekat regionalnog tipa i sprovodi se i u Bosni i u Severnoj Makedoniji ukupno sa Novim Sadom sada imamo 15 opština. U Srbiji do sada imamo Sombor, Kragujevac, Varvarin i Niš i do sada smo sakupili preko 400 tona staklene ambalaže. To je jako veliko povećanje. Mi pratimo to povećanje u odnosu na 2019. i 2020 godinu. Ako gledamo 2019. godinu imamo rast od preko 50 odsto”, kaže Sanja i dodaje da je to je ozbiljan rast, jer je projektom bilo predviđeno da se ostvari povećanje od 20 odsto.
Foto: Oradio
Ovim projektom obuhvaćen je i Novi Sad u kom su osvanuli novi beli kontejneri. Biće ih postavljeno 50 u svim delovima grada, kao i u prigradskim naseljima. A za nas kao građane, veoma je bitno da znamo šta sve možemo da odložimo u ove kontejnere.
"Kada je u pitanju reciklaža stakla ono što možemo da recikliramo je ambalaža od pića i sokova, kao i tegle i teglice od dečije hrane. Sa druge strane prozorsko staklo, vetrobransko staklo, ogledala i čaše ne treba odvajatu u stakleni ambalažni otpad jer ne mogu da se recikliraju zajedno sa njim”, kaže Milica Kuzmanov iz Sekopaka.
Pre nego što odložimo staklenu ambalažu u kontejner potrebno je da skinemo čepove i da malo isperemo ambalažu. Nije neophodno da skidamo etikete. Takođe, nije bitno da li je u pitanju obojeno ili prozirno staklo. Razlika se pravi kasnije u fabrikama za reciklažu, ali mi trenutno nismo u toj fazi.
Foto: Pixabay
Srbija na žalost nema kapacitete za potpunu preradu staklene ambalaže, pa će se prikupljeno staklo izvoziti u Hrvatsku i Bugarski i tamo reciklirati.
"U ovom trenutku reciklaža stakla nije profitabilna i jedan od ciljeva ovog projekta jeste da učinimo reciklažu stakla profitabilnom, ali postoji energetska dobit i ušteda koju imamo reciklažom staklene ambalaže. Jedna tona stakla može da uštedi 40 odsto energije, 50 odsto vode i 20 procenata vazduha ako uporedimo brojeve sa proizvodnjom staklene ambalaže od nule”, objasnila je Milica Kuzmanov benefite reciklaže stakla.
S obzirom na to da reciklaža stakla nije profitabilna, manje su i šanse da će neformalni sakupljači sekundarnih sirvina obijati ova zvona, kao što je to ranije bio slučaj sa kontejnerima koji su bili postavljani za papir i plastiku. Ipak i to se dešava.
"Mi smo samo u jednom gradu imali takvo iskustvo da su se pojedina zvona obijala, ali je situacija sa staklom drugačija jer ono nije toliko isplativ materijal kao neki drugi reciklabilni materijali. U tom smislu je on manje interesantan i neformalnim sakupljačima. U suštini, da bi se staklo sakupilo i recikliralo u odnosu na otkupnu cenu, taj odnos je pet prema jedan. I upravo je cilj ovog projekta da pokažemo Javnim komunalnim preduzećima da moraju da prate operativne i finansijske troškove, da ih svedu na određene razumne mere kako bi ovaj postupak sakupljanja i reciklaže bio isplativ. Naravno, uz subvencije operatera sistema”, objasnila je Sanja Knežević Mitrović
OBRATI PAŽNJU
A kako smo saznali od naših mlađih sugrađana, oni su i do sada uglavnom čuvali staklenu ambalažu. Neki su je koristili u svom domaćinstvu za namirnice poput kafe, šećera, riže i drugih koji stižu u nepraktičnim pakovanjima koja se lako otvaraju. Drugi su tegle i flaše ostavljali mamama, tetkama i bakama koje ih kasnije koriste za zimnicu, a neki su ambalažu od pića čuvali za drugare koji se bave tom vrstom kolekcionarstva. Sve u svemu, nismo pronašli nikog ko staklo olako baca. Zato sada kada imamo kontejnere za odlaganje, možda u podrumima i tavanima dobijemo jednu praznu policu.
Dobro je znati da je staklo 100 odsto reciklabilan materijal i da se može beskonačno reciklirati bez otpada. Može da se reciklira bezbroj puta, ali ne može da se razgradi u prirodi. Osim toga, kada se staklo reciklira štedimo energiju i vodu, u odnosu na proizvodnju stakla od nule. Baš zbog toga odložite staklenu ambalažu koju ne koristite u kontejnere za staklenu ambalažu. Korist je višestruka.
Više o reciklaži stakla poslušajte u emisiji Eko linija:
