Društvo
Kakvu jelku kupiti, pitanje je sad
Svake godine u ovo doba mnoge od nas napadne dilema: da li uneti prirodnu jelku ili uzeti plastičnu, šta je bolje za nas, ali i za prirodu i da li možda postoji neko bolje rešenje. Na raspolaganju su nam prirodne jelke, sa busenom ili bez busena, zatim plastične jelke koje možemo da koristimo više godina, pod uslovom da nam ne dosade ili ne izađu iz mode, ili neke jelke koje možemo da napravimo od materijala koje imamo uglavnom svuda oko sebe, odnosno, da se bavimo apsajklingom.
Foto: Pixabay
Miris prirodne jelke donosi poseban ugođaj u naše domove. Neki kažu da i nisu praznici, ako neki četinar ne zamiriše u kući. Već od prvog decembra možete kupiti jelke, ali pitanje je koliko će vam potrajati ako baš tako poranite.
Svakako je preporuka da kupite jelku sa busenom. Pre svega, ako je dobro negujete, možete posle da je posadite i da ona nastavi da živi. Ali da bi se to zaista desilo o njoj treba voditi posebnu brigu.
"Kada bi nekom trebalo da preporučim kakvu jelku da uzme, morao bih da znam u kakvim uslovima živi, odsnosno da li ima uslova da drži jelku sa busenom u svojoj kući", kaže za Oradio Aleksa Jeftić, predsednik Pokreta gorana Vojvodine.
"Trebalo bi da ima optimalne uslove, da se pazi kako je kitimo i posebno da vodimo računa da joj ne povredimo vrh. I po filmovima stalno gledamo kako se na vrh jelke stavljaju neki posebni ukrasi kojima nije tu mesto, jer kad povredimo vrh jelke ona kasnije neće imati svoj razvojni put. Isto tako, moramo voditi računa da jelka ne bude izložena toplotnim udarima u samom stanu, da ne bude preopterećena ni lampicama ni ukrasima, već ukrašena s merom. U tom slučaju zalažem se za kupovinu jelke sa busenom. Ako je stan manji ili jako topao, trebalo bi uzeti samo neku grančicu i simbolično obeležiti praznike. Može i plastična jelka, ako ćete je koristiti više puta", smatra Aleksa.
Foto: Pexels
Jelku sa busenom ne bi trebalo da uzimamo ako nemamo volje i vremena da joj se posvetimo. Da bismo mogli kasnije da je posadimo, a i da bi mogla dalje da raste tako posađena i da nastavi svoj život potrebni su joj određeni uslovi i posebna nega.
"Ona ne sme biti blizu grejnog tela, radijatora ili duvača. Trebalo bi da bude u svetlijem delu našeg životnog prostora. Ne bi smela da bude preopterećena ukrasima, posebno lampicama koje greju, jer je treba orošavati na svakih pet do sedam dana. Takođe, treba je zalivati, skromno, ne da se preliva. Prvi znak da jelci nije dobro je opadanje iglica. Ako vidite da iglice opadaju, intervenišiti i negujte je bolje", savetuje nas Aleksa.
Kada praznici prođu, ostaje pitanje šta sada sa jelkom. Ukoliko imate svoje dvorište to nije problem, ali ako ste planirali da posadite jelku na javnoj površini, to baš i nije izvodljivo.
"Nakon praznika, oni koji imaju svoja dvorišta mogu u njima da posade jelke. Oni koji nemaju tu mogućnost mogu doneti jelke u rasadnik Gradskog zelenila, a mi ćemo ih posaditi negde na javnoj površini. Građani to ne mogu da rade, jer na javnim površinama isključivo Gradsko zelenilo može da sadi”, kaže za Oradio Jelena Prica iz JKP Gradsko zelenilo.
Ako niste u Novom Sadu i nije vam zgodno da jelku nosite u Gradsko zelenilo, možete kontaktirati grupu Šuma peva na Facebooku. Oni već nekoliko godina prikupljaju jelke sa busenom širom Srbije i za njih pronalaze novi dom.
Foto: Pexels
"Što se same sadnje tiče, preporučuje se da to bude početkom marta, eventualno već krajem februara, u zavisnosti od toga kakva je zima. Moramo voditi računa da sadnicu ne stavljamo u smrznuto zemljište. Ne bi bilo loše da ankerišemo jelku u zavisnosti od njene visine. Ne bi trebalo da je držimo u stanu duže od 20 dana. Posle toga je treba izbaciti na terasu ili staviti negde gde je hladnije. Kada kupujemo jelku trebalo bi da vodimo računa o tome da njen busen bude homogen, a oblogu sa busena skidamo tek pred sadnju. Pre nego što kupimo jelku trebalo bi da razmišljamo o mestu gde ćemo je posaditi. To ne može biti ni javna površina u gradu, niti u šumi ili nacionalnom parku", kaže Aleksa.
Ako ispratimo ova uputstva za sadnju imamo dobre šanse da naša jelka opstane.
Čak i za jelke koje ne prežive centralno grejanje, kojima opadnu iglice, osuši im se koren ili jednostavno ne izdrže težinu ukrasa postoji zagrobni život. Na žalost, još uvek ne kod nas.
U Mađarskoj jelke se posle praznika sakupljaju i one će bti iskorišćene za proizvodnju energije. U Budimpešti bude sakupljeno gotovo pola miliona jelki koje će biti upotrebljene za dobijanje električne i toplotne energije. U Parizu se od 2008. godine novogodišnje jelke prikupljaju i recikliraju, te se tako dobijena smesa koristi za oplemenjivanje tla i zaštitu stabala, cveća u parkovima. U Beču se jelke prikupljenje posle praznika koriste za dobijanje električne i toplotne energije, dok se jedan deo koristi za hranjenje stada autohtonih koza.
Neki osuđuju kupovinu prirodne jelke zbog seče šume i zbog toga što većina ovih stabala, posebno kod nas, na kraju ipak završi na deponiji. Treba imati u vidu da ove jelke uglavnom dolaze iz rasadnika i da su namenski gajene za tu svrhu, kao i da će za svako prodato stablo biti zasađeno nekoliko novih da bi proizvođač obnovio rasadnik. Sve te sadnice su dom za mnoge insekte, ptice i sitnije životinje dok ne dođu do stadijuma za seču, a tada ih zamenjuju nove i tako u krug. A osim toga, ove plantaže su i zeleni pojasevi koji nam stalno nedostaju.
Mnogi se odlučuju za plastične, veštačke jelke, jer su dugotrajnije i sa njih uglavnom ne opadaju iglice, praktične su, jer ih posle praznika samo spakujete i ponovo raspakujete narednog decembra.
Ipak, plastika je plastika i za njenu proizvodnju potrebno je mnogo energije. Ako je vaša jelka proizvedena na dalekom istoku, a uglavnom jeste, dodajte na to i prevoz i videćete da je njen ekološki otisak popriličan. Da biste ga neutralizovali, jelku bi trebalo da koristite minimum 15 godina, što složećete se, nije baš čest slučaj. Ili nam dosadi, ili se ofuca od silnog pakovanja i raspakivanja, navuče u sebe gomilu prašine, ili se samo pojave novije, modernije, lepše i sličnije prirodnim jelkama pa nam ona naša, po statistici ne starija od 10 godina više nije privlačna.
A u stvari, uopšte ne morate da uzmete ni plastičnu ni prirodnu jelku da biste imali prazničnu atmosferu u kući. Milja Vuković, koja vodi facebook grupu Za manje smeća i više sreće i sajt Plavo i zeleno koji je posvećen ekološkim praksama, već godinama ne unosi drvo za praznike u svoj dom.
"Počela sam da pravim dekoracije za stan od ostataka šarenog papira koje imam u kući. Radila sam to neko vreme ii baš mi je popravilo raspoloženje. Ja ću gledati kako da čitav stan transformišem u nešto što će me podsećati na radost i na zahvalnost i lepotu života. Nekako će ceo stan na razne načine biti transformisan tokom ovog decembra. Ja ne želim da unosim ni jelku sa busenom, ni plastičnu jelku. Vidim ozbiljne probleme i negativan ekološki otisak takvih praksi i čini mi se da bi te prakse trebalo da menjamo i da su one stvar prošlosti. U ovom momentu je važno smanjiti negativan ekološki otisak, podržati stare šume jer su one mesto amortizacije negativnih posledica. Ta mala stabla koja dolaze sa plantaža, ne čine mi se kao dobra praksa, tako da kod mene u kući nema drveta", priča nam Milja.
Na internetu možete pronaći mnogo apsajkling prazničnih ideja i tako od stvari koje više ne koriste možete napraviti prazničnu dekoraciju. Najlakše je naravno napraviti jelku od kartona. Ako ste vešti sa alatom možete iskoristiti stare palete, daske, pa čak i delove nekog starog nameštaja ili vrata koje više ne koristite i koji čame ko zna koliko dugo u podrumu. Potrebno je samo malo volje, veštine i po koja kantica farbe da stare daske dobiju novi sjaj. Ukrase takođe možete praviti od papira, kartona, vune, stare odeće, teglica i flašica. A tu su naravno i dobri stari ukrasi od testa koje kasnije možete i farbati.
Milja smatra da je bitno da se suočimo sa posledicama stvari koje radimo i da se setimo šta nas raduje i inspiriše. Ukoliko se setimo velikodušnosti i zahvalnosti koje su zapravo najveći smisao svih ovih praznika pred nama, onda ćemo znati i šta bi trebalo da uradimo kada je dekoracija našeg životnog prostora u pitanju.
Emiiju Eko linija u kojoj smo pričali o novogodišnjim jelkama poslušajte u plejeru ispod ili na podkastu O radija:
Alma Kovčić
