Društvo / Intervju
Industrijska konoplja može da preporodi Srbiju
Uzgoj i prerada industrijske konoplje na ovim prostorima je nekada bila fundamentalna privredna grana. Decenije različitih događaja i okolnosti učinile su da oni koji se time bave danas, hodaju ponovo pionirskim koracima. Jedan od njih je Slobodan Stojanović, proizvođač i prerađivač konoplje.
"Prvenstveno sam se odlučio za konoplju jer se u obradi lako može prebaciti sa jednog proizvoda na drugi. Spektar proizvoda koji se dobijaju od konoplje je izuzetno širok, a broj načina na koji ćete dobiti neki proizvod od konoplje je jako veliki", ispričao nam je Slobodan na početku razgovora.
"Jedan proizvod ili derivat može da se dobije na dvadesetak različitih načina. To je posebna draž. Kada mislite da ste nešto oko konoplje naučili, otvara vam se dvadeset novih vrata i vi stalno, iznova, radite nešto novo. Do kraja života nećete naučiti sve o konoplji i nećete uspeti da napravite sve proizvode od nje. Konoplja otvara široku lepezu opcija, a time i interesovanja. Za razliku od drugih kultura, sa konopljom nećete svake godine ponavljati uvek isto i iznova isto. Na primer, stane interesovanje za građevinske proizvode od konoplje, vi istu tu materiju možete preraditi na mnogo različitih načina i upotrebiti je u nekoj drugoj delatnosti. Sa konopljom ne možete propasti. Sve je samo pitanje volje i učenja".
Kročio si na tržište koje se tek formira. Nema baš mnogo onih koji bi mogli da te upute u posao. Kako si uspeo da pobediš prvobitni strah od rizika?
Iako je to bila tradicionalno naša biljka, to je zamrlo, pa smo morali da krenemo u potragu za babama koje su sačuvale znanje i veštinu obrade konoplje. Nažalost, struka u ovoj oblasti uglavnom pojma nema. Mladi, kada u ovo krenu, moraju puno da uče, puno toga da propuste kroz prste i da se spreme da progutaju brojna razočaranja. Moramo znati da konoplja nije laka za proizvodnju, nije laka za preradu, ne dolazi se lako do krajnjeg proizvoda.
Koji predmeti, koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi, bi mogli biti od konoplje i koliki je ekološki aspekt korišćenja konoplje?
U ekološkom smislu, pre svega, moramo da prihvatimo činjenicu da nam je zemljište zatrovano herbicidima i pesticidima. Veliki zasadi konoplje bi tu bili itekako blagotvorni. Takođe, problem zagađenog vazduha bi mogao biti umanjen zasadima konoplje. Naime, konoplja vezuje velike količine ugljen-dioksida, mnogo više od bilo koje druge biljke. Takođe, daje mnogo veću biomasu od šuma, jer se razvija za tri meseca, dok je šumama, u zavisnosti od kvaliteta drveta, potrebno od petnaest do trideset godina.
U građevinskoj industriji, kojom se ja bavim, tu su kuće koje dišu. One su vrlo otporne na zemljotrese i požare. Zidovi od konoplje upijaju vlagu četiri do šest puta svoje težine. Ukoliko je u kući povišena vlažnost, zidovi od konoplje će to upiti, a ako je niska vlažnost, zidovi će otpustiti vlagu iz sebe. Dakle, to je kuća sa dobrom unutrašnjom atmosferom, bez upotrebe dodatne izolacije. Zbog svega ovoga ona predstavlja veliku konkurenciju savremenim izolacionim materijalima, koji nisu ekološki i zbog toga konoplju žele da potisnu sa tržišta.
OBRATI PAŽNJU
Tu je i biorazgradiva plastika koja se izrađuje od konoplje. Momci i devojke iz Jagodine su se jako potrudili da to proizvedu kod nas. Velika mi je želja da se ovde pokrene ta industrija i da mladi mogu nešto konkretno da proizvedu. Platno, biorazgradiva plastika, papir, kuća, sve to može da se vidi i da se opipa.
Šta treba da se desi pa da to postane poželjna i izvesna budućnost za mlade u Srbiji?
Država, država i država. Moraju se promeniti zakonski okviri. Prvo, industrijska konoplja mora da se skine sa spiska psihoaktivnih supstanci. Ne treba da se tretira i proganja na isti način kao marihuana. Naša država mora da se zainteresuje za konoplju na pravi način, da obezbedi subvencije mladim ljudima koji žele time da se bave. Konoplja bukvalno može da preporodi ovu zemlju, samo ako ima volje i pameti za tako nešto.
Razgovor sa Slobodanom poslušajte u plejeru:
A. B.
