Nove inicijative i nove prakse za bolji grad

Predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) Slobodan Jović, pored rada sa studnetima na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka, publikovanja naučno-istraživačkih radova iz oblasti i rada na aktivnom uključivanju celokupne zajednice u arhitektonske teme, sa svojim kolegama, već treću godinu za redom, priprema zanimljiv i koncepcijski različit festival, od onih na koje smo u našem gadu navikli. U pitanju je Festival kulture prostora, čije treće izdanje očekujemo krajem septembra ove godine, u organizaciji DaNS-a i novosnovane arhitektonske inicijative pod nazivom BAZA.

„Rešili smo da gradu ponudimo jednu ovakvu vrstu događaja, jer smatramo da je pitanje arhitekture –  pitanje prostora kao kulturne discipline, trenutno na vrlo niskom nivou kod nas. Pokušaćemo da kroz jedan afirmativan i pozitivan događaj, koji nije okrenut samo struci, već je namenjen svim građanima, ponudimo svima da što bolje razumeju šta je to arhitektura, šta je građeni prostor – kako utiče na naše živote, svakodnevicu. U tom smislu, ovaj događaj je upravo tako i zamišljen i mi ćemo nastaviti da razvijamo dalje ovu ideju. Festival kulture prostora će ove godine imati jedan širi opseg,a novina je da će ga obeležiti događaj koji će se desiti u jednom danu“, ispričao nam je Slobodan na početku našeg razgovora u Dnevnoj Sobi Oradija.

Kako će koncepsijski izgledati ovogodišnji Festival kulture prostora?

Ideja je da ove godine otvorimo jedan prostor, koji nije svakodnevno i uobičajeno dostupan običnim građanima. U tom prostoru napravićemo događaj, čiji posetioci će moći da budu svi. Taj segment Festivala nosi ime DAN, jer će njegovo trajanje biti puna 24 sata. U jednom danu, pozvaćemo građane i struku da uđemo u jedan od novosadskih prostora, koji nije uvek tako otvoren, i na taj način ćemo zajedno iskoristiti priliku da ceo dan razmišljamo o kulturi prostora i generalno o arhitekturi.

Kakvi su bili prethodni festivali Kulture prostora koje ste organizovali?

Kao i svaki događaj, tako je i ovaj krenuo da se razvija i evoluira, što je i normalno, jer ništa ne može da se stvori preko noći. Jako je važno to što smo od samog početka postavili FKP kao javni format, a ne stručno savetovanje ili skup usko stručnih arhitekata. Prethodnih godina smo pravili možda malo konvencionalnije formate, imali smo arhitektonske izložbe, predavanja, radionice, skupove, ali smo imali i opuštenijih momenata uz muziku i svega ostalog što čini festivale. Zapravo nam je i cilj da ljude ne preplašimo temama koje su uvek ozbiljne i uvek prisutne u ovom gradu, nego da ponudimo pozitivniju sliku, kao i mogućnost da edukujemo kako građane, tako i naše kolege.

Festival kulture prostora ove godine organizovaće DANS, ali i novo udruženje arhitekata koje nosi naziv BAZA. Kako je došlo do potrbe da se ovakva organizacija uspostavi i sa kojim ciljem?

DaNS je jedna veoma stara organizacija koja postoji od 1960. godine i ona nije ni moje, niti bilo čije privanto vlasništvo,a ceo rad je posvećen široj zajednici. Za ovakav i slične događaje koje ćemo realizovati potreban je jedan tim, autorski i producentski, koji je operativniji. Sa tom idejom smo rešili da deo ekipe različitih usmerenja organizujemo u novo udruženje koje se zove BAZA - platforma za prostorne prakse, koja će zapravo autorski, koncepsijski i produkcijski voditi deo tog događaja. Biće to platforma koja će težiti da deluje interdisciplinarno, jer prostor i bavljenje njime ne pripada samo arhitektama, iako mi uglavnom želimo da zadržimo ovde glavnu reč. Jako je važno da mnogi činioci budu uključeni i upravo to želimo kroz ovaj događaj da uradimo – da donesemo neke stavove, ovde, u Novom Sadu, i da to iznesemo javnosti, a da time unapredimo ono što se oko nas dešava.

Novi Sad je definitivno postao festivalski grad. Koliko ostali festivali imaju komunikaciju sa vama kao arhitektama i na koji način bi neki od njih mogli da napreduju u tom segmentu?

Novi Sad postaje festivalski fenomen, to je format koji ljudi prepoznaju i momenat kada se posetiocima može prezentovati određeni sadržaj. Mi smatramo da je dobro što ima toliko festivala, ali naravno, u toj velikoj ponudi i produkciji, potkrade se nešto što bi trebalo doraditi i srediti, ali mislim da opstaje kvalitet. Dobro je kada druge struke i kolege prave neke slične događaje, mada, za sad, komunikacija sa njima je uglavnom putem privatnih kontakata i na ličnom nivou. Platforma „Kaleidoskop” koju organizuje Fondacija 2021 EPK, na kojoj će se, između ostalih dešavanja, naći i naš festival, jeste jedna vrsta platforme koja bi mogla da objedini događaje iz različitih delatnosti i da ih bolje poveže. Uz to, ovakav način bi bolje koordinisao događaje jer smo svedoci da u našem gradu nekoliko meseci nema ništa od događaja, a onda imamo nekoliko događaja odjednom. U svakom slučaju, mi, kao udruženje arhitekata, zainteresovani smo da radimo sa svima.

Ljudi koji nisu iz vaše struke svakodnevno primećuju nove građevine po našem gradu, a za neke nam se učini da im tu baš i nije mesto. Kako ti gledaš na to, kakvo je tvoje viđenje planiranja i razvoja grada?

Nekad i ja vidim neku zgradu koja je nastala tamo gde joj možda nije mesto i takve procese ne bi trebalo mistifikovati. Svedoci smo da se grad intetzivno razvija, odnosno gradi, što u suštini nije loše. Ne možemo da kažemo da ne treba da se gradi i da je bilo ko protiv bilo kakvog razvoja. Činjenica je da se u tom velikom intenzitetu pravi veliki broj grešaka koje jako puno utiču na sve ljude, njihovo funkcionisanje i generalno život. Zapravo, ispunjavanjem interesa određenih ljudi ili grupacija, određenih investitora, nekad učinite da običnim ljudima stvorite situaciju, koja nije dobra za njih. Grad bi trebalo da bude medijator i napravi okvir u kojem se to neće dešavati, jer je gradska administracija izabrana od strane građana da bude jedan koretiv i da bude zaštitni faktor. Mislim da je ključni problem što Novi Sad nema jasnu strategiju razvoja na nekom širem nivou, i mi bismo sigurno podržali ideju da se sedne i da se na jednom širokom nivou raspravlja o tome kakav Novi Sad treba da bude za deset i više godina. Kakav je to grad, sa koliko stanovnika, u kom smeru se razvija, na koju stranu, koje delove grada ćemo da proširujemo, a gde ćemo, na primer, reći da ovde više nema gradnje… Kada napravimo jednu širu strategiju, koja mora da bude interdisciplinarna, bilo koja druga buduća gradska administracija može na lakši način da realizuje razvoj Novog Sada. Rešenje je da pogledamo grad u celini, sednemo i razmislimo šta ćemo dalje da radimo i da uvek imamo u vidu da grad ne traje nekoliko godina, nego sve to ostavljamo generacijama iza nas.

Pokrenuta je i jedna zanimljiva inicijativa gde bi ljudi na razne načine mogli da se uključe upravo u pitanja o kojima pričamo.

Ekipa koja vodi DaNS već nekoliko godina aktivno učestvuje u procesima vezanim za donošenje planova u gradu. U saradnji sa Hajnrih Bel fondacijom pokrenuli smo jedan projekat koji se zove „Urbanistička straža”. Formirali smo jedan tim, koji je interdisciplinaran,i koji uključuje stručnjake raznih profila, ali i građane koji su pokazali interesovanje za učestvovanje u urbanističkom planiranju. U takvom timu, gde možemo da imamo različite diskusije, debate, sugestije, možemo da izađemo na javne sednice i na pravi način stavimo primedbe. Jedini i isključivi cilj ovoga je da pomognemo kako gradu i gradskoj administraciji tako i građanima, da Novi Sad postane dobro mesto za život za sve.

Kako zainteresovani mogu da pristupe i daju svoj doprinos?

Trenutno je aktivna fejsbuk stranica „Urbanistička straža” na koju građani mogu da pišu i da se javljaju ukoliko imaju bilo kakav problem ili im treba sugestija, pomoć, edukacija, prilikom pisanja određenih primedbi. Mislim da je edukacija veoma značajna, da i vi, kao običan građanin, možete da prepoznate šta je u redu, a šta ne, i šta jedan plan uopšte donosi. To je naš cilj i ako to ostavirmo neće biti potrebe za nekim koncentrisanim delovanjem, nego će svako ko ima problem moći da ga rešava na jedan pravi način i u pravo vreme. Pravo vreme je kada se planovi donose, a ne kada počne gradilište. Pravi način je da se primedbe donose agrumentivano, a da onda vršimo pritisak i tražimo od gradske administracije da prihvate određene primedbe, da ih uvaže i popravljaju svoje planove. Civilno društvo jeste jedan od činilaca i to ne treba da predstavlja bilo kome bilo kakav problem.

Mnoge ljude zanima šta će biti sa „Kineskom četvrti”. Nisi direkto vezan za ovaj projekat, ali šta bismo mogli da očekujemo nakon završetka radova?

Mislim da je najpozitivniji deo rekostrunstrujkcije „Kineske” to što to definitivno neće postati bilo kakav stambeni ili komercijalni kompleks, već kompleks koji će biti namenjen kulturi. To je jedan izuzetno velik i težak projekat i u tom smislu nekad možda fali razumevanja sa raznih strana, a nekad i znanja šta od toga želimo da uradimo. Jako su kompleksni radovi i na obnovi i na infrastrukturi, ali mislim da je najbitnije pitanje šta će tu na kraju biti. To bi trebalo da postane creative district ili youth polis u kojem bi trebalo da se nađu razni sadržaji. U tom koncepcijskom smislu ima jako puno izazova za Fondaciju, koja to treba da izgura na pravi način kao i da koncepcijski sadržaj tog kompleksa u budućnosti bude adekvatan. Jako je dobro što se radi na infrastrukturi, doduše, možda je trebalo razmotriti druge načine na primer grejanja prostora, međutim, kada grad ulaže on ima određena pravila i propise koje mora da pravda i ispoštuje. U pitanju je jako velika i kompeksna stvar i ne očekujem da kreativni distrikt bude završen u punom formatu za 2021. godinu, što mislim da je i dobro.To je šansa da se na jedan smiren, strukturalno potkovan način, to razvija u željenom i dobrom pravcu. Mislim da je i kritika jedna dobra stvar.

Šta je ono što bi ti izdvojio u našem gradu, bilo da je nastalo u bližoj ili daljoj prošlosti, sa čime si zadovoljan?

Svi smo dosta skoncentrisani na neke loše stvari, na kritiku i želju da nešto popravimo. Svakako, ima puno dobrih stvari koje se dešavaju u gradu. Poslednji događaj koji se nedavno desio i za mene je bio pozitivan, mada se možda neki i neće složiti sa mnom, ali i to je normalno, a to je konkurs koji je upravo završen i gde je proglašeno pobedničko rešenje za most preko kanala Dunav-Tisa-Dunav. U pitanju je pešačko-biciklistički infrastrukturni most, koji u sebi sadrži jedan zanimljiv programski hibrid, hotel planiran uz njega. Prvonagrađeno rešenje na konkursu, iako možda estetski i nije po merilima građana koji se ne bave arhitekturom, donelo je jednu novinu – hotel preko kanala, koji za naš grad može biti jedna vrlo interesantna stvar. Pitanje tog mosta možda i jeste pitanje razvoja oderđenih delova grada kao i povezivanje pešačih i biciklističkih ruta koje su u Novom Sadu izuzetno bitne. Mislim da ćemo konstantnim radom doći do toga da ćemo moći da pričamo o mnogo pozitivnih stvari. Počinje i da se dobija sluh za graditeljsko nasleđe Novog Sada, pogotovo za objeke nakon Drugog svetskog rata. Naš grad ima veliki korpus graditeljskog nasleđa, a to je ogroman potencijal za stvaranje specifičnosti Novog Sada. Mislim da bismo u budućnosti, ukoliko budemo radili na ovim stvarima, mogli puno dobiti od toga, i kao grad i kao društvo u celini.