Klimatske promene menjaju poljoprivredu

Sa svakim sve toplijim letom, prinosi poljoprivrednih kultura, koje rastu i sazrevaju tokom letnjih meseci, sve je su manji. Visoke temperature ne utiču toliko na ozime kulture koje vegetaciju završavaju tokom juna, ali jare kulture su sve slabije. 

“Nedostatak padavina odrazio se na kvalitet i visinu prinosa. Praktično nismo imali ni jednu jaru kulturu, sem donekle suncokreta, da je dobro prošla u ovoj godini”, kaže za Oradio profesor dr. Ranko Čabilovski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. 

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu poseduje ogledno organsko polje koje bi trebalo da pokaže da li je organska poljoprivreda otpornija na klimatske promene, nego klasična, intenzivna poljoprivreda. S obzirom na to da kod nas organska poljoprivreda još uvek nije dovoljno zastupljena, ni prinosi nisu bili mnogo drugačiji. 

“Da bi rezultati na organskim poljima mogli da se razlikuju, zemlja bi morala da sadrži mnogo više organske materije koje bi eventualno dovela do toga da se biljke bolje bore sa sušom, jer bi zemljište više zadržavalo vlagu. Kod nas je organska poljoprivreda sa aspekta regeneracije zemljišta još uvek mlada, pa se ni kvalitet zemlje ne razlikuje mnogo u odnosu na konvencionalne parcele”, otkriva profesor. 

Ukoliko bismo, u teoriji, u narednim godinama uspeli da povećamo broj organskih parcela, profesor smatra da bi one mogle da povećaju otpornost biljaka na sušu. Taj potencijal, kako kaže profesor, ima svoje limite. Nedostatak vode nije moguće zameniti nekom drugom agrotehničkom merom. 

Nije samo organska proizvodnja ta koja bi mogla da pomogne da na njivama zadržimo vlagu. Izbor kultura koje ćemo gajiti može biti još jedna od mera. Pre svega, moraćemo da sadimo kulture koje bolje podnose sušu, a onda i one koje zadržavaju vlagu u zemljištu. 

Osim toga, tu je i stajnjak koji se sve manje koristi na njivama uglavnom zbog smanjenog stočnog fonda.  

“Đubriva mogu donekle da poboljšaju vodozadršivost zemljišta, pogotovo ako koristimo organska đubriva, kao što su stajnjaci, komposti, zelenišna đubriva. Na taj način mi praktično popravljamo strukturu zemljišta i povećavamo udeo organske materije, a samim tim i sposobnost da zemlja zadrši vlagu, pa je i biljkama lakše da se izbore sa sušom. Međutim, mi u našoj zemlji imamo hroničan nedostatak organskih đubriva, jer nam je stočni fond desetkovan. Ne ide nam na ruku ni pojava bioenergana, jer ni žetveni ostaci ne ostaju na njivama”, smatra profesor i dodaje da odgovornost i spremnost da se nešto promeni pada i na poljoprivrednike i na donosioce odluka.

Ako ste pre dvadesetak godina putovali kroz Vojvodinu, mogli ste da vidite drveće pored njiva i zemlju koja se crni. A u određenim delovima godine, svuda se osećao stajnjak. Danas kada se vozite ravnicom mirisa stajnjaka gotovo i da nema, a drveće je prava retkost. A i zemlja više nije crna, nego siva. 

“Nama još od šezdesetih godina prošlog veka opada kvalitet zemljišta. To je direktno povezano sa smanjivanjem stočnog fonda. Proces formiranja organske materije u zemljištu je dugotrajan i bez najmanje deset godina ne možemo imati merljive rezultate. Koliko bismo brzo mogli da podignemo plodnost našeg zemljišta zavisi od agrotehničkih mera koje bismo primenivali. Najefikasnija mera je primena organskih đubriva, ali je to diskutabilno jer mi ta organska đubriva nemamo. Postoje i druge mere kao što je gajenje međuuseva, zelenišno đubrenje i tako dalje. Za sve su to potrebni i određeni uslovi, tako da u bližoj budućnosti ne vidim da će se nešto značajno promeniti. Dugoročni pristup proizvodnji koji se svodi na „ori, sej, prskaj, da bude viši profit” više ne pije vodu, između ostalog i zato što vode više baš i nema.”, zaključuje profesor Čabilovski. 

Emisiju Ekolinija koju smo posvetili kvalitetu zemljišta poslušajte na podkastu Oradija. 

Alma Kovčić

Foto: Pixabay