...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music mix by Anja

Društvo

Povratak mladih na selo: Trend koji bi morao biti mnogo veći

27.01.2022.

Život na selu značajno je teži nego u urbanim sredinama, poslovi koji se tu mogu naći fizički su zahtevniji, a prilike za pronalaženje posla, kao i infrastruktura siromašniji. Ipak sve češće možemo čuti kako je neko odlučio da gradsku sredinu zameni seoskom. Kako bi se proces oživljavanja seoskih sredina pospešio, Ministarstvo za brigu o selu predstavilo je nedavo rezultate kampanje kupovine seosih domaćinstava za mlade bračne parove, za šta je do sada potrošeno 685,5 miliona dinara. 

.

Foto: Pexels

Svi koji su se prijavili u proseku su dobili 1,2 miliona dinara, a kupljena je 651 seoska kuća. Podaci Ministarstva pokazuju da su 132 porodice prešle iz grada na selo, dok su ostali odlučili da na selu ostanu.

Zamenica rukovodioca Centra za razvoj karijere sa poljoprivrednog fakulteta Mladena Mikan kaže da je povratak na selo za mlade sada učestaliji nego ranijih godina, ali i dalje se ne može nazvati trendom.

"Posle korone se sve promenilo jer je mnogo ljudi shvatilo benefite sela. To, međutim, nije onako kako bi trebalo da bude. Postoji trend povratka mladih, ali to zavisi od lokacije. Vraćamo se, ali ne u onolikoj meri kako bi to trebalo", kaže Mladena.

rural3 jpeg

Prema njenim rečima, mladi beže sa sela zbog trke za poslom i zbog nedostatka dešavanja, kao i zbog obrazovanja. Razlozi za povratak na selo su drugačiji.

"Ljudi koji se vraćaju, posle određenog vremena shvataju da život u gradu nije bajka. Novac im nije presudan, na selu takođe može da se zaradi. Takođe, shvatili su da dvadeset kilometara od posla nije problem, više provedu u gradskom saobraćaju zaglavljeni, nego na putu od sela do posla", kaže Mladena.

Među mladima koji su od Ministarstva dobili podsticaj za kupovinu kuće na selu, našla se i Andrea Bradić koja je otišla u Kucuru. Ona je, u ime svih dobitnika pomoći, pozvala mlade da prate njihov primer.

"Svi mladi koji bi možda razmislili da se vrate na selo, trebalo bi da nas prate i priključe se ovom projektu koji nama jako mnogo znači. Život na selu u odnosu na grad je kvalitetniji i mislim da je ovo pravi potez za nas", kaže Andrea.

Mladi bračni par Ivana i Srđan Šoškić vratili su se na selo i već nekoliko godina bave se poljoprivredom. Oni su konkurisali za državna podsticajna sredstva i započeli porodični posao.

"Moj suprug želi da se bavi poljoprivredom, on to stvarno voli, ne radi, jer nema neke druge opcije. Vidim da ima mnogo ljubavi za to i razmišljali smo kakvim bismo sve kulturama mogli da se bavimo. Konkurisali smo za državna podsticajna sredstva i započeli svoj posao", priča Ivana.

Njen suprug Srđan kaže da su novo gazdinstvo zasnovali novcem od države.

"Našli smo agenciju koja pravi biznis planove i konkurisali za novac od države. Za sada nam ide sasvim pristojno", kaže Srđan.

rural1 jpeg

Razmena stanovništva na relaciji selo – grad konstantna je posle Drugog svetskog rata. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, broj mladih koji su živeli u gradu, pretekao je broj njihovih vršnjaka na selu i taj trend se nije zaustavio ni danas. Ipak, poslednjih nekoliko godina ti brojevi miruju. Jedan od glavnih razloga je odliv mladih iz gradskih sredina, ili na studije ili u potragu za poslom u inostranstvu. Drugi je da sada postoji i saobraćaj u suprotnom pravcu. Selo nije više samo mesto od kojeg se beži.

U poređenju sa zemljama Zapadne Evrope, Srbija spada u red onih koje imaju visok procenat mladih koji žive na selu, njih oko 40 odsto u odnosu na 60 procenata mladih koji borave u gradovima. Istraživanje koje je sproveo NAPOR pokazalo je da oko 60 odsto mladih koji žive na selu ističe kako jedva sastavljaju kraj s krajem, dok je u gradovima taj procenat mnogo manji. Takođe mladi na selu u većem procentu žive sa svojim roditeljima nego vršnjaci u urbanim sredinama.

Sa druge strane, stoji u rezultatima istraživanja NAPOR-a, kriminal i nasilje nemerljivo više su svojstveni gradskim nego seoskim sredinama. Zagađenje, prljavština, smog u selima duplo su manje rizični, a što se tiče buke, u gradovima je prijavljuje svaka šesta osoba, dok to na selu to radi tek svaka dvadeseta.

Mladi kao nedostatak života na selu najčešće navode nedostatak zabave, sadržaja, lošije obrazovne i poslovne mogućnosti i lošu infrastrukturu.

Ipak, najveći deo njih ističe da na selu ostaje zbog blizine prirodi, čistije i zdravije okoline i iskrenijih međuljudskih odnosa.

Kompletnu emisiju "Za i protiv“ poslušajte ovde:


P. K.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Unapredi znanje o medijskoj pismenosti i kritičkom mišljenju

Fondacija Ana i Vlade Divac organizuje program "Medijska pismenost mladih" koja je namenjena onima koji imaju od 18 do 30…

.

Besplatna Akademija preduzetništva

Asocijacija za afirmaciju kulture organizuje besplatnu Akademiju preduzetništva namenjenu mladima koji žele da se odvaže i pokrenu svoju biznis, a…

.

Reflektor teatar traži nove članove

Omladinski klub Reflektor teatra iz Beograda otvorio je prijavu za audiciju za novi volonterski tim. Mogućnost da se prijave imaju…

.

Ovladaj veštinom kreativnog pisanja

U okviru programa Kreativna sinergija, pisac, scenarista i dugogodišnji predavač kreativnog pisanja Milan Jokić organizuje kurs kreativnog pisanja koji nosi…

.

Besplatna radionica o medijskoj pismenosti

EU info point organizuje besplatnu radionicu o medijskoj pismenosti, koja će biti druga po redu u serijalu “Da li je…

.

Nauči više o socijalnom preduzetništvu

Udruženje Biznisnova i Udruženje Remiks organizuju ciklus besplatnih online obuka u oblasti socijalnog preduzetništva pod nazivom "Kako postati socijalni preduzetnik".…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 06:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Y2K

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo