Plaćanje seminarskih: nedostatak vremena ili lenjost?

Zbog navodnog nedostatka vremena, studenti neretko odluče da drugim ljudima plate da im urade seminarski rad. Stvar koja je poprilično loša u ovoj situaciji jeste činjenica da oni u tome ne vide ništa problematično. Pisanje seminarskih radova za novac i korišćenje ovakvih usluga - nije u redu.

Pomalo je zabrinjavajuće koliko lako studenti odlučuju da pišu ili da plate nekome za seminarski rad, a da pritom to prihvataju kao nešto što je sasvim normalno uraditi. Vreme im je dragocenije od novca, a kao jedinu spornu stvar vide to što rad može da bude loš. Upravo ovo desilo se jednoj studentkinji.

"Koleginica i ja smo uvek same pisale seminarske radove. Zbog nedostatka vremena i previše obaveza odlučile smo da nađemo nekoga ko piše seminarske radove za novac. Našle smo devojku, uputile je u temu i oslonile se na nju jer nam ništa drugo nije preostalo. Seminarski je urađen na vreme, ali potpuno van teme i konkretnih osvrta. Upravo ono što nismo želele da se desi. Platile smo ga 3000 dinara, a nakon što smo skrenule pažnju devojci da je rad napisan loše, ona nije ni pomislila da nam vrati novac", rekla je ova studentkinja i dodala da je to rizik na koji su same pristale, ali da će ubuduće sve svoje radove pisati same, te da isto to savetuju i svojim kolegama.

Možda i najveću korist u ovoj situaciji vide upravo oni koji seminarske radove pišu za novac, jer je njima ovo isključivo prilika da sa strane zarade (još) neki dinar.

Kako nam je objasnila devojka koja se bavi ovim poslom, studenti joj se veoma često javljaju i zarada može da bude poprilično lepa, ali kako nam je rekla, ni ona sama nije sigurna šta tačno misli o tome.

"Sa jedne strane znam da ovo što radim nije u redu, a opet, sa druge strane, znam da će ljudi kojima pišem, ukoliko rad ne dobiju od mene, uzeti od nekog drugog. Na kraju mislim da ni sama nisam razgraničila šta tačno mislim o ovome - uvek će biti ljudi koji će hteti da plate da im neko napiše bilo koju vrstu rada, dakle ljudi kojima je to u redu, kao što će uvek biti ljudi koji ovakav postupak osudjuju. Ja sam negde izmedju", rekla je ona i dodala da bi najiskreniji odgovor bi bio da piše jer može lepo da se zaradi bez mnogo muke, nasuprot mišljenju nekih ljudi da to radi kako bih doprinela potpunom uništenju našeg obrazovnog sistema.

Profesori, sa druge strane ovde vide potpuno drugi problem. Naime, to da li je neko samostalno radio seminarski teško može da se otkrije, ali mogu da primete da li je stil pisanja i kvalitet rada u skladu sa ranijim radovima studenata.

Međutim, profesor Norbert Šinković smatra da krivica nije samo u studentima, a da rešenje vidi samo u dve opcije, u koje spadaju oštre sankcije i rad na vrednostima društva, odnosno studenata.

"Ako student vidi da se vrednuje iskren i pravi rad, ako ne dajemo prostora za one ili suzimo prostor za one  koji hvataju krivine, mi bismo mogli da iskorenimo problem. Mislim da je ovde bitno da prepoznamo taj društveni momenat. Kada mi imamo u medijima različite funkcionere, političare koji su suštinski u problemu sa svojim naučnim radovima, gde se govori o plagijatima na različitim nivoima u smislu radova kao što je doktorat, master rad ili rad na osnovnim studijama, mislim da je to loš primer studentima i društvu, jer to pokazuje da ti ljudi ako krše pravila zapravo mogu proći bez adekvatne kazne i to zapravo motiviše neke studente da na lakši ili nepošten način dođu do bodova ili ocena", rekao je Šinković i dodao da krivicu vidi i u onima koji pišu radove za novac i u onima koji ove usluge koriste.

Korišćenje usluga pisanja seminarskih radova sa sobom nosi i određene posledice. Od malog broja bodova do papira plagijatora koji se dobija na pojedinim fakultetima kao dodatak diplomi ukoliko se ispostavi da je rad plagiran. Međutim, s obzirom na to da fakultet nije obavezan i da je isključivo stvar izbora, te ako pođemo od pretpostavke da studenti upisuju ono što vole, nameće se pitanje – da li smo zaista toliko zauzeti ili je problem lenjost?

Prilog možete poslušati u plejeru:

M. M.