Nije problem invaliditet već naš odnos prema njemu

Da ste osoba sa invaliditetom, da se otežano krećete i da vaše dnevne aktivnosti u većoj meri ili potpuno zavise od asistencije druge osobe, Srbija ne bi imala mnogo zvaničnih načina da vam pomogne. Od buđenja pa do povečerja brojali biste situacije u kojima vam je potrebna pomoć, koje nema, ili zavisi od birokratskih pravila, koja umeju da stvore neke nove diskriminatorne elemente.

Dostupnost fizikalnog terapeuta, ličnog asistenta, svakodnevnih pomagala za kretanje, rešavanje prevoza, obrazovanje, ostvarivanje prava na socialnu pomoć, dostupnost institucija, sve su to potencijalne prepreke za osobu sa invaliditetom.

Kada na to dodamo pravo na kulturu, zabavu, intimni život i jednake mogućnosti, dolazimo do zamršenog klupka koje se, s godinama, suviše sporo odmotava.

Forum mladih sa invaliditetom promovisao je nedavno sajt pravaosi.rs, mesto na kojem se nalaze sve informacije o pravima i olakšicama i njegov sadržaj je pravi indeks problema sa kojima se oni suočavaju. Podeljen u nekoliko poglavlja, ovaj sajt nudi odgovore na pitanja kako ostvariti pravo na obrazovanje, zapošljavanje, socijalnu zaštitu, penzijsko i invalidsko osiguranje, povlastice u brojnim oblastima života i na koji način zaštititi svoja prava kroz institucije.

Radi punog ostvarenja svih prava, ali i unapređenja postojećih propisa i procedura, u Forumu mladih sa invaliditetom ističu da je potrebna saradnja aktera iz različitih sektora, civilnog, javnog i poslovnog, ali i informisanost samih osoba sa invaliditetom o tome na koji način mogu da ostvare svoja prava i koje su nadležne institucije podrške u ovom procesu.

Sa ovim je saglasan Miodrag Petrović, tridesetogodišnji student pedagogije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Miodrag ima cerebralnu paralizu, veoma teško se kreće i neophodna mu je tuđa pomoć. On za Oradio kaže da je položaj osoba sa invaliditetom unekoliko popravljen raznim zakonima i olakšicama, ali da je njegov život daleko od funkcionalnog.

"U vreme kada sam počinjao da se školujem, devedesetih, nije bilo inkluzije, ni ličnih asistenata. Od kako su uvedeni asistenti, sve se promenilo. Najviše mi je, naravno pomagala majka tokom školovanja, a pedagogiju sam upisao kada sam upoznao Novaka Stanišića i Danijelu Milinković koji su me emotivno podržali da upišem fakultet", priča Miodrag.

Miodrag Petrović

Prema njegovim rečima, osobama sa invaliditetom treba dati punu podršku da se školuju, kako bi ispunili svoj potencijal i bili koristan deo društva.

"Koliko je samo ljudi koji kao da ne postoje, koji su nevidljivi, samo zato što nemaju uslova za napredak. I zapošljavanje je kasnije veliki problem. I poslodavce i društvo uopšte treba edukovati o tome da osobe sa invaliditetom mogu biti dobri i odgovorni radnici. Bez toga oni neće biti prihvaćeni u društvu i izgubiće šansu da izgrade samostalan život", kaže Miodrag.

On napominje da je zapošljavanje težak proces jer poslodavci teško prihvataju da je potrebno obezbediti malo posebnih uslova za to i dobru volju. Kako ističe, osobe sa invaliditetom mogu da obavljaju brojne poslove, neke u većoj, a neke u manjoj meri, a poslodavci mogu da ih plaćaju onoliko koliko rade. Potrebna je samo šansa.

"Voleo bih da, kada završim fakultet, postanem vaspitač u vrtiću, jer me deca jako lepo prihvataju. Po primerima u regionu video sam da osobe sa invaliditetom mogu veoma uspešno da se bave ovim poslom", kaže Miodrag.

Najveći problemi koji muče osobe sa invaliditetom u Srbiji su, dakle, diskriminacija, nepristupačnost objekata, nezaposlenost, kao i nedovoljna podrška u zajednici.

Više od polovine osoba sa invaliditetoim nikada ne završi srednju školu i to im bitno smanjuje šanse za samostalan život. Čak i kada ta osoba završi srednju školu ili fakultet, teško će naći poslodavca spremnog da obezbedi minimum uslova za zapošljanjavje, pa će umesto toga radije plaćati penale. Ispada da država, ona ista koja bi morala da stvori funkcionalne uslove za poboljšanje života osoba sa invaliditetom, zarađuje od toga što ih poslodavci diskriminišu. Takav sistem već godinama ne rešava problem nezaposlenosti osoba s invaliditetom i to je sada već ozbiljno vidljivo. 

Uz ove, najočiglednije probleme, tu su i oni o kojima ređe ili nikada ne razmišljamo. Pandemija koronavirusa ogolila je uslove u kojima osobe sa invaliditetom žive, istakla njihovu usamljenost i izolovanost, potrebu za psihološkim savetovanjem. Marijana Ramić Vulin iz Kreativno afirmativne organizacije "Parnas", kaže da su reakcije na pomen manje vidljivih a jednako važnih problema osoba sa invaliditetom, često nipodaštavajuće. Ona je sigurna - dok država ne ostvari sve uslove da oni budu ravnopravni sa ostatkom stanovništva, sloboda neće postojati.

"Diskriminacija i dalje postoji u našem društvu. Nije problem invaliditeta, već odnosa društva prema njemu. Sa druge strane, imamo očigledne probleme kao što su fizički pristup institucijama, problemi obrazovanja i zapošljavanja. Ono o čemu se manje priča jesu stereotipi i predrasude. Često ljudi kažu da nemaju ništa protiv osoba sa invaliditetom, ali kada dublje uđete u taj razgovor otkrijete prilično veliku socijalnu distancu", kaže Marijana.

Ona napominje da pozitivni pomaci postoje, ali mora mnogo više da se radi na perspektivi građana prema osobama sa invaliditetom.

"Mnogo je pozitivnih zakona koji ostaju samo na nivou forme. Pomaci su u inkluzivnom obrazovanju, jer nove generacije sve češće imaju u svojoj okolini osobu sa invaliditetom, što znači da je obrazovanje dostupnije. Sa druge strane, nije inkluzivno obrazovanje kada je dete sa invaliditetom fizički odvojeno od svojih drugara", kaže Marijana.

Prema njenim rečima, nepravdeno se zapostavljaju drugi aspekti njihovog života.

"Mi često govorimo o seksualnosti osoba sa invaliditetom ili o njihovoj kulturnoj participaciji, na šta takođe često dobijamo primedbu da to nije prioritet. To je pogrešno. Ne mogu neka prava biti važnija. Kroz sve te teme treba podjadnako raditi, jer se time razbijaju predrasude, a polako se osvajaju sve oblasti života", objašnjava Marijana.  

Celu emsiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.K.