Gde sa jelkom posle praznika

Mnoge organizacije svake godine apeluju na nas da kupujemo jelku sa busenom, ali se postavlja pitanje šta sa njom posle praznika. Ako živite u gradu, nemate svoje dvorište ili vikendicu, ostaje pitanje gde ćete posaditi jelku sa busenom. U park ne smete, ispred zgrade to takođe nije dozvoljeno, a ne možete tek tako da odete ni do Fruške gore i posadite svoju jelku gde se vama sviđa.

Organizacija Greenpeace saopštila je da se svake godine oko novogodišnjih praznika proda više od 200 miliona jelki. Od toga više od 150 miliona sadnica na kraju završi u smeću. Poslednju četvrtinu prodatih jelki čine one koje posluže za ogrev, budu reciklirane i pretvorene u kompost, a samo 10 miliona sadnica ponovo završi u prirodi. Podaci zvuče poražavajuće, ali svako od nas može da poboljša ovu statistiku.

Vukašin Kartalović iz Zavoda za zaštitu prirode kaže da je jedino rešenje da sprečimo ovu statistiku da ne kupujemo jelke. "Moja preporuka svima koji žele da ukrase svoj dom za praznike prirodnom jelkom, jeste da naprave ikebanu. Za to ne mora da strada čitavo drvo, a deluje svečano", kaže Vule. Ipak za takve preporuke je sada kasno, pa smo potražili najbolje rešenje za odlaganje prirodne jelke koju smo već uneli u svoj dom.

Bitno je da jelku ne držimo predugo u stanu. Njoj se koren saseca da bi mogla da stane u džak u kom se prodaje, pa je bitno da je zasadimo u veći sud, dodamo joj zemlje i redovno je zalivamo. U stanu je ne bi trebalo držati duže od 20 dana, a nakon toga je treba izbaciti na terasu gde će se ponovo prilagoditi nižim temperaturama. Kada uhavtite prvi topao dan, posadite je i nadajte se da će se primiti.

U susednoj Hrvatskoj postoji nekoliko rasadnika koji ne prodaju, već iznajmljuju jelke sa busenom. Uz iznajmljenu jelku dobijete uputstvo kako da je održavate i posle praznika je vratite u rasadnik. Do sada je i Novi Sad imao sličnu praksu i te jelke su se ponovo sadile u rasadnik Gradskog zelenila. To ove godine na žalost nije moguće jer se rasadnik seli.

Mnoge zemlje imaju servis za otkup jelki sa busenom i to su uglavnom zemlje koje su bogate rečnim tokovima. Od građana za simboličnu sumu otkupe novogodišnje jelke, a zatim ih sade uz reke da bi smanjili eroziju tla.

Naš sagovornik kaže da je dobro jelke posaditi i pored puteva jer tako smanjuju zagađenje vazduha i dodaje da postoji i način kako da jelku bez busena korisno vratimo u prirodu. "Jelke bez busena se potapaju uz obale jezera da bi stvorili dodatna staništa za ribe, koja su pogodna za njihov mrest. Tako odsečene jelke pretvaramo u podvodne šume koje odgovaraju ribama za skrivanje od grabljivica."

Vukašin kaže da ne postoji zakon koji će vas sprečiti da vaše drvo posadite recimo na Fruškoj gori. Ne bi trebalo to da radite, jer za Frušku goru postoji plan pošumljavanja, ali vam niko neće napisati kaznu ako vas uhvati u neplaniranoj sadnji drveća. Kartalović dodaje da biste morali dobro da se potrudite da nađete mesto gde će ta jelka doneti više štete nego koristi i da u principu možete slobodno da zasadite drvo bilo gde van grada.

"Jelke iz rasadnika nisu biljke koje će bujati u prirodi, najverovatnije se neće ni primiti ako nisu negovane, pa je najbolje da je zasadite kod nekog prijatelja ili komšije koji imaju kuću ili vikendicu. Ako odete u nacionalni park i zasadite je niste puno postigli, ali ste bar pokušali", smatra sagovornik O radija. Ona će ostati u prirodi, istruliti i nađubriti zemljište za druge biljke, što je bolje mesto za to nego gradska deponija.

Berlin, London, kao i mnogi gradovi u Skandinaviji imaju posebne zelene zone u koje možete otići i sami zasaditi jelku. Ako nemate vremena, alat ili znanje da to uradite, možete je samo ostaviti, a različita društva za zaštitu prirode pobrinuće se da jelka dobije svoje moseto u toj zoni.

Vukašin kaže da bi naša takva zona mogla da se nađe uz puteve u okolini grada gde bi smanjila buku i pružila zaštitu od vetra, ali ne postoji garancija da će jelke iz rasadnika preživeti u prirodi.

"Jedna organizacija u Filadelfiji svake godine posle praznika prikuplja sve jelke, bilo da su sa busenom ili sečene. Ako su dobre i vitalne, vraćaju ih u prirodu, a ako nisu onda ih samelju i pretvaraju u piljevinu. Supstrat koji se dobija na taj način posipa se na poljoprivredna zemljišta koja su prezasićena veštačkim đubrivom i na taj način se poboljšava kvalitet zemljišta", kaže Vukašin i nada se da ćemo uskoro u Novom Sadu moći da vidimo neke od ovih pozitivnih primera iskorištavanja jelki posle praznika, bilo da se one vraćaju u prirodu kao sadnice ili kao nešto što doprinosi poboljšanju prirodnog staništa za druge biljne i životnjske vrste.

Kompletnu emisiju U kakvoj zemlji želim da živim možete preslušati na podkastu O radija   

Alma Kovčić