Akademska čestitost na testu

Usled nedostatka vemena, volje ili želje, studenti neretko pribegavaju kupovini seminarskih radova. To je primetno najviše sada, kada su ispitni rokovi u toku i kada je obavezno da se završe sve predispitne obaveze. Kao najveći problem profesori navode činjenicu da je veoma teško dokazati da neki rad nije njihovo delo.

Profesorka na Filozofskom fakultetu Smiljana Milinkov navodi da je u svojoj karijeri dosta puta sumnjala na to da određeni rad nije autorsko delo nekog studenta, međutim, nije uspevala to i da dokaže.

"Kako sumnjam? Postoji manji broj studenata, poznajem ih recimo četiri godine, vrlo dobro znam na koji način rade. Onda kada dobijem gotovo savršen rad, koji se negde kosi sa onim što su studenti pre toga radili i šta su pokazali kao svoje postignuće, pojavi se sumnja da to nije njihovo delo. Nažalost, ja ne mogu to da dokažem. Ono što ja mogu jeste da postavim dodatna pitanja, da izrazim sumnju, ali tu se negde završava ono što je moja moć", objašnjava profesorka Milinkov.

Da je i na drugim fakultetima pristutna ova pojava, potvrđuje profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta Mirjana Ivanović. Međutim, ona kaže da studenti češće pribegavaju metodi plagiranja tuđih radova, jer je ona jednostavnija.

"I jedna i druga pojava je zastupljena, s tim da mi se čini da je u poslednje vreme, sa većom mogućnošću pristupa Internetu, ova druga varijanta zastupljenija. Studenti će se radije odlučiti da plagiraju seminarski, brzo će to uraditi, iskombinovaće postojaći tekstove i napraviti odgovarajući seminarski rad. Naravno, ukoliko je nekom stalo da ima kvalitetniji rad, ili je u mogućnosti da to sebi priušti, on će pribeći i ovoj drugoj opciji, a to je 'kupovina' seminarskih radova od kolega ili ljudi koji to reklamiraju na raznim stranicama i mestima za oglašavanje", kaže Mirjana.

Kontaktirali smo i one koji pišu seminarske radove za studente, ali nisu bili voljni za razgovor na ovu temu, uz objašnjenje da su u strahu da će izgubiti jedine prihode koje imaju. Ipak, objasnili su nam da da taj posao obavljaju za studente sa različitih fakulteta. Jedan od studenata koji kupuje seminarske radove objasnio nam je zašto pribegava ovoj metodi.

"Ja se uvek opredeljujem da kupim rad, kada imam obavezu da pišem seminarski na fakultetu, iz prostog razloga što sam prenatrpan nekim obavezama van fakulteta i nisam baš nešto vešt u pisanju radova. Svakako se ta osoba bavi time i bolje će to od mene napisati, tako da mi je to mnogo lakše", kaže student sa kojim smo razgovarali.

Profesorka Smiljana Milinkov navodi da je takvo postupanje najviše nepošteno prema ostalim kolegama, koji su uložili trud i vreme i sami napisali svoje radove. Kako kaže, najbolje bi bilo kada bi studenti jedni na druge uticali, a fakulteti kažnjavali svaku nepravilnost.

"Kada shvatim da je sumnjivo i da nešto nije u redu, ne mogu da opišem kakva fiziološka reakcija nastane u meni. Dolazi do potpunog grča, u smislu – potpuno je poražavajuće kako se neko uopšte usudio da nešto izmisli, ili da nešto prikaže kao sopstveno delo, a nije. To je apsolutno kršenje nečeg što bi trebalo da bude akademska čestitost. S druge strane, apsolutno je nedopustivo, kada je reč o novinarstvu, kršenje svih novinarskih i etičkih standarda", navodi naša sagovornica.

Obe profesorke potvrđuju da je za sada jedini način za utvrđivanje da li je seminarski rad kupljen usmeni ispit, na kojem će studenta ispitati i proveriti.

"Svaki nastavnik, u suštini, ukoliko se dovoljno skoncentriše na seminarski rad koji je student poslao, može da posumnja na to da je tekst plagiran. To je za nastavnika relativno jednostavno da utvrdi. Međutim, ukoliko je student kupio, ili naručio seminarski rad i osoba koja ga je uradila nije plagirala, onda u tom slučaju nije tako jednostavno utvrditi da li je seminarski rad kupljen. U tom slučaju većina studenata uspe da prevari nastavnike i da im podmetne takav rad", objašnjava Mirjana.

"Studenti nisu naivni. Ukoliko su spremni da plate, oni se i pripreme za to. Dobro iščitaju te radove, pripreme odgovore i nekako pripreme obrazloženja za sve što pitamo. Mi nismo ustanova za visokotehnološki kriminal, da ulazimo u IP adrese i da gledamo. Svakako sve te radove proverimo i vidmo da stoji neko drugo ime iza, ali kada pitamo, onda odgovor bude da je to kompjuter kolege ili koleginice. Na svako naše pitanje postoji neki odgovor. Mi dalje tu ne možemo da istrajemo. U skladu sa ovim odgovorima i njihovim obrazloženjima, ako uspeju da odbrane, prođe taj rad, ako ne, onda se na nivou našeg odseka i na nivou fakulteta razmišlja o daljim sankcijama", kaže Smiljana Milinkov.

Da je zaista tako potvrđuje i student koji je većinu svojih radova kupio i za to na kraju dobio visoke ocene.

"Nikad me profesori stvarno nisu 'provalili', jer kada mi ta osoba pošalje rad, ja ga naučim dobro da, ako me neki profesor pita nešto iz tog rada da budem spreman za to", navodi student s kojim smo razgovarali.

Profesorka Milinkov navodi da se ovakva situacija događa zbog uticaja društva u kojem studenti imaju previše uzora koji nisu dobri, a koji i dalje nisu sankcionisani zbog toga.

"Mislim da u društvu mora biti jasno naznačeno da je sve što je prevara i kršenje zakona vrlo kažnjivo. Tada mislim da će i studenti reagovati drugačije i truditi se da samostalno rade", tvrdi Smiljana Milinkov.

M. M.

fotografije: pexels.com