Društvo / Obrazovanje
Plagijatorstvo je industrija
Plagiranje seminarskih, diplomskih i master radova postalo je industrija sa ozbiljnom konkurencijom, a već su se izdvojili oni kvalitetni, koji se posvećuju svakom radu, od onih koji "samo" kopiraju delove drugih radova, navodi portal mojnovisad.com, koji je istraživao mehanizme plagiranja.
Njihov sagovornik koji je "profesionalni pisac naučnih radova" kaže da mu studenti nekad daju šifru svog i-mejla kako bi se lično dopisivao sa mentorom, jer ne umeju ni pitanje da mu postave.
"Studenti ne znaju šta im u stvari treba za rad, šta se očekuje od njih, niti ih to zanima. Do mene uglavnom dolaze očajni studenti čije su teme veoma nezahvalne, a rokovi za izradu uveliko ističu. Desi se da mi se student u četvrtak uveče javi, a rad mu treba za ponedeljak, kada ima zakazanu odbranu", objašnjava sagovornik za mojnovisad.com.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju, visokoškolska ustanova poništava diplomu o stečenom akademskom nazivu magistra i doktora nauka ako utvrdi da završni rad nije rezultat samostalnog rada kandidata i ako imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze na način i po postupku utvrđenim zakonom i studijskim programom visokoškolske ustanove.
I pored toga, stajanje na put plagijatima izuzetno je teško, gotovo nemoguće. Ipak, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment odlučio je da preduzme određene mere.
"Nismo ukinuli seminarske radove, već smo promovisali njihovo metodološki pravilno korišćenje. Nastavnici zadaju teme koje nisu standardne i generičke, pa tako onemogućavaju lako pronalaženje sličnih radova na internetu. Seminarski rad može da nosi najviše 30 odsto ukupne ocene na predmetu, ali tek nakon što je predat nastavniku, na osnovu njegove sugestije korigovan i konačno usmeno odbranjen", kaže direktor Departmana doc. dr Bojan Lalić.
"Tako je, na primer, naš profesor sa Departmana posumnjao da studentkinja tokom ispita koristi bubicu. Nakon ispita, da bi se uverio, pratio ju je sve do raskrsnice i uhvatio kako vadi bubice iz ušiju", kaže Lalić.
U neformalnom razgovoru portala mojnovisad.com sa više studenata i profesora, preovladalo je mišljenje da su lenjost i apatija studenata glavni uzročnici posezanja za nedozvoljenim sredstvima - plagiranja radova, kupovine radova, prepisivanja i polaganja za druge. Ipak, kako kažu njihovi sagovornici, u nekim slučajevima nedostatak motivacije uslovljen je i samom nezainteresovanošću profesora koji se prihvatio mentorstva.
J.Ž.