Društvo
Tamo gde je pradeda stao, ja sam nastavio
Dvadesetčetvorogodišnji Milomir Ćurić iz Sivca u poslednje dve godine bavi se proizvodnjom i prodajom čaja od industrijske konoplje. Iako je započeo školovanje u želji da postane programer, Milomir je ubrzo uvideo da to nije njegov poziv. Kako potiče iz porodice koje se decenijama bavi poljoprivredom, želeo je da nastavi tu tradiciju, ali na svoj način.
Još kao srednjoškolac razmišljao je o tome šta bi njegova porodica mogla da učini kako bi unapredila svoje gazdinstvo i došao na ideju da bude prvi mladi proizvođač industrijske konoplje u najvećem selu u Bačkoj - Sivcu.
"Aktivno se poljoprivredom bavimo dugo, nekoliko kolena u nazad. Ja sam odrastao na poljoprivredi i uz porodicu je zavoleo. Razmišljao sam o tome šta bismo sve mogli da promenimo i novo da pokrenemo. Pre sedam godina, kada sam imao 17, imali smo neke nesuglasice u kući, pa sam seo na bicikl i iz Sivca krenuo za Novi Sad, kod sestre, da razgovaram sa njom. Napravio sam pauzu u Zmajevu i tu sam prvi put video njivu konoplje. Odmah mi je sinulo da bih i ja mogao to da radim. Pradeda se prvi bavio time za vreme Drugog svetskog rata, to moram da priznam. Razlika je u tome što su tada bile drugačije potrebe, pa se većinski otkupljivala ova sirovina za proizvodnju kanapa i drugog, a ja danas pravim čaj. Tamo gde je pradeda stao, ja sam nastavio", kaže Milomir.
OBRATI PAŽNJU
Bivša Jugoslavija bila je među vodećim proizvođačima industrijske konoplje u svetu. U to doba i Sivac je posedovao kudeljaru, to jest malu farbiku za obradu konoplje. Zakoni su promenjeni, konoplja je okarakterisana kao marihuana, te je jedna po jedna kudeljara morala da se ugasi. Danas nema mnogo proizvođača te biljke u Srbiji, te Milomir nije imao nikoga u svom okruženju ko bi mogao da mu pomogne i usmeri ga na pravi put.
"U periodu od oko dve godine puno knjiga i ostale literature sam pročitao, ali i išao na razne seminare po Srbiji. Za to vreme sam, koliko god je to bilo moguće, pratio i vodeće firme u ovoj grani, zapažao šta oni i kako to rade. Dakle, do detalja istražio proces proizvodnje konoplje, kao i zakonske regulative, pre nego što sam se u to upustio. Sada je prošlo već dve godine od kada sam zvanično uplovio u te vode", ističe Milomir.
Kako bi svaki poljoprivredni proizvod uspeo potrebno je mnogo požrtvovanosti, truda i sreće da vremenski uslovi budu povoljni, objašnjava nam Milomir.
"Da bi proizvodnja uspela, potrebno je prvo odraditi ispitivanje zemljišta. To se radi tako što se uzimaju uzorci zemlje sa njive, koji se dostavljaju Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Na osnovu njihovih rezultata zemljištu se dodaju elementi koji su neophodni za kvalitetan razvoj biljke, kao što su recimo azot, fosfor, određena đubriva i slično. Potom idu klasični koraci, oranje i sađenje. Konoplja kao biljka nije posebno zahtevna, jer je ona dominantna biljka i nadvladava ostale koje pokušaju da rastu uz nju. Kada je posadiš treba samo da je čuvaš da je ne ukradu", priča Milomir.
Kada biljka dođe do zrelog stadijuma, ne sme da se kasni, već je neophodno što pre je obraditi kako proizvod ne bi propao. Po Milomirovim rečima, ono što je kompikovanije od uzgoja i prerade jeste dolazak do dokumentacije koja je neophodna kako bi legalno uzgajali industrijsku konoplju.
"Pre samog procesa uzgoja, državnim organima je potrebno dostaviti ugovore sa firmama koje su spremne da otkupljuju proizvod, potvrde da niste osuđivani, kompletan plan proizvodnje i još mnogo papirologije. Opet nailaze problemi sa inspekcijama, jer dolaze da ispituju tvoj proizvod, kako bi se uverili da je u pitanju konoplja, a ne marihuana. Ja do sada nisam imao problema i poštovao sam sve što je trebalo", navodi Milomir.
Marihuanu i konoplju često mešaju, što i ne čudi jer su iz iste porodice biljaka i veoma su slične po izgledu. Milomir kaže da je ključna razlika uočljiva u visini THC-a, to jest, tetrahidrokanabidola, koji je psihoaktivna supstanca.
"Kako bih mogao da prodajem industrijsku konoplju, dozvoljeno je da ona u sebi sadrži do 0,3 odsto THC-a. Marihuana, koja se koristi i prodaje ilegalno, sadrži i više od 20 odsto THC-a u sebi, što izaziva određeni poremećaj svesti, a to sa konopljom nije slučaj. Ja sam želeo da vidim koliko tačno pocenata ima moj čaj i mogu da se pohvalim da su ispitivanja koje je vršio Medicinski fakulet pokazala da sadrži svega 0,04 odsto. Zaista sam ponosan zbog toga", rekao nam je Milomir.
Od konoplje je moguće napraviti više od pedeset hiljada proizvoda kao što su, na primer, materijali za gradnju, grejanje, odeću, kozmetiku, hranu i mnoštvo drugog. Milomir se odlučio za proizvodnju čaja, koji možete kupiti svake druge subote u prepodnevnim časovima na Limanskoj pijaci ili poručiti preko instagrama. Iako ovo nije proizvod koji se može pronaći svuda i po običaju, cena nije niska, Milomir se odlučio da pakovanje čaja od 50 grama prodaje po ceni od 350, dok je 100 grama 700 dinara.
"Generalno, proizvodi od konoplje, a naročito čaj, pomažu kod problema sa kojima se mnogi mladi svakodnevno susreću, kao što su depresija, anksioznost, stres, nesanica i slično. Pored toga, ublažava glavobolje, bolove i upale u telu, ali i reguliše krvni pritisak. Pospešuje rad srca i mozga. Pomaže i kod respiratornih problema, od prehlade do ozbiljnijih, kao što su astma i bronhitis", ističe Milomir.
Prema njegovim rečima, da bi imalo efekta čaj je najbolje piti jednom do dva puta dnevno. Proces pripreme je jednostavan - u ključalu vodu staviti jednu i po do dve kašike osušenog bilja, ostaviti da odstoji, procediti i dodati meda po ukusu.
"Mi u našem organizmu imamo i kanabinoidni sistem. Kako ovaj čaj ima više od sto različitih kanabinoida, aktiviraće se samo oni koji su neophodni našem telu u datom momentu. Vaš organizam će prepoznati ono što mu treba i to će iz čaja, to jest konoplje, crpeti. Ovaj čaj vas neće omamiti, nema kakva psihoaktivna dejstva, ne izaziva zavisnost, niti ima nekakvih nuspojava. Zbog svega toga ga mogu koristiti i deca i odrasli", zaključuje Milomir.
D. Predin
Foto: Iz arhive sagovornika
