Društvo
Jedina zaštita koju radnici imaju je u brojnosti i kolektivu
Neke od prvaih asocijacija na Prvi maj su odmor, roštiljanje, zabava, mamurluk koji će doći sutradan, priroda i provođenje vremena sa porodicom i prijateljima. Ako se vratimo unazad – ovom spisku možemo i moramo dodati i radnička prava, solidarnost i borbu za dostojanstven rad.
Prvi maj je proglašen Međunarodnim praznikom rada sa namerom da se obeleži sećanje na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Prvi maj je tu i kao podsetnik da borba nije gotova, da mnogi nemaju radna prava, niti dostojanstvene radne odnose.
U poslednjem izveštaju o ljudskim pravima u Srbiji, Beogadskog centra za ljudska prava, navodi se da, kada je reč o pravu na dostojanstveni rad, problem predstavlja to što ne postoji jasna definicija šta to tačno predstavlja, niti postoji međunarodni ugovor kojim bi se pravo na dostojanstven rad normiralo. Odsustvo dostojanstvenog rada u Srbiji može se pre svega prikazati kroz nepoštovanje usvojene formule tri osmice – osam sati rada, osam sati sna i osam sati predviđenih za društveni život, navodi se u tom izveštaju.
Situacija je još teža, kada su u pitanju mladi. Nezadovoljstvo je vidljivo, usled činjenice da veliki broj mladih ne može da pronađe posao po osnovu ugovora o radu, što im ne omogućava da obezbede sebi adekvatan život i dostojanstven rad kada završe školovanje i stupe na tržište rada.
Jovana (27) za Oradio kaže da je godinama u radnim odnosima koji su nesigurni i koji pružaju mnogo manje od dostojanstvenog života i rada.
"Ugovori mi traju po dva, tri meseca. Onda pred istek ugovora mogu samo da se nadam da će mi ponovo produžiti ugovor, a druge opcije trenutno nemam. Tako je već tri godine. Nemam pravo na bolovanje - ako ne radim, ništa mi neće biti plaćeno. To znači da opcija da se razbolim ne dolazi u obzir. Tada nema novca, što znači i da ne mogu da platim račune, kupim sebi nešto ili obezbedim sebi prevoz. Često se presabiram oko toga šta mi je potrebno, a šta nije. Mnogo stvari mi je luksuz", kaže ona.
Predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost i novinar Radio-televizije Vojvodina Darko Šper kaže da se dostojanstven rad, na prvom mestu, ogleda u tome da se ne pitate na kraju svakog meseca da li nešto možete sebi da priuštite.
"Znam da su mladi najugroženiji i da su u najnepovoljnijem položaju, a po mom mišljenju, odgovor državi na to je masovni odlazak mladih iz ove zemlje i pronalazak hleba negde na drugom mestu. Jako sam tužan zbog toga, jer kada gledamo i sindikalno organizovanje, malo je tu mladih - razlog je i nesiguran posao koji im ne dozvoljava da se sindikalno organizuju. Mladih u radnom odnosu koji zadovoljava njihove potrebe nema mnogo", kaže Darko.
OBRATI PAŽNJU
On ističe i ulogu koju kolegijalnost i solidarnost imaju, kada govorimo o borbi za radna prava.
"Oni koji su prošli kroz ovaj pakao i došli u situaciju da dostojanstvenije žive od svoje plate - ti ljudi treba da ukazuju na to kroz šta su prošli i da tako pomognu kolegama da izađu iz nepovoljne situacije. Na to treba ukazivati sa svim mogćim pozicijama. Na žalost, dovedeni smo u situaciju da mislimo o sebi i brinemo o svojim problemima. Ne možemo da se izdignemo iz toga i rešimo veće probleme, jer to treba sistemski rešavati, a ne ad hoc", objašnjava Darko.
Svako ima pravo da se pita, da u svom životu organizuje putovanja, kupi prevozna sredstva, reši stambeno pitanje i razmišlja o porodici, kaže Darko. Na žalost - to je u Srbiji izuzetak.
"Ovakve situacije su kod nas na nivou incidenta. Mladi za to nemaju para, osim ako su u IT sektoru gde su malo bolja primanja. Ako neko ozbiljno želi da zadrži te mlade, na kojima će da se gradi budućnost zemlje, mora ozbiljno da razmisli o svim ovim stvarima. Ako to ne želi i zadovoljan je da bude okružen nepismenim i polupismenim ljudima, onda čemo takvo društvo i dobiti. Tu nema slobode i kreativnosti. Ti ljudi onda odlaze i prave sreću nekom drugom", zaključuje Darko Šper.
Kada govorimo o dostojanstvenom radu, primetno je da se u najlošijoj poziciji nalaze mladi uzrasta od 25–29 godina koji čine najveći broj nezaposlenih lica, navodi se u izveštaju o ljudskim pravima u srbiji za 2023. godinu. Uroš Milivojević iz Sindikata Nezavisnost u McDonalds-u kaže da u Srbiji ima jako malo dobrih poslova.
"Radnici nemaju nikakav ili jako mali uticaj na to kako su stvari na poslu postavljene. Na skoro svakom radnom mestu je neka vrsta diktature, pitaju se isključivo šefovi, menadžeri i gazde, a radnicima se prezentuje da su u situaciji uzmi ili ostavi. To je, na žalost, naša realnost", ispričao je Uroš za Oradio.
On napominje i da je prvi korak u borbi za radna prava da ih poznajemo.
"Onda se postavlja pitanje kako ih zašititi? Najčešče se uzdamo u zakone čije kršenje može sudskim putem da se ispravi. Proces vrlo često traje jako dugo, a to radniku ne ide u prilog. Najbolja stvar koja može da se uradi je da se razgovara sa kolegama. Jako retko neko ima problem koji je specifičan samo za njega. Onda već može da se govori o tome koji koraci kolektivno mogu da se urade da se neko pravo zaštiti ili čak i dobije neko koje nismo imali", objašnjava Uroš.
On dodaje i da se onda, kada se javi osećaj solidarnosti, događa jedan specifičan efekat.
"Imamo to da je napad na jednu osobu napad na sve. Na kraju krajeva, jedina zaštitu i snaga koju radnici imaju jeste u brojnosti, u kolektivu", ističe Uroš.
Nacionalna strategija za mlade se oslanja na preporuke Evropske unije o uspostavljanju Garancija za mlade, kojima se podstiče uspostavljanje sistema podrške u svim državama članicama koji će omogućiti da sve osobe mlađe od 25 godina dobiju kvalitetnu ponudu za posao, praksu ili pripravništvo u roku od četiri meseca od gubitka radnog mesta ili prestanka formalnog obrazovanja.
Dok se te preporuke ne usvoje ne zaboravite na solidarnost, na to da imate pravo na dostojanstvo i na poštovanje vaših radnih prava. A ako su vaša prava ispunjena, onda stanite uz onog čija nisu.
Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
