Društvo
Mladi kupci stanova ređi od jednoroga
U opštoj populaciji, mladi od 20 do 30 godina imaju najmanju šansu da se skuće ukoliko nisu nasledili nekretninu od roditelja ili nekog drugog. To ih zadržava u porodičnoj kući duže nego vršnjake u Evropi, jer je i cena iznajmljivanja stambenog prostora postala skoro neprihvatljiva za njih.
Većina mladih, tačnije njih 64 odsto, živi sa roditeljima. Čak i kada izgrade pristojnu karijeru, do stana dolaze teško ili nikako.
"O kupovini stana ne razmišljam još uvek, jer studiram i ne mogu da prihvatim neki stalan posao. Sve i da to mogu, sumnjam da bih mogla da zaradim za ratu kredita i za život“, kaže studentkinja Jelena Prosić.
Sa druge strane, farmaceut iz Beograda Zoran Panić kaže da je počeo da prikuplja dokumentaciju za stambeni kredit.
"Imam 28 godina, stalan posao, a i roditelji su voljni da mi pomognu oko učešća. Ipak, sve to nije do sada bilo dovoljno ni da pomislim na kredit koji bih otplaćivao sam. Tek sada, kad sam u braku, o tome mogu da mislim ozbiljnije“, kaže Zoran.
On napominje da, čak i kada porodica može da računa na dve pristojne plate, u sadašnjim uslovima, stambeni kredit može da bude ozbiljan teret.
Poslednja mera Vlade Srbije za pomoć mladima da steknu prvu nekretninu ograničena je na mlade majke. Tako će svaka mama, koja je dobila dete od početka ove godine i odluči se za kupovinu stana ili gradnju kuće, a nema nekretninu, dobiti od države 20 odsto sredstava.
Država je do sada izdvajala podsticaje za mlade koji su zaposleni u sektoru bezbednosti, za mlade naučnike i mlade roditelje. Svaki od tih podsticaja bio je ograničen na vrlo usku nišu u populaciji mladih.
OBRATI PAŽNJU
To, kaže naša sagovornica Jovana Božičković iz Beogradske otvorene škole, ni izbliza nije dovoljno.
"Mladi se nalaze u najgoroj situaciji kada je obezbeđivanje stambenog prostora u pitanju. Manje od deset odsto njih poseduje svoj stan, a 65 odsto živi sa roditeljima. Ostatak je rasapoređen po iznajmljenim stanovima i domovima”, objašnjava Jovana.
Ona kaže da mladi u Srbiji iz doma izlaze pet godina kasnije nego oni u Evropi i da bi država morala na tome da poradi.
"Država se povukla iz javnog stambenog fonda još devedesetih i to je ostavilo nesagledive posledice. Sve ove mere koje se donose partikularne su i ne odnose se na opštu populaciju mladih. Jako je mali broj mladih koji su u kategoiriji bračnih parova, ili su mlade majke ili mladi naučnici. To je kap u moru. Na taj način neće se rešiti širi problem”, tvrdi Jovana.
Predstavnicvi mladih su još prošle godine napravili predlog mera i prosledili ih Vladi. Ne treba se, smatraju, ograničiti samo na izgradnju neprofitnih stanova i samo na bračne parove.
"Nama ne trebaju kratkoročne populističke mere, mi ne tražimo besplatne stanove za nekolicinu mladih. Dakle, mi tražimo jedno dugoročno održivo sistemsko rešenje, kako bi postojala adekvatna podsticajna stambena politika za sve mlade u Srbiji", naglašava Jovana Božičković.
Prema njenim rečima, mladi u Srbiji i kada se zaposle, u startu dobijaju oko 40 odsto manju platu nego stariji radnici i to ih ozbiljno ograničava u rešavanju stambenog pitanja.
Ona kaže da je moguće doneti mere, poput subvencionisanja zakupa novoizgrađenh nepokretnosti, ali i subvencionisanja kreditne kupovine nekih već postojećih nepokretnosti.
"Država bi morala da ukine nesigurne oblike zaposlenja ili da preuzme ulogu garanta i ona snosi kreditni rizik za mladu osobu”, kaže Jovana.
Na koje još načine država može da pomogne mladima da dođu do prve nekretnine, poslušajte na našem podkastu.
P. K.
