Društvo
Najbolji mladi poljoprivrednik diplomatiju zamenio zemljom
Radivoj Lagundžin iz Iđoša najbolji je mladi poljoprivrednik Srbije, ozvaničilo je Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika. On se bavi rasadničarskom proizvodnjom, na više od 50 hektara proizvodi i uzgaja sadnice za pošumljavanje i ukrasne biljke. Uz to, bavi se ratarstvom i voćarstvom.
Njegova priča je uobičajena, jer je ostao na zemlji koju su obrađivali i njegovi roditelji i deda, ali je pomalo i neuobičajena, jer se Radivoj odrekao diplomatije kao buduće karijere, kako bi se posvetio zemlji.
“Nagrada mi znači mnogo naročito što sam je dobio od kolega. Potvrđuje se kvalitetanm rad koji sam uložio u gazdinstvo”, kaže Radivoj.
On kaže da je gazdinstvo nasledio od oca i dede.
“Bilo smo nekad obična seljačka kuća, roditelji su nastavili kao i deda, a ja sam se priključio tek posle fakulteta. Tada smo imali jedva dva hektara obradive zemlje, a sada smo na 12 hektara, sa rasadom, uveli smo novu mehanizaciju i savremene procese u proizvodnju”, kaže Radivoj.
On pripada milenijalskoj generaciji i dobar deo života proveo je aktivno koristeći internet i savremene tehnologije. Sve to sada koristi kako bi proizvodnju popeo na što viši nivo.
"Nova saznanja dobijam najviše sa interneta. To mi je glavni izvor informacija, ali nešto dobijam i kroz Udruženje mladih poljoprivrednjika, pratim sve moguće konkurse u zemlji i Evropi, putujem redovno na sajmove i onda primenim sve što je moguće u našim uslovima", objašnjava Radivoj.
Njegovi preci poljoprivredom su se bavili na starinski način, najviše učeći jedni od drugih i na sopstvenim greškama. Radivoj kaže da svo to znanje mora da se uzme u obzir i tek na njemu mogu da se grade nove metode.
"Ja jesam nova generacija, ali treba poštovati ono što se radilo ranije. Ne treba ostati zarobljen u starim načinima. Danas imamo mnogo alata koji nam pomažu, imamo podatke sa satelita o kvalitetu zemljišta, količini vlage, postoje aplikacije koje mere stres obradive zemlje i moramo da idemo u korak s tim", kaže sagovornik Oradija.
OBRATI PAŽNJU
Njegov poljoprivredni staž krenuo je realtivno kasno u odnosu na vršnjake. Radivoj je posle srednje škole počeo da studira Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer diplomatija.
“Kada sam na fakultetu postao apsolvent, 2011. godine, odlučio sam da registrujem sosptveno poljoprivredno grazdinstvo. Znao sam ja da ću se baviti porodičnim poslom, ali sam želeo da istražim i druge stvari koje su me zanimale: istoriju politike, ekonomiju, teoriju i druge oblasti. Nisam želeo da se bavim aktivno politikom, ali ni da budem inertan i neobavešten", priča Radivoj.
To mu fakultetsko obvrazovanje danas pomaže da se snađe u savremenom svetu.
"Studirao sam međunarodnu diplomatiju i ona mi danas mnogo pomaže u poslovanju, ugovaranju poslova, u traganju za grantovima, projektima i slično", objašnjava on.
Mladih poljoprivrednika u Srbiji ima malo, smatra, a najveći problem je to što u ogromnom broju slučajeva oni ne poseduju zemlju koju obrađuju.
"Na žalost, jako je mali procenat mladih u poljoprivredi. Obradivo zamljište je u rukama starijih generacija i to nije problem samo kod nas već i u celoj Evropi. Mi, preko Udruženja mladih poljoprivrednika, pokušavamo da animiramo što više mladih da se uključe i uspeli smo da uđemo u radna tela u IPARD, kako bi se i naš glas čuo", kaže Radivoj.
Mladim kolegama on preporučuje da krenu što pre u poljoprivredu jer će svako odlaganje taj posao činiti težim.
"Znam da je na početku jako teško i da se ponekad čini da nema izlaza, ali trud se uvek isplati. Moraju da budu jako dobro informisani, da prate sve konkurse ovde i u inostranstvu. Danas, ko želi, može da nađe način da unapredi svoje gazdinstvo. Neka se ne fokusiraju na bazične stvari, kao što je povrtarstvo, nego da, ukoliko imaju malo zemlje, idu na neku preradu proizvoda, da podignu vrednost svoje poljoprivredne proizvodnje", poručuje Radivoj.
P. K.
