Društvo / Aktivizam
Posle roštiljanja veliko spremanje
"Lepo smo se proveli za Prvi maj. Bili smo u prirodi, pekli roštilj, kuvali kotlić, bavili se sportom i uživali u suncu. Kad smo se umorili, pokupili smo stvari, seli u auto i otišli kući." To je uglavnom ono što čujemo od svojih prijatelja posle prvomajskih praznika. Ali ako danas uđemo u Nacionalni park Fruška gora, naletećemo na gomile smeća. Bez obzira na sve napore i upozorenja zaposlenih u Nacionalnom parku, tu sliku zatičemo svake godine.
Dan nakon prvomajskog uranka mnoga izletišta u Srbiji dočekala su zatrpana smećem. Limenke, kese, plastične flaše, pikavci i sve ostalo što ide uz roštilj i ostaje posle njega, danas krasi Frušku goru. Radnici Nacionalnog parka su od ranog jutra na terenu, a Miroslav Jakovački, rukovodilac čuvarske službe Nacionalnog parka kaže da su ove godine izletnici ipak bili disciplinovaniji nego prethodnih i da situacija na terenu nije toliko dramatična.
"Smeće su uglavnom izbacili u vrećama i džakovima duž grebenskog puta. Naše službe su trenutno na terenu i prikupljaju to smeće, naravno u saradnji sa komunalnim preduzećima u svih osam opština na prostoru Fruške gore. Ima još malo izletnika, poneki auto se vidi, ali mislim da će danas popodne svi lagano krenuti kućama. Na kraju ćemo videti koliko je bilo tih džakova i koliko je bilo smeća. Dosta ljudi je i ponelo svoje smeće u kontejnere ili gradske deponije, kao što smo ih savetovali, tako da je situacija na Fruškoj gori za sada zadovoljavajuća."
Miroslav dodaje da je najviše izletnika bilo na Iriškom vencu, Brankovcu, Zmajevcu i Stražilovu. "Čini mi se da se svake godine svest ljudi diže na viši nivo. Tu su nam od velike pomoći i mediji i flajeri koje delimo, na kojima piše kako bi trebalo da se ponašamo u prirodi da bi ta priroda na kraju ostala čista i da bi je zaštitili. Posebno Fruška gora koja nam je tu jedna lepotica u ovoj našoj ravnici."
Mnogo ljudi svakog vikenda boravi u Fruškoj gori i oni uglavnom vode računa o smeću koje ostavljaju. Mnogi planinari i biciklisti čak i sakupljaju smeće uz planinarske staze i odnose ga van nacionalnog parka. Međutim, tu su i oni koji jednom godišnje odu u prirodu, uglavnom baš prvog maja, opuste se, zapale roštilj ili skuvaju kotlić, ali nemaju osećaj odgovornosti prema prirodi i ostavljaju smeće za sobom.
Miroslav kaže da je čuvara prirode malo, svega dvadeset i da oni ne mogu da budu svuda gde i izletnici, ali da se trude koliko god mogu. "Postoje i kaznene mere za one koji ostave smeće i koji naprave nered. Imali smo priliku da sinoć čujemo za situaciju koja se dogodila u Košutnjaku (posečeno je drvo). Naravno, to se dešavalo i kod nas ranijih godina, ove godine nije. Ali uglavnom postoje kaznene mere za te počinioce, bilo da se poseče stablo, da se ostavi smeće ili da se zapali vatra pa da izbije požar. Uglavnom su kazne novčane, ali ima i onih težih koje idu kod sudije za prekršaje, čak i krivične koje slede za seču stabala ili krivolov."
Jakovački smatra da stalno moramo da pričamo o očuvanju prirode i opominjemo ljude da ne bacaju smeće i dodaje da se najveći efekat postiže kada posete decu u nižim razredima osnovne škole ili kada oni dođu u posetu Nacionalnom parku.
"Oni su sunđeri koji upijaju sve i to su budući zaštitari. Slika će biti drugačija kada se deci usadi u glavu kako da se ponašaju u prirodi. Nadam se da ćemo uspeti i da ćemo istrajati u nameri da sačuvamo ovaj prostor Fruške gore koji nam je dat na korišćenje. Tu smo samo posetioci jedno vreme, a onda dolaze druge generacije".
I anketirani izletnici se slažu da je nakon buke na koju nisu navikli u šumi, najgora stvar posle Prvog maja smeće koje ostaje u prirodi. Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" u kojoj sme pričali o tome šta ostaje iza nas u šumi možete preslušati na podkastu O radija
Alma Kovčić
