"Nova mesta": Način da se afirmiše stručno mišljenje

Tokom proteklog vikenda u prostoru kulturne stanice Eđšeg održan je Festival kulture prostora u čijem fokusu su bile aktuelne arhitektonske teme, kroz izložbe, dijaloge između arhitekata i građana, radionice i prezentacije. Jedna od tema o kojima se govorilo bio je i projekat "Nova mesta", Fondacije Novi Sad 2021. U pitanju je proces uređenja malih javnih površina u mesnim zajednicama i prigradskim naseljima u Novom Sadu.

"Nova mesta" je infrastrukturni projekat predviđen za realizaciju kroz program Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021. Mladi arhitekti dobili su priliku da pokažu svoju stručnost tako što su predložili rešenja za delove grada koji se najviše koriste. Konkurs je sprovelo Društvo arhitekata Novog Sada (DaNs), a Tamara Stričević  iz DaNs-a kaže da su "Nova mesta" rađena tako da su projektni zadaci izvedeni iz onoga što je mišljenje građana. Građani su kroz fokus grupe govorili o tome koje lokacije su im primamljive i zašto, odnosno, šta je ono što treba da se menja.

"Sremska Kamenica je već krenula sa ozbiljnim pripremama terena za realizaciju projekata, dok većina drugih lokacija zahteva ozbiljnije intervencije, u smislu tehničke dokumentacije i svega što taj proces prati. Samim tim, ove godine bi trebalo da se završi Sremska Kamenica i projektna lokacija mesne zajednice Omladinskog pokreta zato što je ona dosta manjeg obima. Ideja je da se ovaj konkurs nastavi i da se trend pozitivnih malih intervencija u gradu nastavi i narednih godina, prvenstveno do 2021. godine kada Novi Sad postaje Evropska prestonica kulture. Poenta je da se kroz konkurs realizuje pozitivna promena celokupne misli društva o tome na koji način bi trebalo da se realizuju arhitektonski konkursi, šta javnost može da uradi i nakoji način je njihovo mišljenje bitno. Samim tim postavlja pozitivan primer", kaže Tamara Stričević

Ona objašnjava da je bilo veoma zanimljivo da arhitekte implementiraju i protumače kako zapravo prostor koji se već koristi naprave boljim.

"Građanima možda smeta utisak da ono što govore nije bitno, ali ovakvi konkursi dokazuju da se njihovo mišljenje uvažava, da je bitno i da je ono polazna osnova za intervencije. Gradovi su za ljude i mi projektujemo za ljude, to je ono što se možda zaboravlja a trebalo bi češće da se ponavlja i češće na tome da se insistira. 'Nova mesta' u sebi imaju članove žirija koji su mahom iz arhitektonske profesije, ali iz različitih uprava. Ono što je bila polazna tačka žiriranja jeste da to ne bude nešto što je možda lakše za realizaciju nego ideje koje zahtevaju više pažnje. Poenta je u njihovoj realizaciji, a ne da sve ostane na nivou jednog plakata. Struka nema autoritet i mislim da mladi ljudi kroz ovakav tip konkursa više afirmišu sebe i struku, zato što pokazujemo šta je to što je pozitivno. Da ne bude nametnuto mišljenje od strane nekoga, bez inputa građana i bez dalje ili veće arhitektonske misli o tome. Trenutno stanje je takvo da se struka ne čuje dovoljno, ali je ovaj tip konkursa ono što će učiniti da se struka čuje i razume i da se samim tim grad pretvori u bolje mesto za život", zaključuje Tamara Stričević.

Tamara Petrović Komlenić je osvojila je prvu nagradu na konkursu "Nova mesta" za lokaciju Begeč i kako kaže, odlično je što se pažnja usmerila na urbane džepove, odnosno, praznine koje nisu rešene urbanistički ili su u pitanju napuštena mesta koja imaju potencijal.

"Svi prostori koji su odabrani konkursom nisu slučajno tu, već su u pitanju prostori na kojima je registrovana neka sociološka aktivnost, kao što je to u slučaju Mesne zajednice Begeč. Imala sam ideju da predstavim prostor kao jednu vrstu pozornice, gde u strogo definisanim fizičkim okvirima postavim jednu vrstu scenografije koja će odgovarati najvećem broju njenih korisnika. Javni prostor bi trebalo da se sastoji od više manjih segmenata koji se nadovezuju, kako bi postojao kontinuitet u korišćenju. Prostor koji se koristi je živ i samim tim ima tendenciju da se širi a ja sam ga predstavila tako da može da podrži veći broj korisnika u trenutku kada su u pitanju događaji koji privlače veću publiku", objasnila je Tamara Petrović Komlenić.

Bojana Puzić je takođe bila učesnica konkursa i to za lokaciju Salajka. U pitanju je travnata površina za koju se ispostavilo da može da se iskoristi kao prostor za okupljanje građana što su oni u okviru fokus grupe i tražili. Bojana kaže da je ovaj konkurs dobar primer na koji način može da se stvori nešto novo, koristeći postojeće, ili pak krenuti iz početka. 

"Raspisivanjem konkursa dobijaju se kvalitetnija rešenja, jer grad time zauzima odgovoran stav i prema građanima i prema struci. Smatram da su ovakvi konkursi veoma značajni, jer se njihovim izvođenjem unapređuje zajednica i svakodnevica ljudi koji žive tamo", rekla je Bojana.

Realizacija svih projekata "Nova mesta" planirana je do 2021. godine kada Novi Sad dobija titulu Evropske prestonice kulture. Do tada, Društvo arhitekata Novog Sada radi na različitim formatima promocije arhitekture, tražeći produkcijske modalitete da se ove teme otvore široj kulturnoj javnosti, radi uspostavljanja aktivnog i kvalitetnog dijaloga. Tako je i nastala i ideja o Festivalu kulture prostora, koji je prvi put organizovan u septembru 2017. godine. Festival je koncipiran kao javni, godišnji kulturni događaj, čija je osnovna svrha da uspostavi i istakne značaj arhitektonske kulture u najširem smislu, ali da istovremeno, kroz fokusirane stručne formate, pokrene rešavanje konkretnih problema arhitektonske discipline na lokalnom i regionalnom nivou. 

J.M.